Japanac Kotaro se na prvi pogled zaljubio u našu zemlju: Oženio je Srpkinju, voli istoriju SFRJ, a evo šta je rekao o Titu i Đinđiću (FOTO)

Japanac Kotaro obožava našu zemlju, istoriju i kulturu. Srbija ga je očarala kada je došao na razmenu studenata, a nakon tog perioda nastavio je da se interesuje za naš način života, ljude ali i probleme. U Beogradu je tom prilikom pronašao i ljubav svog života, a njihova sreća i dalje traje. 

On je za Telegraf.rs govorio o svom životu i radu, susretu sa Srbijom, njenim ljudima i kulturom. Otkrio nam je zašto voli našu zemlju i koje stvari su ga oduševile. Otvoreno je istakao svoje mišljenje što se tiče istorije bivše Jugoslavije i Tita, ali i problema sa kojima se narod na Balkanu i danas susreće.

Preporučujemo

Morate da naučite da cenite svoju zemlju, jer ako vi to ne radite, ko će? Brazilac Tijago zavoleo Srbiju, a onda je odlučio da se ovde i preseli (FOTO)

• Za početak nam reci nešto o sebi. Gde si rođen, gde živiš, čime se baviš, šta najviše voliš?

Ja sam Kotaro, Japanac iz okoline Tokija. Imam 27 godina i studirao sam evropsku istoriju, a posebno me zanima istorija bivše Jugoslavije posle Drugog Svetskog rata. Kada sam bio na trećoj godini studija, bio sam na Beogradskom Univerzitetu godinu dana na razmeni studenata kako bih učio srpski jezik. Želeo sam da ga naučim zbog studija i da vidim zemlju koja me zanima.

Imao sam izuzetno dobro iskustvo i Srbija mi je postala najlepša zemlja uprkos tome što sam živeo tamo samo godinu dana. Putovao sam dosta po Evropi do sada, ali ipak nisam naišao ni na jednu zemlju koja mi je lepša od Srbije. Tada sam upoznao devojku sa kojom sam se oženio posle nekoliko godina. Jeste, moja žena je Srpkinja, koja misli da sam lud jer volim Srbiju.

Posle godinu dana, vratio sam se u Japan i diplomirao sam. Onda sam počeo da radim u japanskoj firmi, koja se bavi trgovinom auto-delova. Nakon što smo se venčali, počeli smo da živimo zajedno u Japanu.

Posle oko 2 godine, odlučili smo da odemo iz Japana zbog generalno loših radnih uslova. Našli smo posebnu priliku za život u Holandiji, koja nikad nije mi pala na pamet za preseljenje. Onda smo se preselili u Holandiju zbog boljeg života, a od tada je prošlo oko godinu i po dana.

Govorim japanski, engleski i srpski. Na žalost, ne govorim holandski. Hobiji su mi muzika, sport, film i pivo.

Moja omiljena domaća hrana je pljeskavica kod Mikana, čevapi kod Cice i karađorđeva u Balkan Ekspresu. Omiljeno domaće pivo mi je Nikšićko svetlo, Zaječarsko tamno i Kabinet kraft pivo, naročito SuperNova IPA.

Kotaro se na prvi pogled zaljubio u našu zemlju i kulturu Foto: Privatna arhiva

• Kada si prvi put čuo za Jugoslaviju i Srbiju i šta te je tačno privuklo da zavoliš našu zemlju? Koliko je tebi kao Japancu, kao neko ko dolazi iz druge kulture, bilo suočavanje sa našom istorijom i koja si osećanja imao dok si čitao i slušao o tome?

Ne sećam se tačno kad sam čuo Jugoslaviju, a Srbiju sam upoznao prvi put kao Srbiju i Crnu Goru zbog fudbalske prijateljske utakmice sa Japanom.

Bio sam srednjoškolac kada je Kosovo je prograsilo nezavisnost od Srbije. To je bila velika vest čak i u Japanu. Mnoge novine i medije su pričali o detaljima kao "šta se desilo tokom rata na Kosovu". Ti detalji su me privukli nekako i počeo sam da čitam knjige o Istoriji bivše Jugoslavije. Iskreno, bilo je jako teško razumeti njenu istoriju zbog nepoznatih regiona i istorije za mene čak iako čitam knjige na maternjem jeziku.

