Naučnici odredili koja je godina bila najgora za život u ljudskoj istoriji: O njoj i ne razmišljamo, a bila je strašnija od genocida, pandemije i rata

  • 7

Ako pogledate dublje u istoriju, videćete da postoji nekoliko godina koje su bile veoma teške za ljude. Takva je bila 1347. godina, kada je Crna smrt harala Evropom i odnela do 100 miliona ljudskih života. Ništa bolje nije bilo ni za vreme Drugog svetskog rata, od 1941-1945. kada se dogodio holokaust, a ni 1918. kada je počela pandemija gripa koja je ubila do 100 miliona ljudi. Međutim, naučnici su se složili da je najgora od svih bila 536. godina, o kojoj ljudi možda nikada nisu ni razmišljali.

- To je bio početak jednog od najgorih perioda, ako ne i najgora godina za život - rekao je arheolog i srednjevekovni istoričar sa Harvarda Majkl Mekormik.

536. je bila deseta godišnjica vladavine vizantijskog cara Justinijana Velikog i ništa se nije desilo u ljudskoj sferi, nije bilo nikakvih bolesti ili genocida.

Ali se na nebu dogodilo nešto čudno: pojavila se misteriozna, prašnjava magla koja je zaklonila Sunce, izazivajući pad temperature i godinu dana potpunog haosa: suše, neuspelih useva, letnjeg snega u Kini i širenje gladi.

Vizantijski istoričar Prokopije iz Cezareje zabeležio je da je Sunce davalo svetlost bez punog sjaja i da je izgledalo kao da je pomračeno, jer nije davalo jasnu svetlost. Tokom cele godine Sunce je izgledalo kao Mesec.

Tokom cele godine Sunce je izgledalo kao Mesec Foto: AP/Tanjug

Zaključilo se da su takve pojave zbog prašine ili pepela u vazduhu nakon udara komete ili meteorita ili nakon erupcije vulkana (fenomen poznatog kao vulkanska zima). Slična pojava desila se 1816. i ta godina je nazvana Godina bez leta, a povezana je sa erupcijom vulkana Tambora u Indoneziji.

Događaji iz 536. i glad koja je usledila predlagala se kao objašnjenje pojave da su viši slojevi u Skandinaviji žrtvovali velike količine zlata na kraju perioda seoba, da bi umirili ljutite bogove i da bi vratili sunčevu svetlost.

Dendrolog Majk Bejli sa kraljevskog univerziteta u Belfastu izvršio je analizu drveća i godova na drveću. Tom analizom se pokazalo da je irski hrast imao izuzetno slab prirast 535, a drugi jaki pad je bio 542, posle delimičnog oporavka. Do sličnih nalaza došlo se i analizom godova drveća u Švedskoj, Finskoj, Sijera Nevadi i u Čileu.

Brojni izvori toga doba zabeležili su i mnoge druge fenomene povezane sa neobičnom klimom toga perioda: niska temperatura, čak i sneg tokom leta, tamni oblaci i samo nekoliko sati sunca tokom dana, brojni izveštaji o gotovo noćnoj tami u podne, poplave u dotad suvim područjima, veliko smanjenje prinosa žita.

(Telegraf.rs)

Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • Лицемер

    18. novembar 2018 | 08:01

    То је била ЛЕПА година јер је имала једнак утицај на све људе а ово сад време је застрашујуће. Запад шири рат у њима неподобним земљама. Девојчицама из Јазида се на пијацама у Ираку и Сирији тргује као са марвом. У Јемену деца умиру од глади. Легализују се наркотици да би се појединци енормно богатили. Свесно се трујемо хемијом и ГМО храном. Где је крај овој болести???

  • Chitown

    18. novembar 2018 | 13:19

    Najgora godina je bila kada je Mijatovic pogodio precku

  • Putin R.S

    18. novembar 2018 | 09:46

    Muka mi je od vasih glupih teorija Darwina, izumiranju Dinosaurusa, o sletanju na mesecu i svih drugih lazi i TEORIJA koje nisu dokazane. Udaru meteora pre 65 mil. godina, starosti univerzuma od 3 milijarde godina, velikog praska, i lazi kojima nema kraja. Ja verujem u dokaze, a vi za ove navedene stvari nemate ni jedan jedini.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA