Naučnici odredili koja je godina bila najgora za život u ljudskoj istoriji: O njoj i ne razmišljamo, a bila je strašnija od genocida, pandemije i rata
Ako pogledate dublje u istoriju, videćete da postoji nekoliko godina koje su bile veoma teške za ljude. Takva je bila 1347. godina, kada je Crna smrt harala Evropom i odnela do 100 miliona ljudskih života. Ništa bolje nije bilo ni za vreme Drugog svetskog rata, od 1941-1945. kada se dogodio holokaust, a ni 1918. kada je počela pandemija gripa koja je ubila do 100 miliona ljudi. Međutim, naučnici su se složili da je najgora od svih bila 536. godina, o kojoj ljudi možda nikada nisu ni razmišljali.
- To je bio početak jednog od najgorih perioda, ako ne i najgora godina za život - rekao je arheolog i srednjevekovni istoričar sa Harvarda Majkl Mekormik.
536. je bila deseta godišnjica vladavine vizantijskog cara Justinijana Velikog i ništa se nije desilo u ljudskoj sferi, nije bilo nikakvih bolesti ili genocida.
Ali se na nebu dogodilo nešto čudno: pojavila se misteriozna, prašnjava magla koja je zaklonila Sunce, izazivajući pad temperature i godinu dana potpunog haosa: suše, neuspelih useva, letnjeg snega u Kini i širenje gladi.
Vizantijski istoričar Prokopije iz Cezareje zabeležio je da je Sunce davalo svetlost bez punog sjaja i da je izgledalo kao da je pomračeno, jer nije davalo jasnu svetlost. Tokom cele godine Sunce je izgledalo kao Mesec.
Zaključilo se da su takve pojave zbog prašine ili pepela u vazduhu nakon udara komete ili meteorita ili nakon erupcije vulkana (fenomen poznatog kao vulkanska zima). Slična pojava desila se 1816. i ta godina je nazvana Godina bez leta, a povezana je sa erupcijom vulkana Tambora u Indoneziji.
Događaji iz 536. i glad koja je usledila predlagala se kao objašnjenje pojave da su viši slojevi u Skandinaviji žrtvovali velike količine zlata na kraju perioda seoba, da bi umirili ljutite bogove i da bi vratili sunčevu svetlost.
Dendrolog Majk Bejli sa kraljevskog univerziteta u Belfastu izvršio je analizu drveća i godova na drveću. Tom analizom se pokazalo da je irski hrast imao izuzetno slab prirast 535, a drugi jaki pad je bio 542, posle delimičnog oporavka. Do sličnih nalaza došlo se i analizom godova drveća u Švedskoj, Finskoj, Sijera Nevadi i u Čileu.
Brojni izvori toga doba zabeležili su i mnoge druge fenomene povezane sa neobičnom klimom toga perioda: niska temperatura, čak i sneg tokom leta, tamni oblaci i samo nekoliko sati sunca tokom dana, brojni izveštaji o gotovo noćnoj tami u podne, poplave u dotad suvim područjima, veliko smanjenje prinosa žita.
(Telegraf.rs)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Лицемер
То је била ЛЕПА година јер је имала једнак утицај на све људе а ово сад време је застрашујуће. Запад шири рат у њима неподобним земљама. Девојчицама из Јазида се на пијацама у Ираку и Сирији тргује као са марвом. У Јемену деца умиру од глади. Легализују се наркотици да би се појединци енормно богатили. Свесно се трујемо хемијом и ГМО храном. Где је крај овој болести???
Podelite komentar
Chitown
Najgora godina je bila kada je Mijatovic pogodio precku
Podelite komentar
Putin R.S
Muka mi je od vasih glupih teorija Darwina, izumiranju Dinosaurusa, o sletanju na mesecu i svih drugih lazi i TEORIJA koje nisu dokazane. Udaru meteora pre 65 mil. godina, starosti univerzuma od 3 milijarde godina, velikog praska, i lazi kojima nema kraja. Ja verujem u dokaze, a vi za ove navedene stvari nemate ni jedan jedini.
Podelite komentar