Slučaj ostrva Flores intrigira naučnike: Koja misteriozna sila na njemu smanjuje tela?

Septembra 2003. godine u planinskoj pećini na zapadu indonežanskog ostrva Flores, paleontolozi su otkrili minijaturne čovekolike skelete, sa malim mozgom, poput šimpanze. Nazvali su vrstu Homo floresiensis, a veličina njihovih ostataka probudila je znatiželju, naročito nakon otkrića fosila patuljastih slonova.

Usledilo je pitanje: postoji li misteriozna sila ovog ostrva koji smanjuje tela?

Naučnici konačno rešili misteriju Bermudskog trougla? Evo šta je razlog nestanka brodova i aviona u ovom delu sveta

Ovi rođaci modernog čoveka sa Floresa bili su visoki jedva metar. U nekoliko sela u okolini, primetili su naučnici, naseljeni su takođe ljudima čija je prosečna visina oko 1,5 metar.  Da li je to rezultat davnog ukrštanja vrsta modernog čoveka imalenog Homo floresiensisa?

Petnaest godina nakon što su pronađene kosti, donet je definitivan zaključak koji je prava retkost u nauci, piše "Njujork tajms".

- Jasno je da je odgovor na to pitanje "ne", dovoljno da završim sa ispitivanjem - rekao je genetičar Ričard E. Grin sa Univerziteta u Kaliforniji i jedan od istraživača.

Ostrvo Flores Foto: Wikipedia/Neil

Ali, kako to obično biva u nauci, odgovor na jedno pitanje otvara vrata novih nedoumica.

Odgovor je pokazao da su barem dva puta ljudi i njihovi rođaci, poznati kao hominini, došli na Flores i smanjivali se. A nisu u pitanju čak ni samo ljudi. Slonovi su stizali dvaput, i oba puta vrsta je evoluirala u patuljke.

Kada su se otkriveni fosili Homo floresiensisa mnogi istraživači nadali su se da i daljemaju tragove DNK, a procenjivali su da im je starost najmanje 13.000 godina.

DNK analiza možda je odgovorila na debatu kako se homo floresiensis uklapa u porodično stablo hominina. Neki od istraživača smatrali su da su kosti jednostavno pripadale modernim ljudima sa poremećajima rasta. Drugi argument bio je da ostaci pripadaju dalekom rođaku čoveka, nastalom od više vrste hominina poput Homo erectusa.

Dr Grinu doneti su ostaci homo floresiensis 2007. godine i on nije uspeo da otkrije definitivni DNK iz njih. Godinama kasnije sa kolegama došao je do dva velika otkrića: ljudi i Neandretalci su se ukrštali, oko jedan procenat DNK živih ne-Afrikanaca poreklom je od izumrlih hominina. Otkrili su i posebnu granu hominina, poznatih kao Denisovani, koji su se takođe ukrštali sa ljudima, a rezultat su današnji ljudi u istočnoj Aziji, Australiji i južnom Pacifiku, koji i dalje nose njihove gene.

Patuljasti slon bio je jedva visok do ramena ljudi Foto: Wikipedia/Peter Maas

Grin i saradnici shvatili su da ne moraju da gledaju u fosile homo floresiensisa da istražuju DNK, jer šta ako su se preci ljudi ukrštali sa izumrlim homininima, nasleđjući pigmejske gene?

Zato su 2013. godine organizovali put na Flores i posetili seoce Rapmasasa u blizini pećine gde su pronađeni ostaci i testirali pljuvačku 32 meštanina. Shvatili su da su fosili stari najmanje 60.000 godina, što je drastično smanjilo okvir kada su moderni ljudi delili ostrvo sa homo floresiensisima i ukrštali se sa njima.

Uporedili su DNK-a Rampasasana sa ljudima u ostatku sveta: veoma mali broj DNK meštana je od Neandretalaca ili Denisovana. Mali deo nije mogao da se poklopi sa ljudima, Neandretalcima i Denisovanima.

Ali zagonetni delovi genetskog koda nisu bili dramatično različiti od ljudskog DNK, kao što biste očekivali od Homo floresiensisa. Zaključili su da Rampasasani nemaju njihovo poreklo, ali to ih je učinilo ekstremno interesantnim.

REŠENJE

Meštani Rampasase nisu niski jer potiču od homo floresiensisa. Zapravo, njihovi preci su viši ljudi, ali u jednom trenutku su se drastično smanjili, a nisu jedini sisari kojima se to dogodilo. Patuljasti slonovi na Floresu sada su izumrli, a bili su visoki do ramena ljudima, no sudeći prema njihovim precima iz jugoistočne Azije bili su pune veličine.

Ljudi su imali pigmejska tela i na drugim ostrvima, nekoliko filipinskih i u Indijskom okeanu, kišnim šumama Adrike, Južne Amerike i drugde. Psi nude zanimljive tragove rešenja misterija tela sisara koji se tako brzo menjaju - promenom samo jednog gena IGF1, od doga do čivava.

Prelepo ostrvo nekad je bilo veoma surovo za opstanak, što je uticalo na vrste koje su ga naseljavale Foto: Wikipedia/Toni Wöhrl

Ali, to nije slučaj sa ostrvom Flores. Rampasasani imaju varijante mnogih gena koji smanjuju visinu. Prirodna selekcija favorizovala je stare kombinacije nad novim mutacijama.

- Ovo je u saglasnosti sa našim radom o afričkim pigmejima. Kada postoji selekcija, odgovor je izazvan varijacijama u genima ne samo jednom - objasnio je Rajan Gurenkunst, biolog Univerziteta u Arizoni.

Jedna od vodećih hipoteza evolicije pigmejskog tipa tela je manjak hrane. Manjim telima trebalo je manje kalorija što je bila prednost preživljavanja.

(M.Ro./NY Times)