Interaktivna istorija Zemlje: Da li možete da pogodite gde bi se nalazila Srbija pre 600 miliona godina? A pre 500, 400 ili 300? (FOTO) (VIDEO)

Da li ste nekada razmišljali kako je nastajala Zemlja i da li je oduvek izgledala kao danas? Ako jeste, sajt dinosaurpictures.org je pravo mesto za to, jer upravo tu možete videti kako se razvijala naša planeta.

Osim detaljnog prikaza kako se po milionima godina menjala struktura zemljišta, saznaćete i kada su nastali prvi organizmi, kada su nastale biljke, kada su se pojavile prve životinje...

Preporučujemo

>>> Jedini način da spasimo Zemlju je da iselimo jednu njenu polovinu (VIDEO)

Prvi višećelijski život počeo je da se razvija u moru pre 600 miliona godina - Printskrin/dinosaurpictures.org

Prvi višećelijski život počeo je da se razvija u moru pre 600 miliona godina, a prve školjke i egzoskelet pojavili su se pre 60 miliona godina nakon toga.

U narednih 40 miliona godina razvija se životinjski svet u moru, a neke od njih predstavljaju daleke predake današnjih vrsta.

Prvi kičmenjaci i koralni grebeni pojavili su se pre 470 miliona godina. U tom periodu, alge su prva višećelijska biljka, a na kopnu još uvek nema složenog života.

Prvi kičmenjaci i koralni grebeni pojavili su se pre 470 miliona godina - Printskrin/dinosaurpictures.org

Prve kopnene biljke pojavile su se 40 miliona godina nakon toga i to u blizini okeana. Biljke razvijaju sposobnost transporta vode i hranljivih materija kroz svoja tkiva, a život u okeanu postaje sve veći i složeniji.

Sa razvojem biljaka, život na kopnu postaje sve složeniji pre 400 miliona godina. Pojavljuju se insekti i prve kopnene životinje, kod riba se razvijaju čvrsta peraja, a okeani obiluju različitim vrstama riba, ajkulama,, morskim škorpijama i glavonošcima.

U narednih 60 miliona godina dogodilo se masovno izumiranje morskih vrsta, ali su se kopnene vrste prilagodile. Biljke razvijaju korene sisteme koji im omogućavaju da rastu i da se šire u unutrašnjost, a usled toga povećava se količina kiseonika u atmosferi. Pre 340 miliona godina pojavili su se i prvi gmizavci.

Pre 340 miliona godina pojavili su se i prvi gmizavci - Printskrin/dinosaurpictures.org

Pre 280 miliona godina, kopnena masa se spojila i formirala superkontinent - Pangea. 20 miliona godina nakon toga dogodilo se najveće istrebljenje, kada je uništeno 90 odsto do tada nastalih biljnih vrsta. Izumiranje biljaka smanjilo je snabdevanje hrane velikim tropskim reptilima i uklonilo stanište za insekte, a smanjio se i nivo kiseonika u atmosferi.

Pre 220 miliona godina pojavljuju se prvi dinosaurusi, terapidi i arhiosaurusi, zajedno sa prvim letećim beskičmenjacima, ali 20 miliona nakon toga usledilo je masovno izumiranje 76 odsto svih kopnenih i morskih životnih vrsta. Neke porodice, poput pterosaurusa, krokodila, sisara i ribe bile su minimalno pogođene, a pojavljuju se i prvi pravi dinosaurusi.

Pre 280 miliona godina, kopnena masa se spojila i formirala superkontinent - Pangea - Printskrin/dinosaurpictures.org

Doba Jure nastupilo je pre 170 miliona godina i tada su dinosaurusi opstali kao prvi sisari, a razvile su se i prve ptice. Krajem ovog perioda, pojavile su se najranije vrste guštera, dinosaurusi dominiraju na kopnenim površinama, veliki morski reptili naseljavaju okean, a pterosaurusi su dominantni leteći kičmenjači.

Prvo cveće pojavilo se pre 120 miliona godina.

Pre 170 miliona godina su nastale prve ptice - Printskrin/dinosaurpictures.org

Pre 65 miliona godina došlo je do izumiranja dinosaurusa, mnogih morskih reptila, brojnih morskih beskičmenjaka i drugih vrsta. Naučnici smatraju da je izumiranje prouzrokovala kiša asteroida.

Nakon udara asteroida koji je ubio dinosauruse, preživele su ptice i sisari. U tom periodu, pre 50 miliona godina nastali su prvi kitovi, evoluirali od kopnenih sisara.

Pre 50 miliona godina nastali su prvi kitovi - Printskrin/dinosaurpictures.org

Pre 35 miliona godina pojavljuju se prvi primati i prva trava. Zemlja je do tada bila veoma topla, ali počinje da se hladi i sve češće se pojavljuju listopadne biljke.

U narednom periodu sisari i ptice nastavljaju da evoluiraju u moderne oblike, a pre 20 miliona godina, u Africi su se pojavili prvi hominidi, odnosno primati, čovekoliki majmuni.

Zemlja kakvu danas znamo, formirala se pre 20 miliona godina - Printskrin/dinosaurpictures.org

U videu pogledajte kako je Zemlja kroz milione godina postala ovakva kakvu je danas vidimo:

VIDEO: Engleska svaki dan gubi teritoriju i postaje sve manja

(Telegraf.rs/M.I.)