Prva pobuna u svemiru: Dan kada su astronauti izgovorili "ne"

Kad su u jesen 1973. poslati u Skajlab - prvu američku svemirsku stanicu, tri člana posade dobro su znala da misija neće biti nimalo jednostavna. Trebalo je u svemiru da ostanu 84 dana, neumorno radeći svaki dan po 16 sati, dok bi im za odmor ostalo tek osam sati na dan.

U posadi su bili zapovednik misije Džeri Kar, naučnik Ed Gibson i pilot Vilijam Poug. Bila je to tad, po dižini boravka u svemiru, rekordna misija a posada je dobila pedantno izrađenu satnicu s tačnim uputstvima šta sve treba da obave u jednom radnom danu.

Preporučujemo

Otkriven BERMUDSKI TROUGAO U SVEMIRU - pogledajte gde se nalazi i koliko je opasan

Niko od ove trojice nikad pre nije bio u svemiru, niti u misiji Skajlab 4, ali NASA je bila uverena da će se moći da se prilagode uslovima rada.

Astronaute su svakodnevno kontaktirali. Ipak, uprkos pripremama i planovima, najpre je Poug počeo da oseća slabost i mučninu. A ubrzo nakon toga, počele su trzavice između posade i kontrole na Zemlji.

Posada je njegove mučnine tretirala kao prolaznu boljku i bili su potpuno u pravu, pa nisu ni prijavili kontroli u Hjustonu, koja je tajno prisluškivala sve njihove razgovore.

Foto: NASA Photo/Alamy

Stoga su ih kontrolori optužili da nisu iskreni i da nešto od njih kriju. Ovakav odnos prema posadi rezultirao je padom motivacije pa su sve više zaostajali u obavljanju planiranih zadataka, što se, kako su prolazili dani, više nije moglo nadoknaditi.

Nakon mesec dana Gibson je opisao misiju kao '33-dnevni vatreni radni dril'. Kar je poručio kontroli u Hjustonu: "Da smo na Zemlji, nikad ne bismo radili 16 sati na dan i to 84 dana, bez dana odmora, pa ne bi to od nas trebalo očekivati ni ovde u svemiru."

Nekoliko dana nakon Božića, Kar je poslao Hjustonu njihov manifest: "Treba nam više vremena za odmor, potreban nam je raspored koji nije prepun obaveza i ne želimo više da vežbamo nakon obroka. Želimo više kontrole u našim rukama."

Hjustonov odgovor bio je hladan: "Morate da ispunite misiju" Odgovor posade je bio brz. Dana 28. decembra 1973. godine, stupili su u štrajk.

U nekim NASA-inim dokumentima spominje se čak i reč 'pobuna', ali to je, s današnje perspektive, doista preoštar termin.

Foto: Guliver/NASA/Getty Images

Metode posade bile su nemilosrdne. Kar je odmah isključio radio vezu sa zemljom, a članovi posade provodili su ceo dan opuštajući se, obavljajući zadatke svojim tempom i radeći svako svoje poslove.

Zemaljska posada je konačno shvatila da je potpuno nemoćna, pa kad su iz svemira ponovo uspostavili radio-vezu, Zemljani su bili puno raspoloženiji za razgovor i popuštanje.

Hjuston je pristao da da posadi više odmora, dužu pauzu za ručak i korekciju dnevnog rasporeda, ostavljajući posadi da sami upravljaju vremenom.

Od tog trenutka saradnja astronauta i zemaljske posade se znatno pobljšala i misija je srećno privedena kraju u 1974.

Niko iz posade više nikada nije bio u konkurenciji za neku iduću misiju.

Poug je umro pre četiri godine, a pre toga je napisao memoare pod naslovom “Ali, za Boga miloga”, u kojima je napisao: "Rad u Skajlabu bio je ponekad zamoran i dosadan, ali je zato pogled na Zemlju bio spektakularan. S kolegama je bilo sjajno jer smo se ubrzo složili da imamo zajedničkog neprijatelja - kontrolu misije u Hjusonu."

(Telegraf.rs/Express.hr)