Divlje pleme koje je ubilo misionara živi u svom svetu: Ne znaju da broje više od tri, ne poznaju vatru ni poljoprivredu, a sličnih primera ima još

Prošle nedelje je ubijen Amerikanac Džon Alen Čau, a ovaj događaj je uznemirio svetsku javnost. On je nastradao tokom pokušaja da kontaktira izolovano pleme u Indijskom okeanu. Ovaj događaj je stavio u fokus ove ljude koji žive daleko od bilo kakve moderne civilizacije, pišu Garet Evans i Roland Hughes za BBC News.

Indijske vlasti kažu da je Čau bio misionar koji je želeo da preobrazi zaštićene Sentinelce koji žive na Andamanskim i Nikobarskim ostrvima u Indijskom okeanu Međutim, nepoverljivi prema strancima, Sentinelci su napali Čaua kopljima i strelama, prenosi Index.hr.

Preporučujemo

Ova fotografija ubijenog misionara je slikana tri dana pre ubistva Foto: Tanjug/AP

ŠTA ZNAMO O PLEMENU KOJE JE UBILO MISIONARA?

Sentinelci su narod koji žive na ostrvu Severni Sentinel u Bengalskom zalivu. Nikada nisu imali kontakt sa spoljnim svetom. Govore sentinelski jezik koji nije klasifikovan. Gledano sa tehnološkog razvoja, oni su na dnu lestvice. Bave se lovom i skupljanjem plodova. Ne znaju da broje dalje od tri, ne poznaju vatru ni poljoprivredu. Spadaju u retke nekontaktirane domorodačke narode. Po procenama ih ima oko 250.

Niskog su rasta (oko 160 cm), tamne kože i izuzetno kovrčave kose. O njihovom načinu života zna se vrlo malo, pretpostavlja se da su pre oko 60.000 godina došli iz Afrike. Žive u kolibama. Koriste lukove i strele, kao i harpune.

Ovde se nalazi ostrvo gde je misionar ubijen Foto: Google maps

Sentinelci koriste svinjsku lobanju i još neke ornamente, kao i crvenu boju na odeći, kao ukras. Poznati su po svojoj negostoljubivosti. Sve strance koji se približe ili nađu na ostrvu pobiju strelama. Veliki zemljotres i cunami 2004. nije ih uništio.

Iz helikoptera uočena je nekolicina muškaraca koja je bacala kamenje i ispaljivala strele u smeru letelice kako bi se obranila od nepoznatog predmeta u vazduhu. Od 1967. godine indijske su vlasti pokušavale da stupe u kontakt sa Sentinelcima, a te je "kontaktne ekspedicije" predvodio antropolog T. N. Pandit.

U pitanju su bili planirane posete u kojima bi se domorocima ostavljali pokloni, na primer kokosovi orasi, na obali, kako bi ih se na taj način privoleli na komunikaciju. Taj je program ugašen 1990-ih godina 20. veka nakon što je par agresivnih susreta završilo tragično. Nekoliko je ljudi ubijeno.

Godine 2006. Sentinelci su ubili dva ribara koji su nezakonito lovili ribu u blizini ostrva.

I ranije su pokušali da se približe ovom plemenu, ali su oni uvek napadali istraživače Foto: Profimedia

KAKO DOĆI DO NJEGOVOG TELA?

Indijske vlasti rade na tome da sa udaljenog ostrva Sentinela na kopno donesu telo misionara koji je tamo ubijen kada je otišao da kontaktira izolovano pleme.

Indijske vlasti su se uz pomoć lokalnih ribara, koji su kazali da su prošle nedelje videli telo ubijenog Amerikanca, tokom petka i subote približile ostrvu kako bi pronašle način da dođu do tela, piše CNN.

- Mapirali smo područje uz pomoć ribara. Još nismo videli telo, ali ugrubo znamo gde bi moglo da bude zakopano - kaže Dependra Pathak iz indijske policije.

Dodaje da su videli nekoliko članova plemena kako sa lukovima i strelama šetaju nedaleko od mesta na kojem je, prema pričama ribara, zakopano telo misionara, prenosi Index.hr.