Nisam razumeo dobro ali pitao sam se kako je bivša Jugoslavija postojala sa različitim nacijama, koje imaju različite religije, istorijsko iskustvo i kulturne razlike, i kako su uspeli da žive dugo u harmoniji.

Hteo sam da razumem kako je život generalno izgledao u takvoj državi, pošto Japan izgleda skoro kao jedinstvena etnička država (sada se menja polako u internacinalnu državu), u kojoj je teško razumeti multietničko stanje poput onog u Jugoslaviji. Ovako sam krenuo na put izučavanja Jugoslavije i Srbije.

Kotaro i njegova supruga na venčanju Foto: Bridal Prestige Kagaen

• Izuzetno dobro barataš srpskim jezikom, pa čak i svoj blog pišeš na srpskom. Zanima me da li ti je bilo teško da ga naučiš, pošto stranci često umeju da kažu kako je srpski jezik prelep ali težak.

Hvala na komplimentu. Verovatno mi je bilo teško na početku zbog padeža i ćirilice pošto sam tek počeo da učim u Srbiji. Međutim, zavoleo sam srpski pa mi onda nije bio nikakav problem.

Mislim da ne postoji nijedan jezik koji je lako naučiti. Ali kako ide učenje jezika zavisi od tvog zanimanja za jezik ili nešto drugo kao što su kultura, zemlja, muzika itd. Moje interesovanje za Srbiju na početku je bilo istorija, pa onda sam proširio interesovanje na kulturu, politiku, ekonomiju itd.

Kad sam studirao srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu primetio sam da su neki strani studenti često upređivali srpski sa svojim maternjim jezikom i govorili su: “Joj… ova gramatika ne postoji na mom jeziku”.

Svaki put kada sam čuo ovakvu glupost, rekao sam sebi: “Opet? Naravno da ne!” Smatram da ne možete da naučite jezik koliko god se razlikujete i samo se žalite koliko ima razlika. Po mom mišljenju, srpski nije toliko težak jezik kao što većina Srba misli.

• Veliki si zaljubljenik u istoriju bivše Jugoslavije. Kako si uspeo i koliko ti je trebalo vremena da pohvataš šta se sve izdešavalo na prostoru bivše Jugoslavije? Da li bi se složio da je period bivše Jugoslavije bilo "zlatno vreme" za ljude sa ovih prostora?

Nisam uspeo da saznam sve o istoriji bivše Jugoslavije i Srbije. Još učim preko novih studija, knjiga, novina itd. Trenutno čitam nekoliko knjiga o balkanskoj istoriji pod Osmanskim carstvom. Najverovatnijie ću učiti o istoriji Srbije do kraja života.

Koliko god da od roditelja svoje žene i različitih ljudi koji su živeli tokom perioda Socialističke Jugoslavije, slušam lepe priče poput one da su svi imali svoj stan ili da je tadašnji jugoslovenski pasoš je bio najjači u svetu, mislim da je verovatno to bilo “zlatno vreme” za pojedine ljude.

Međutim, ne verujem da je bilo tako za sve ljude koji su bili protiv tadašnje vlasti, ili različitih grupa ili nacija koji su imale sukob sa vlašću iz nekog razloga.

Zbog toga što se čuje “jugonostalgija” među ljudima u regionu čak i posle 26 godina od raspada, voleo bih da se kao istoričar i čovek koji zna koliko je loša ekonomska situacija u sadašnjosti, vratim u vreme 60-ih ili 70-ih u region kako bih video kakav je bio život.

Kotaro živi u Holandiji Foto: Privatna arhiva

• Kako su u Japanu gledali na Jugoslaviju i kako danas gledaju na Balkan i Srbiju, i koliko ljudi uopšte zna gde se nalazimo?

Japanci više od 40 ili 50 godina su znali za Jugoslaviju kao komnističku državu i kao državu koja ima jak fudbalski tim. Ali smatram da ljudi nisu informisani dobro zato što mnogi misle da je Jugoslavija bila deo SSSR-a ili pripadala toj zoni. Ljudi me pitaju “Srbija? Bila je u zoni SSSR-a pre jel da?".

