Srbi marširali sa Rusima na vojnoj paradi na Crvenom trgu: Sećanje na dan kada je nemačka vojska bila na 30 kilometara od Moskve (FOTO) (VIDEO)

Na Crvenom trgu u Moskvi održan je marš u čast godišnjice parade 7. novembra 1941. godine. Tradicija da se u novembru na Crvenom trgu ponavlja Vojna parada, održana na tom mestu daleke 1941. godine, stara je dvadesetak godina.

Na početku su kaldrmom pored Kremlja marširali veterani koji su učestvovali u tom događaju, ali kako se njihov broj smanjivao, počela je da se uključuje omladina — studenti, kadeti, članovi raznih klubova i učenici vojnih škola.

Preporučujemo

Ovaj marš se održava svake godine 7. novembra Foto: Tanjug/AP

Danas veterani, a malo ih je još u životu, sedeli su na svečanim tribinama sa svojom decom i unucima, dok je pored zidina Kremlja prolazilo 16 hiljada vojnika iz zemalja ZND — Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Tadžikistana, kao i Srbije, Kine, Indije i Mongolije.

Veliki broj vojnika na Crvenom trgu Foto: Profimedia

Kao i obično, napravljena je rekonstrukcija događaja koji se smatra prelomnim za oslobađanje Sovjetskog Saveza. Učesnici su odeveni u uniforme Crvene armije iz tog vremena, od kojih su neke autentične — pozajmljene od „Mosfiljma“.

Parada održana 7. novembra 1941. godine bila je prava vojna operacija. Fašistička vojska je tada bila na trideset kilometara od Moskve i pripremala se da zada konačan udarac. Nemci su već bili pripremili granit od koga su planirali da naprave spomenik Hitleru i postave ga na Crvenom trgu.

Svečano zasedanje Mossovjeta, koje se tradicionalno povodom dana Oktobarske revolucije održavalo svake godine u Boljšom teatru, te godine je održano na metro stanici Majakovska, jer je Boljšoj već bio miniran. I u takvoj situaciji sovjetski rukovodioci su odlučili da pokažu da se ne boje neprijatelja — tradicionalna vojna parada nije odložena.

Pored vojnika tu je bilo i dosta vojne opreme Foto: Tanjug/AP

Dovukli su na Crveni trg najmoćniju tehniku koju su imali i vojsku koja koja je pravo sa parade otišla na front. Na tribinama Lenjinovog mauzoleja stajalo je čitavo sovjetsko rukovodstvo, opovrgavajući na taj način glasine da su napustili grad i sakrili se negde iza Urala.

Veliki broj učesnika je nosio autentične kostime iz tog vremena Foto: Tanjug/AP

Nemačko rukovodstvo je svakodnevno slalo avione sa pilotima-asovima koji su bombardovali zgrade vlade, elektrane, vodovode i druge važne objekte. Da se samo jedan neprijateljski avion 7. novembra probio u Moskvu, mogao je da uništi kompletno rukovodstvo.

Pored zidina Kremlja prolazilo 16 hiljada vojnika Foto: Profimedia

Zato su sovjeti tog dana na mnogim delovima fronta započeli napade, skrećući tako pažnju neprijatelja sa glavnog grada. Za svaki slučaj, sa mnogih frontova su povučeni avioni lovci — njih 550 stajali su na aerodromima spremni da, ako zatreba, polete i unište svaki avion koji bi, eventualno, krenuo ka Moskvi.

Ovaj događaj je bio veoma važan za sve Ruse Foto: Tanjug/AP

Pripreme su se održavale u najvećoj tajnosti. I vojska i piloti su se spremali da obezbede paradu, ne znajući za šta se spremaju. To je bila tajna, čak i za učesnika parade. Njima je rečeno da će sredinom novembra Moskovljanima biti omogućeno da na Krimskom mostu vide smotru vojske koja ide na front.

Vojnici su nosili raznovrsne uniforme iz vremena s početka Drugog svetskog rata Foto: Tanjug/AP

Komandiri su saznali za paradu tek kasno noću 6. novembra, a već u sedam ujutru marširali su pored zidina Kremlja. Iz zvučnika koji su postojali u svakoj kući, začulo se uobičajeno: „Pažnja, pažnja! Govore sve radio-stanice Sovjetskog Saveza. Moskva započinje prenos parade Crvene armije sa Crvenog trga…“

Veliki broj ljudi je pratio rekonstrukciju parade Foto: Tanjug/AP

Na tribinama su bili i akreditovani strani novinari, pa tog dana u svetu nije bilo važnije novosti — svima je postalo jasno da SSSR nije pobeđen, da vlada nije pobegla, da nemačka operacija „Tajfun“ nije postigla cilj. Bio je to značajan podsticaj antifašističkim pokretima u čitavoj Evropi.

STALJINOV GOVOR

S obzirom na to da je vreme parade zbog konspiracije promenjeno sa deset na osam časova ujutru, snimatelje zvuka su u brzini zaboravili da obaveste. Zato je Staljinov govor na paradi bio snimljen bez zvuka.

Kasnije su, da bi dodali zvuk, u Velikom kremaljskom dvorcu napravili dekoraciju koja je podsećala na tribinu mauzoleja, a Staljin je ponovio čitav govor. Da bi bilo autentičnije i da bi mu izlazila para iz usta zbog hladnoće, svi prozori su bili otvoreni. To je, valjda, bio jedini put da je vožd morao nešto da ponovi dvaput.

Ti kadrovi su ušli u dokumentarni film „Razgrom nemačke vojske pod Moskvom“, koji je dobio „Oskara“ 1942. godine.

(Telegraf.rs/Sputnjik Srbija)