- Misija je izvedena izdaleka kako bi se izbegao bilo kakav potencijalni kontakt sa članovima plemena. Sa antropolozima i psiholozima razgovaramo o naravi tih ljudi - dodao je Pathak.

ŠTA ZNAMO O SLIČNIM PLEMENIMA?

Zagovornici izolovanih zajednica, poput organizacije "Survival International" iz Londona, smatraju da bi Čauovo ubojstvo trebalo biti upozorenje da takva plemena moraju biti zaštićena od sveta.

Jedan je antropolog za BBC izjavio kako zbog ovakvih incidenata javnost može pogrešno zaključiti da su izolovana plemena preteća i okrutna. Zapravo, stručnjaci su naveli podosta lekcija koje ostatak sveta može naučiti od izolovanih plemena. Evo i koje su to lekcije.

I ranije su se dešavala ubistva istraživača i ribara koji bi zalutali do ovog plemena Foto: Profimedia

Bez ravnopravnosti ne može biti mira

Narod Piaroa, njih oko 14.000, živi u porečju Orinoka u saveznoj državi Amazonas u Venecueli. Stručnjaci pišu da od njih možemo da naučimo da je moguće živeti u ravnopravnosti, a zajednica će zbog toga postati miroljubiva.

Međutim, postoji i jedna caka. Radi se o anarhističkoj zajednici. Nema vlasti, nema države, samo pojedinac i njegova volja da radi šta i kako želi. Narod Piaroa suzdržava se od nasilja, ni decu ne kažnjavaju fizički. Veruju da je mir postignut odbacivanjem koncepta vlasništva, konkurencije, taštine i pohlepe.

Ne igraju se nikakvi sportovi, zemlja nema vlasnika, niko nikome ne može narediti da nešto radi i postoji snažan naglasak na učenju od drugih ljudi. No, nema poštovanja prema starešinama, jer bi to značilo da je društvo hijerarhijsko i da nisu svi ravnopravni.

Ideja individualizma je izuzetno važna, što ipak ne znači da se podstiče sebičnost. Na svakom je pojedincu da izabere šta će raditi, kako će raditi i kad će raditi, i ne obraća pažnja na tuđe odluke, prenosi Index.hr.

Svako treba da pronađe svoju melodiju

Narod Bajaka je grupa lovaca-skupljača koji žive u kišnim šumama središnje Afrike. Od njih možemo da naučimo da svako ima svoje mesto u društvu.

Za Bajake je muzika u središtu njihovog identiteta, a stručnjaci smatraju da mizički stil u kojem uživaju određuje čak i njihovo ponašanje.  Način na koji svaki pojedinac peva svoju melodiju odražava važnost koju Bajake pridaju individualnosti.

Ostrvo gde živi izolovano pleme koje je ubilo misionara iz Amerike Foto: Tanjug/AP

Moderan život, moderna tela

Janomami, indijansko pleme koje živi u kišnim šumama severnog Brazila i južne Venecuele, može nam pomoći da bolje razumemo sopstvena tela.

Istraživanje plemena, koje je živelo izolovano od ostalog sveta otprilike do 50-ih godina prošlog veka, dalo nam je novi uvid kako savremeni način života može promeniti građu ljudskog tela.

Studija iz 2015. godine daje rezultate pregleda niza pripadnika plemena Janomami i otkriva najraznovrsniju bakterijsku floru ikad pronađenu kod ljudi, pa čak i neke bakterije koje nikad pre nisu pronađene u ljudskim telima.

Naučnici naglašavaju kako to pokazuje da savremen način ishrane, antibiotici i higijenske navike smanjuju bakterijsku floru u našim telima.

Polako, ima vremena

Dr Mark Plotkin proveo je 35 godina proučavajući kako indijanska plemena u udaljenim delovima Amazona koriste biljke u medicinske svrhe. Od njih možemo da naučimo da je sporiji život srećniji, prenosi Index.hr.

Dr Plotkin tvrdi da su mu amazonski šamani izlečili šepanje, za koje ni američki lekari nisu imali rešenje. Osim medicinskih otkrića, Plotkin kaže da se može puno naučiti i iz životnog stila izolovanih zajednica.

VIDEO: Šume ovog dela sveta u zaborav vuku i primitivna plemena ali i carske vojnike

(Telegraf.rs)