A mladi Japanci, uprkos tome što sve više ljudi putuju po svetu, uopšte ne znaju gde se nalazi Srbija. Čak i neki od stare generacije misle da još postoji Jugoslavija. Na primer, moj otac je verovao da još postoji Jugoslavija i mislio da se Srbija nalazi u Srednjem Istoku (bez uvrede, ali moja žena se uvredila).

Vidim da mnogi Japanci imaju poteškoća da prave razliku između Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne, i Makedonije (BJRM) zbog toga što je Balkan geografski nepoznat region među Japancima uopšte. Čak je i meni teško da naučim gde se koja zemlja tačno nalazi na teritoriji Balkana.

Ljudi gledaju na Balkan kao na region u kom je bilo mnogo ratova tokom 20. veka i na Srbiju kao na zemlju u kojoj je bio rat na Kosovu i  gde još uvek svuda stoje uništene zgrade.

Odlučio je da se preseli zbog posla Foto: Privatna arhiva

• Šta misliš o ratovima koji su se dogodili na ovim prostorima, što je dovelo do raspada bivše Jugoslavije? Da li će ljudi sa Balkana ikada moći da prevaziđu svoje razlike i da se ponovo u nečemu slože kako bi počeli da napreduju? Koje je tvoje mišljenje o Titu, Slobodanu Miloševići, Franji Tuđmanu, Zoranu Đinđiću...?

Bio sam dete kad su se dogodili ratovi na prostoru bivše Jugoslavije. Zbog toga, imam svoje mišljenje o njenom raspadu i ratovima u regionu preko knjige.

Ratovi na prostoru bivše Jugoslavija su strašna tragedija i svima je teško da poveruju da su se dogodili u Evropi tokom 90-ih godina. Ljudi su počeli međusobno da se mrze sa susedima zbog nacionalističke propagande. Ta mržnja još baca mračnu senku u regionu.

Naravno, želim od srca da svi ljudi iz regiona prekinu mržnju i pomire se. Najvažnija stvar je to da roditelji koji imaju decu moraju da im daju prostora za liberano razmišljanje. Mladi ljudi, koji su rođeni posle 2000. godine ne treba da žive u ovakvoj realnosti današnjeg vremena okruženi mržnjom.

Nemam lično mišljenje o Titu, a smatram da su Slobodan Milošević i Franjo Tuđiman ratni zločinci čak iako nisu osuđeni u Haškom Tribunalu na kraju. Ratovi u regionu su se dogodili zbog njih dvojice ali i drugih nacionalističkih političara i generala, što je dovelo do najgoreg ishoda.

Smatra da je prednost Japaca to što su uvek otvoreni za druge kulture Foto: Privatna arhiva

• Koja ti je omiljena istorijska ličnost iz Jugoslavije/Srbije ili možda neko u sadašnjosti ili bliskoj budućnosti i zbog čega?

Moja omiljena istorijska ličnost je dr Zoran Đinđić zato što je koliko znam posebna i jedina osoba, koja je pokušala da ustanovi demokratiju u Srbiju posle komunizma, užasnih ratova i režima Miloševića.

Ljudi kažu da život u Srbiji bio drugačiji da je dr Zoran Đinđić živ. To se potpuno podrazumeva kad pogledam na političku scenu i na to da se ništa nije promenilo u unutrašnjoj politici Srbije čak iako je prošlo skoro 20 godina posle raspada režima Miloševića. Slažem se delimično sa domaćim i stranim novinarima i Srbima, koji kažu da je sadašnja politička situacija gora od one pod režimom Miloševića.

Inače, dosta sam učio iz Đinđićevih govora sa Jutjuba kad sam studirao u Srbiji. Još uvek slušam kompilaciju njegovih govora.

• Da li pratiš sport, i ako da koji i koji su ti omiljeni sportisti iz Srbije i zbog čega? Koji su naši sportisti bili i jesu danas popularni u Japanu? I zbog čega su ih Japanci zavoleli?

