Ovo su šašavi praznični običaji: Evo gde se dele pokloni za životinje, a gde je obavezna makljaža za Božić (FOTO)
S obzirom da nam se bliže božićni i novogodišnji praznici, euforija među ljudima neprestano raste. Svi već prave planove gde će dočekati novu godinu i u kakvom društvu, dok je Božić sa druge strane rezervisan za porodične trenutke. U gradovima širom sveta već neko vreme traju praznični vašari u kojima podjednako uživaju i domaći građani ali i turisti.
U velikom broju zemalja postoje i tradicije koje se obavezno poštuju kada je reč o ovim praznicima. Pojedine su uobičajne kada se pomisli na kraj godine i razmenu poklona, dok za neke verovatno niste imali priliku da čujete.
DEDA MRAZ SA SUNČANIM NAOČARIMA
Deda Mraz sa crvenim ogrtačem i belom bradom je neizostavan prizor tokom novogodišnjih i božićnih praznika širom sveta. Mališani mu se raduju, ali i oni stariji koji se rado sećaju kako je to biti dete.
Ništa drugačije nije i na Obali Slonovače u Zapadnoj Africi. S jednom malom razlikom: tamo je on tamnoput i nosi sunčane naočare. S obzirom na temperature od oko 30 stepeni koje tamo vladaju u decembru, savršena iluzija božićne atmosfere moguća je samo uz pomoć veštačkog snega.
JANŠOJSKI BOG MEĐU LUŽIČKIM SRBIMA
Iako deluje pomalo sablasno, Janšojskog boga koji malim Lužičkim Srbima poklanja slatkiše i božićne poslastice niko ne mora da se boji. Njegov bič donosi samo sreću. Janšojski bog oslanja se na tradiciju deteta koje je poklanjalo drugoj decu slatkiše, a koji je u stvari bio devojka koja je iduće godine trebalo da se venča, prenosi DW.
CRNI PETAR
Svake godine kada holandski Deda Mraz koga oni zovu Sinterklas, krene da deci deli poklone, u zemlji uzavru duhovi. Razlog za večitu svađu je njegov tradicionalni pratilac - Crni Petar. Mnogi smatraju da je to što je on tamnoput diskriminacija. I Odbor UN za ljudska prava traži da Holanđani taj lik izbace iz svoje božićne tradicije.
SEČENJE BOŽIĆNOG DRVETA
Jedan drži, drugi seče: otac i sin u saksonskom Fišbahu seku božićno drvo. Ono je neodvojivi deo nemačke božićne tradicije. Neki ga donose u domove već početkom decembra, a neki neposredno uoči Božića. Ali uvek je okićeno – nekada šareno i kičasto, nekada jednobojno i elegantno, a ponekad samo s nakitom iz dečije radinosti. Oni oprezniji prave sveće zamenjuju električnim sijalicama.
RUDOLF, DAŠER, DANCER, PRANCER I VIKSEN
Rudolf, Dašer, Dancer, Prancer i Viksen - to su najpoznatiji Deda Mrazovi irvasi. Oni u američkoj božićnoj dekoraciji ne mogu da se izostave. U "zemlji neograničenih mogućnosti" vole malo više kiča i šljokica. Božićne dekoracije su u njujorškoj četvrti Bruklinu danas svojevrsna turistička atrakcija, prenosi DW.
AUKCIJA MESA NA PIJACI
Za mnoge Britance aukcija mesa na londonskom Smitfild Marketu predstavlja pravi božićni doživljaj. U jutro 24. decembra tu se ne prodaju samo kobasice, već pre svega ćurke. One u Engleskoj tradicionalno završavaju na božićnoj trpezi. Neposredno uoči kraja godine, mesari žele da isprazne svoje magacine i prodaju i poslednji odrezak.
POKLONI ZA ŽIVOTINJE
U zoološkom vrtu Tarongi u Sidneju poklone za Božić dobijaju i životinje. Oni spolja deluju kao da su u njima zapakovane čarape ili kravate. Na sreću ovih šimpanzi, u njima, međutim, nisu tekstilni predmeti već jestive poslastice.
MUZIKOM I VATROMETOM KROZ NOĆ
U vreme Božića, stanovnici Portorika učestvuju u specifičnom muzičkom festivalu zvanom Parandas. Tokom noći, grupe ljudi idu od vrata do vrata i pevajući pesme bude ukućane. Nakon kratkog slavlja u svakoj kući, porodica se priključuje grupi pevača koja nastavlja svoj put.
Stanovnici Kube, preciznije, najstarijeg španskog grada na ovom ostrvu - Remediosa, slave svoju verziju parandasa tokom kojeg se dva susedna dela grada, San Salvador i El Karmen, takmiče u pravljenju kostima, rasveta, uskrašavanja ulica i naravno - vatrometu. Ovo takmičenje traje celu noć, a na kraju sam rivalitet pada u drugi plan, dok se stanovnici ovog gradića spajaju u zajedničkom slavlju, prenosi Nacionalna geografija.
DAREŽLJIVI PAUK
Ukrajinski folkor pripoveda priču o darežljivom pauku koji je pomogao siromašnoj porodici da okiti jelku. Naime, pauk je ukrasio drvo pletući sjajnu mrežu po njemu. Danas, Ukrajinci ukrašavaju domove svetlucavim mrežama kako bi prizvali sreću u idućoj godini.
