≫
Radnici krematorijuma otkrivaju tajnu morbidnog posla: Koje telo najduže gori i zbog čega dolazi do eksplozija? (FOTO)
≫
U zavisnosti od veličine tela i materijala sanduka, proces spaljivanja traje duže od jednog sata u specijalnim pećnicama gde temperatura iznosi između 800 i 1000 stepeni Celzijusovih, sve dok od njih ne ostane samo pepeo
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Cika Velja
"Iz praha smo stvoreni,i u prah se vracamo"! Da li je to u zemlji ili u krematorijumu,krajnji rezultat je...neeema vise!!!
Endokin
Ja ne vidim u smisao u tome da se telo spaljuje sa sandukom. Rusimo drvece, trosimo energiju na proizvodnju nečega što ćemo odmah spaliti. Pobogu ljudi, pa gde vam je ekološka svest, i ovako još uvek bespotrebno trošimo velike količine papira, a pored toga bespotrebno i bez ikakve koristi spaljujemo drveće.
Ljiljana
Teško je prihvatiti da smo smrtnici,ali mislim da posle nas ne treba deci ostavljati toliko velika groblja ,ovako je bolje,cistije,a uspomene mogu biti u srcu,fotografijama,a ne u ogromnim mermernim spomenicima,život nije sladak,ima boli,tragedija,na to ne možemo uticati,jedino možemo imati svest o tome šta ostavljamo deci,ja ne bih volela da moja deca imaju obavezu posle moje smrti o grobnom mestu,neka pepeo prospu u more a ako me se sećaju ok,ne vidim da odlazak na groblje ima smisla.