Pratim evropski fudbal i japanski bejzbol skoro svaki dan. Ali pratim sve vrste sporta kao što su tenis, košarka, rukomet itd. Ako gledam u prošlost srpskog sporta, omiljeni sportista mi je sigurno Siniša Mihajlović, koji je igrao dugo u Italiji i vodio fudbalsku reprezentaciju Srbije pre.

Sviđa mu se što Srbi vole da piju kafu i da uživaju Foto: Privatna arhiva

Mihajlović mi je bio izuzetan fudbaler, a naročito se sećam slobodanog udaraca tokom 90-ih godina, kad je bilo zlatna doba u italijanskoj ligi. Mnogi Japanci su gledali italijansku ligu tada, zbog toga što je tamo igrao japanski legendarni fudbaler Nakata.

Piksi, odnosno Dragan Stojković je bio najpopuraniji među Japancima zbog njegove karijere fudbalera i trenera u Japanu, kao i harizme. A danas….verovatno je i dalje Novak Đoković najpopuralniji zbog velikog teniserskog uspeha i zanimljive ličnosti.

• Pošto si i sam pisac, da li si pročitao neka dela naših pisaca i koja su ostavila najsnažniji utisak i zbog čega? Koje je tvoje mišljenje o delima Harukija Murakamija i da li misliš da će ikada dobiti Nobelovu nagradu za književnost?

U stvari, nisam takav pisac kao što je recimo bio Ivo Andrić. Nego radim kao slobodan novinar za japanske medije i kao prevodilac i bloger.

Čitao sam nekoliko domaćih knjiga kao što su “Na Drini Ćuprija", zbog usavršavanja jezika kada sam živeo u Beogradu. Međutim, nisam uspeo da pročitam sve zbog niskog nivoa znanja jezika u to vreme i puno nepoznatih reči turskog porekla.

Lično, ne volim Harukija Murakamija zbog čudnog i imaginativnog sveta u njegovim knjigama. U stvari, pročitao sam njegovu knjigu prvi put u životu u Beogradu. Moja drugarica iz Novog Sada mi je preporučila tadašnju najnoviju knjigu “1Q84” i pročitao sam ovu knjigu na srpskom ali mi se nije svidela.

Vidim da ima puno njegovih fanova u Srbiji i u svetu. Svake godine japanski fanovi Harukija se okpljaju i dočekaju objavu Nobelove nagrade za književnost u Japanu. Nisam veliki ljubitelj ali hajde ja sam Japanac. Nadam se da će jednog dana dobiti ovu nagradu.

Kotaro voli istoriju bivše Jugoslavije Foto: Privatna arhiva

• Da li slušaš našu muziku i koju, koje grupe, pevače i koja ti je omiljena pesma? Da li gledaš naše filmove i koji ti je omiljeni?

Ne slušam domaću muziku često. Ne volim popularnu muziku u Srbiji kao pop ili turbofolk muziku, nego metal muziku mog detinjstva. Međutim, slušam nekoliko pesama zbog svog ukusa i samo radi zabave.

Feud “Vlast” - ovo je odličan spot i ima jaku poruku u tekstu. Ova pesma je mnogo značajna uzimajući u obzir sadašnju političku situaciju u Srbiji.

Lepi feat. Djogani & Baki “RAVAKU” - Najverovatnije je da je ovo jedna od najglupih pesama ikada. Međutim, početak ovog spota mi je jako smešan i odličan. Lepi mi je idol.

Ne gledam domaće filmove više ali gledao sam flimove Emira Kustrice. Moj omiljeni film je "Otac na službenom putu”, to je prvi prvi jugoslovenski film koji sam pogledao.

• Japan je posle Drugog svetskog rata bio gotovo potpuno uništen, ali ste zahvaljujući velikom radu i trudu uspeli da izgradite snažnu i stabilnu državu. Šta misliš da Srbiji kao državi fali da bi bila razvijena i uspešna ekonomija kao što je Japan danas?

Nisam siguran da li je Japan uspešna ekonomska država kad vidim mnogo grešaka u sistemu i samoj državi , zbog kojih ne mogu da gledam na njenu budućnost optimistično.