GROŽĐE ZA SREĆU
U ponoć 31. decembra, u Španiji, tradicija je da se jede grožđe, i to tačno 12 zrna - kako bi osigurali 12 srećnih meseci koje predstoje.
TUČA ZA VREME PRAZNIKA
Južna Amerika je kontinent koji je poznat po vrhunskim sportistima, a pogotovo iz oblasti borbenih sportova. Peru je jedna od retkih zemalja koja ima bizarnu tradiciju tuče tokom božićnih praznika.
Kod domorodačkih naroda je karakteristično da za vreme praznika udaraju jedni druge kao način slavlja, ali i reševanja sporova. Ovo nije tradicija samo za muškarce, već u njoj učestvuju i žene i deca, dok ogroman broj ljudi gleda ovaj prizor. Iako deluje varvarski, to ne znači da ne postoje određena pravila.
Protivnika koji je na zemlje ne smete da grizete ili udarate. Policija je uvek u pripravnosti ako se stvari slučajno otrgnu kontroli, prenosi bloodyelbow.com.
POTKOVICA ZA SREĆU
Deo proslave Nove godine u Finskoj podrazumeva topljenje manjih konjskih potkovica, nakon čega se obavlja ritual predviđanja budućnosti. Otopljeno gvožđe se sipa u kantu ledene vode, u kojoj se brzo zamrzne - a novonastali oblici se tumače kako bi se predvidela sreća, zdravlje, bogatstvo i još mnogo toga u predstojećoj godini.
ZA NOVČANU DOBIT
Na Filipinima, jedu se kolači okruglastog oblika, koji asociraju na novčiće, i time se priziva bogatstvo predstojeće godine, prenosi Nacionalna geografija.
PRAZNIČNE TRKE
U ovo doba godine se širom sveta organizuju i trke koje imaju humanitarni karakter, a gde su učesnici obučeni u kostim Deda Mraza.
BOŽIĆNI VAŠARI
Nezaobilazni deo praznične atmosfere u mnogim zemljama su i vašari. Drvene kućice kao iz bajke iz kojih se širi miris šećerlema, kobasica i kuvanog vina najveći su simbol prazničnog meseca na vašarima širom evropskih gradova.
Dok šljašti hiljade sijalica i zvezdica, ova bajkovita sela oko kojih se skupljaju oduševljeni mališani, ali i odrasli, uvek su mesta dobre zabave i kupovine na pragu božićnih i novogodišnjih praznika. Iako je na prvi pogled isto u svim gradovima, svaki od njih nudi svojim posetiocima nešto posebno.
U čitavoj Nemačkoj proslava Božića je svečana i raskošna. Svaki veći grad organizuje vašar utrkujući se koji će privući više turista. Nekoliko atraktivnih lokacija u Berlinu, poput Aleksander placa i zamka Šarlotenburg, rezervisano je za božićne čarolije, a jedan od najneobičnijih i najpopularnijih svakako je Gendarmen, smešten između dve katedrale i koncertne dvorane.
Umesto drvenih kućica, ovde se svakog novembra razbaškare snežno beli šatori, oko kojih se tiskaju posetioci privučeni mirisima tople čokolade, medenjaka, kuvanog vina i čuvenih kobasica. Osim uobičajenih zanatlija, svake godine okupe se i duvači stakla, voskari, juveliri, majstori origamija, a u nekim šatorima možete probati kulinarske majstorije poznatih kuvara, prenosi magazin "Lepa i srećna".
Nezaobilazan je i Drezden, grad koji još zovu i "Firenca na Elbi". Njegov Štricelmarkt, najstariji je adventski sajam u Nemačkoj, koji je ime dobio po božićnom kolaču štricel koji liči na na naše pletenice.
Zlatni grad, Prag, lep je u svako doba godine, a pogotovu pred novogodišnje i božićne praznike kad zasija na hiljade lampica. Svi posetioci sjate se na trg u starom delu grada, između astronomskog sata i katedrale, jer zimska bajka počinje baš tu. Oko grandiozne jelke skućile su se ljupke kolibice prepune raznih đakonija.
Beč pred praznike ogrće svoje božićno ruho i na mnogim trgovima i ulicama organizuje razne svečanosti. Uzmite mapu grada i krenite u razgledanje. Na glavnim gradskim trgovima postavljene su mini-brvnare u kojima se prodaju božićni ukrasi i ostale drangulije, šećerleme, topli napici i nezaobilazne kobasice.
Najveći bazar je ispred Gradske skupštine, dok je prava zimska bajka na dva velika klizališta. Nedaleko odatle, na Trgu Marije Terezije smešteno je božićno selo, na čijim se štandovima prodaju tradicionalne rukotvorine i pokloni, prenosi magazin "Lepa i srećna".
VIDEO: Makljanje Deda Mrazova usred bela dana
(Telegraf.rs)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Јасмина
Камо среће да сви имају право на радост и чаролије Божића..
Podelite komentar
Јасмина
Све је то лепо,само кад би сви имали право на радост и срећу.На жалост постоји и она друга страна где чаролија не постоји...
Podelite komentar
Renata
Bozic je zamena za rimski praznik Saturnalia u cast bogu Saturnu. Sa Hristom apsolutno nema nikakve veze. Niti se rodio u zimu niti je zapovedio da se obelezava njegov dan rodjenja.
Podelite komentar