U ovom gradu Hrvati, Srbi i Bosanci žive u slozi: Kada imaš dobar posao i možeš da planiraš budućnost, nacionalizam pada u drugi plan (FOTO) (VIDEO)
U Gracu, drugom po veličini austrijskom gradu, žive desetine hiljada ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. U njemu se ljudi s balkanskih prostora, koji su živeli u nekadašnjoj zajedničkoj državi, još uvek osećaju zemljacima i svojima.
Grac je drugi grad po veličini i broju stanovnika u Austriji. Često je ljudima s područja bivše Jugoslavije bio prva dodirna tačka s inostranstvom, nakon koje su ostajali ili odlazili dalje u Saveznu Republiku Nemačku. Danas se u Gracu na idealan način oseti šarm i atmosfera Evrope kakvu bismo svi želeli. Ogroman broj različitosti koje se uvažavaju, umetnost i prosperitet ovde savršeno funkcionišu i osvajaju svakog posetioca.
GRAD STUDENATA I MIGRANATA
U Gracu postoje četiri Univerziteta i dve visoke škole na kojima studira preko 40.000 studenata iz različitih zemalja sveta. Danas u ovom gradu živi 73.726 stranaca od kojih 20.837 dolazi sa prostora bivše Jugoslavije. O njihovim pravima se brine i zastupa ih Savetodavno telo za migrante u Gracu, koje je, odlukom opštinskog veća grada Graca, osnovano 1995. godine, a sačinjava ga devet članova koji nisu državljani Evropske unije. Njih na lokalnim izborima direktno biraju migranti, koji ne dolaze iz zemalja Evropske unije, na mandat od pet godina.
Upravo su početkom 2017. godine, na lokalnim izborima, odabrani predstavnici za veće migranata, među kojima su i studenti iz BiH - Cazinjanin Adis Draganović i Adea Hadžiabdić iz Gornjeg Vakufa, koji sada u opštinskom veću zastupaju prava stranaca. Oni ističu kako Gradska uprava pruža veliku podršku migrantima, a posebno cene one koji dolaze sa područja bivše Jugoslavije.
- Ovom prilikom bih istakao dobru saradnju Bošnjaka, Hrvata i Srba ovde. Verovatno iz razloga što kada dođu u nepoznato mesto, tek tad shvate koliko je bitno da ih neko govorno razume. Druga bitna činjenica je saradnja u poslovnom smislu. Ovde kod nas izjava Ramba Amadeusa o visini plate i nacionalizmu iz teorije prelazi u praksu. Jer kada imaš posao i solidno mesečno primanje, kada ti država subvencioniše zdravstvo i školstvo, kada ti i tvoja porodica možete uspešno da planirate budućnost, tu nacionalizam i sve te komplikovane teme gube na značaju - objašnjava Draganović.
Kada su došli u Grac malo koga su poznavali, ali s vremenom se krug prijatelja proširio i upoznali su mnoge osobe sa područja bivše Jugoslavije, posebno preko njihovih platformi kao što su Fejsbuk grupe i udruženja. Međusobno se druže i organizuju zajedničke aktivnosti, pokušavaju da unesu određene promene u društvo i unaprede položaj migranata.
- Smatram da smo mi dobar primer integracije, prvenstveno jer smo sastavljeni od tri i više različita naroda koja zajedno žive u drugoj zemlji i nastoje da se međusobno potpomažu - ističe Adea.
CENJENI NA TRŽIŠTU RADA
Ramiza Hašić (45) je rođena u Velikoj Kladuši, u Gracu živi 27 godina. Tu je završila fakultet personalnog menadžmenta i prošla brojne edukacije iz oblasti razvoja radnog tržišta. Trenutno radi kao konsultantkinja za radno tržište pri Zavodu za zapošljavanje u Gracu (AMS) koji se aktivno zalaže za integraciju stranaca na radno tržište. Kaže da jedan od najvećih problema s kojima se susreću stranci prilikom dolaska u Grac, jeste govorna barijera i upravo zbog toga razloga Zavod za zapošljavanje nudi konsultacije na maternjem jeziku, a osobama koje imaju slobodan pristup radnom tržištu omogućeni su i kursevi nemačkog jezika.
- Veoma mali broj osoba sa Balkana se vode kao nezaposleni. Cenjeni su na tržištu kao vredni radnici koji su predani poslu i dobro integrisani građani. Posebnu pohvalu zaslužuju osobe koje su u Grac došle tokom zadnjih 10 godina kao studenti. Pokazali su da je obrazovanje na prostoru Balkana veoma bitno, uzajamno i nesebično se pomažu. Nakon završetka studija mnogi su ostali u Gracu i zauzeli odgovarajuće pozicije na radnom tržištu - kaže Ramiza.