Da bi Srbija bila razvijena država kao recimo u prosečnom nivou Zapadne Evrope, Vlada Srbije mora da vrati mladim ljudima nadu za budućnost kako ne bi napuštali svoju zemlju. Takođe, Srbija mora da bude potpuno demokratska zemlja, koja se vodi na demokratsko politički nacin bez političara iz 90ih.

Da bi Srbija bila demokratska zemlja, starije generacije moraju da razmišljaju o situaciji, u kojoj mladi ljudi masovno odlaze iz zemlje zbog pesimištične budućnost. Takođe, mlada generacija mora da ide na izbore kako bi promenili političku scenu i svoju budućnost.

Odliv mladih, posebno talentovanih mladih ljudi je najveći gubitak u državi. Verujem da je zadržavanje talentovanih mladih ljudi najveća investicija za svetlu budućnost države.

Verujem da postoji velika mogućnost za razvijanje ekonomije u Srbiji pošto ima puno talentovanih mladih ljudi, a nažalost oni razmišljaju i pričaju kako će pobeći iz zemlje.

Da bi Srbija bila razvijena država, moraju da joj se dogode brojne promene. Međutim, Vlada Srbije mora da zna zašto mladi ljudi odlaze. Čak i meni je jasno zašto... a razlog se nalazi u unutrašnjoj vlasti.

Kotaro ispred Haškog tribunala Foto: Privatna arhiva

• Koje su sličnosti između Srbije i Japana, a po čemu se ove dve države razlikuju? Kakvo je mišljenje Japanaca o Srbiji? Šta misliš o sloganu Srbija do Tokija i da li znaš kako je nastao?

Nikad nisam razmišljao o sličnosti između Srbije i Japana pošto sve zemlje treba da se razlikuju manje ili više po kulturi, tradiciji i mentalitetu. Ono što nema u Japanu, a ima u Srbiji, zbog kojih volim Srbiju, jeste kultura kafe i kako se uživa.

Naravno, znam slogan "Srbija do Tokija" i kako je nastao! Skoro svi Srbi, sa kojim sam se upoznao, pozdravljaju me ovim sloganom kad saznaju da sam Japanac.

Nacionalni stadion u Tokiju, na kojem je Crvena Zvezda osvojila Interkontinetalni kup u 1991. godine, u fazi je renoviranja za Tokio Olimpijske igre 2020. godine. Želim da srpska reprezentacija pozdravlja sloganom “Srbija do Tokija” u Tokiju tokom Olimpijskih Igara 2020. godine.

• Japan važi za dosta specifičnu zemlju zbog načina života, rada, razmišljanja... Kako bi nam ti predstavio vašu kulturu? Šta smatraš da je njena prednost, a šta mana?

Rekao bih da je japanska kultura jako posebna i mešana sa drugim kulturima, kineskom, korejskom, američkom, evropskom itd. Na primer, mi Japanci verujemo u dve religije, šintoizam i budizam, a slavimo hrišćanski Božić bez obzira na to što nismo hrišćani. Mi smo konzervativni za svoju kulturu i otvoreni za drugu kulturu, što pokazuje da smo fleksibilan narod. Može da se kaže da je to naša prednost.

S druge strane, mana u japanskoj kulturi je što Japanci nisu toliko zainteresovani za to šta se dešava van Japana, što dovedo do toga da imaju slabo opšte znanje o ostatku sveta. Mi Japanci imamo izgovor za to: "Zato što je Japan okružen morem." Možda je lako celog života ne znati ništa šta se dešava van Japana i samo gledati televiziju, koja govori samo o svakodnevnim trivijalnostima.

Ne treba da odemo iz zemlje u potrazi za poslovima kao Srbi. A zato ne treba da govorimo engleski. Zato se plašimo da nas stranci nešto pitaju na engleskom. Zbog toga nismo još uvek dostigli da budemo internacionalno društvo čak iako smo mi jedna od najrazvijenih zemalja sveta.

Smatra da Japanci ne znaju baš mnogo o ostatku sveta Foto: Privatna arhiva

Pročitajte Kotarov blog "Tokio do Srbije".

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)