Mnogi su danas pleli "svemoguće narukvice" protiv uroka: Nose se u martu, a veruje se da čuvaju zdravlje, sreću i snagu (FOTO) (VIDEO)
Poslednjeg dana februara svaka kuća u Grčkoj plete crveno-bele narukvice. Ovo je tradicija koju poštuju svi, a osim Grčke, praktikuje se i u još nekoliko balkanskih zemalja.
Šta je Martis ili Martia?
Ovaj običaj kod Grka vuče korene još iz antičkog perioda. Tačnije povezan je sa cerenomonijom Elefsinske misterije koja se obeležava u Elefsini, među poklonicima kulta grčkih boginja Demetre i Persefone.
Sveštenice hrama Elefsini su narukvice nosile na desnoj ruci ili na članku leve noge. Tada je ova narukvica bila poznata kao Kroki. Martis potiče od latinskog naziva Boga Marsa, a predstavlja pervi mesec Rimskog kalendara.
Martis - šta kaže tradicija
Prema tradiciji ove narukvice se prave za decu kako bi ih zaštitile od prvog prolećnog sunca, da ne izgore. Nose se sve do kraja marta. Kada se skinu obično se kače na ružu, da bi deci obrazi bili rumeni kao ruže.
U drugim delovima Grčke kače ih na drvo ili granu koja je visoko, kako bi laste koje dolaze sa juga pomoću ogrlica učvrstile svoje gnezdo.
Veruje se da pored toga što štiti od prvog prolećnog sunca, ova crveno-bela narukvica štiti i od komaraca, buva i uklanja bolesti i raznorazno zlo. Na većini ćete videti i nazar ili plavo oko, koje ima zadatak da zajedno sa narukvicom štiti dete od urokljivih očiju.
Kako se pravi Martis?
Tradicionalna crveno-bela narukvica pravi se od tanke vunice. Poslednjih godina se zbog praćenja mode i trendova, prave razne varijante. Ali namena ostaje ista. Ako želite i vi da napravite istu, pogledajte na videu kako izgleda taj proces.
Martis u drugim zemljama
Ove martovske narukvice se ne prave samo u Grčkoj. I u kulturnoj baštini i običajima Makedonaca, Bugara, Rumuna, Grka, Moldavaca i Srba obeležavaju se prvi dani meseca marta. Dani od 1. marta po Grigorijanskom do 1. marta, po Julijanskom kalendaru, 14 dana kasnije, u delovima Srbije se nazivaju “Baba Martini dani”, u Kovinu “Evdokijini dani”, “Vreme jagnjadi” ili “Vreme baba”.
Tih dana sreće i radosti meseca marta prave se amajlije od upletenog belog i crvenog svilenog konca koje se daruju bliskim osobama za sreću, zdravlje i snagu tokom godine.
Ti ukrasi, “znak ljubavi i sreće”, koji se vezuju oko ruke ili darivaju kao mašnica, u Makedoniji se nazivaju “martinki”, u Bugarskoj “martenica”, u Grčkoj “martis”, kod Rumuna “marcišor”, a kod Albanaca se zove "verore".
U ovim zemljama narukvicu vezuju i za voćku kako bi cvetale, dok ih neki stavljaju ispod kamena i ako sledećeg dana na tom mestu nađu crva, veruju da će godina biti plodna.
Ovaj odavno zaboravljen običaj, u Kovinu, opštini u južnom Banatu u Srbiji, negovao se sve do 1914. godine kod Srba i Rumuna, a bio je povezan sa nedeljom kada su se obeležavale Bele Poklade i svi običaji za taj dan, poslednji pre Velikog posta.
(Telegraf.rs/grckikutak.com/D.J.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Veronika
Mi imamo brojanice
Podelite komentar
YOo
Turska amajlija-urokljivo oko
Podelite komentar
Аna
O,kojim I cijim obicajima!?!
Podelite komentar