NEMA MESTA NACIONALIZMU I PODELAMA
Cazinjanka Zehida Tahirović-Begić pripada onoj predratnoj generaciji migranata koji su u Austriju došli u potrazi za boljim životom. Kada je s porodicom došla ovde, planovi su bili da tu ostane samo nekoliko godina dok se ne snađe. Ali kako su planovi jedno, a život nešto drugo, sudbina je htela da Zehida u Austriji ostane sve do danas, gde živi skoro tri decenije. U Austriji ima solidan život, tu su njena deca odrasla i školovala se. Iz cele bivše Jugoslavije mladi jednostavno moraju da beže, kaže Zehida, a ondašnji političari ništa ne preduzimaju u pogledu toga. Za razliku od vlasti nekadašnjih jugoslavenskih država, lokalne vlasti u Gracu mnogo pomažu svoje građane, samo ukoliko su oni spremni da sarađuju.
- Našu decu i omladinu treba upoznati sa kulturom i tradicijom naše zemlje koju treba prezentovati ovde u Austriji, kako lokalno stanovništvo ne bi smatralo da mi dolazimo iz neke zaostale zemlje i da smo nepismeni - kaže Zehida.
Nikola Petrović je u Grac došao sa Pala i tu živi već dve godine. Došao je zbog studiranja i upisao se na master studije. Kada je došao, nije poznavao jezik i upisao se na kurs nemačkog koji je uspešno završio. Ističe kako je u Gracu "sve super i da generalno ljudi sa Balkana ovde imaju odlične odnose, jer nacionalizma gotovo da i nema". Smatra da je stanje takvo, prvenstveno, zbog drugačijih odnosa ljudih jednih prema drugima, jer su "svi ovde u istim problemima i moraju zajednički da se bore za bolju budućnost".
- Ovde sve odlično funkcioniše za razliku od međuljudskih odnosa nas Balkanaca tamo u državama bivše Jugoslavije. Imamo više mogućnosti ovde nego u matičnim državama i veći je standard života, a manje ima nacionalizma i političkih rasprava - pojašnjava Nikola.
Adi Pejdah je došao iz Sarajeva, gde je završio fakultet kriminalistike, kriminologije i sigurnosnih studija. Kako ni godinu dana nakon diplomiranja nije uspeo da pronađe posao, odlučio se za Grac gde je upisao master studije kriminalistike. Ovde su, kaže, međuljudski odnosi vrlo pozitivni, a jedan od razloga je, kaže, to što u Gracu nema političara kakvi su u Bosni i Hercegovini. On živi u četvrti Gries koja je na lošem glasu, ali kao takva je, kaže, bolja od bilo kojeg grada u BiH.
- Pozitivno je to što svi imamo dobre odnose ovde, bez obzira na veru i naciju. Mislim da je to zbog toga što ovde nema političara i politike kakvu mi dole imamo i niko ne gleda na ono što je bilo pre 20 godina - kaže Adi.
ODBACILI EMOCIJE, OKRENULI SE RADU
Edvin Kahrimanović iz Gračanice spada u red one prve posleratne generacije studenata sa području bivše Jugoslavije. U Gracu živi skoro dve decenije i kaže da su glavne teme među Balkancima ovde - problemi oko studija i borba za smeštaj i posao. Mesta za "žestoku politiku" nema, jer uglavnom svi rade i nemaju puno vremena za beskorisne rasprave.
Edvin ističe kako su glavne razlike između Balkanaca i Austrijanaca te što ovi drugi ne pridaju veliku pažnju emocijama u odnosu na razum i što veruju u rad.
- Ljudi se ovde bave temama koje se direktno tiču njih, a ostale stvari prepuste profesionalnim političarima kojih na Balkanu nema. Oni jednostavno rade i nemaju puno slobodnog vremena za gluposti. Dok kod nas ljudi nemaju posla i glavu pune crnim mislima, usled čega se rađa depresija. Od Austrijanaca treba preuzeti te dobre stvari i oni su takođe prošli isto jedan težak period nakon Drugog svetskog rata, ali uz manje emocija, više otvorenosti i puno rada uspeli su da sve to prevaziđu i ostvare uspeh - kaže on.
Život balkanskih migranta u Gracu, dobar je primer kako razlike u veri, naciji ili drugačijim pogledima nisu prepreka za dobar i uspešan život.
VIDEO: Srbi i Hrvati pevaju Đurđevdan
(Telegraf.rs / Izvor: Al Jazeera)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mujo
Divna prica. Ima takvih pozitivnih prica iz celog sveta. Treba o tome pisati. Kod nas u Torontu je slicno. Postujemo se I druzimo.
Podelite komentar
Života
Muslimani iz cazinske krajine su bili dobri sa srbima, i u drugom svetskom ratu i 90—ih, kod njih je babo abdić i njegovi bio glavni, divni ljudi, zato su i propatili kao i mi.
Podelite komentar
Митар
Цењени су на тржишту као вредни радници ...То је суштина тежњи и свега што запад жели од балкана ! Као и турци , само модификован систем ,без колаца.
Podelite komentar