Zdravka i Momir su išli u isti razred, a onda se nisu videli 50 godina: Sreli su se nakon pola veka i odlučili da se venčaju na drugom kraju sveta (FOTO)

Život je čudo. Ljubav još veće. Ko se dosad nije uverio u to, ima vremena. Jednom će sigurno.

Da sudbina na neverovatan način može da se poigra sa dva ljudska života, na svojoj koži osetili su Zdravka Gutić i Momir Momo Knežević, dvoje Sarajlija koji su išli u isti razred u osnovnoj i srednjoj školi, da bi im se potom putevi razdvojili na pola veka.

Preporučujemo

Dirljiva ljubavna priča u domu za stare: Anđa i Milovan su se upoznali u srednjoj školi, a sudbina ih spojila posle 62 godine

Nakon što su se sreli na proslavi "zlatne mature" shvatili su da su jedno za drugo i, šokiravši poznanike i rodbinu, preko noći su doneli odluku da se venčaju i to u Novoj Kaledoniji, dakle na samom kraju sveta.

Otkud Sarajlija Momir Knežević u Novoj Kaledoniji, prekomorskoj teritoriji Francuske sa oko 230.000 stanovnika, smeštenoj u Melaneziji u jugozapadnom Pacifiku, udaljenoj oko 1.500 km istočno od Australije?

- Po završetku brane u Kvinslendu dobio sam nekoliko ponuda od kojih je najprimamljivija bila mesto direktora Projekta izgradnje velike brane u Novoj Kaledoniji. Ni sekund se nisam dvoumio privučen stilom života radije nego materijalnoj dobiti - objašnjava Momir u razgovoru za Fenu.

U zemlji "nasmejanih ljudi", kako voli da kaže, Momir se jako brzo adaptirao na sve a kako i ne bi kada je oko njega pola života flora i fauna koje ostavljaju bez daha, bele peščane plaže i savršena klima dve sezone.

Imaju po 100 godina i otišli su na "sastanak na slepo", a onda im se vratila vera u ljubav (VIDEO)

U poslovnoj karijeri Momira Kneževića privatni život značio je porodično prilagođavanje terenskom angažmanu i životu na različitim adresama u svetu.

- Verujem da bi se iz moje životne priče moglo izvući nekoliko knjiga raznih žanrova. Iako sam manijački voleo svoj posao i predavao mu se do zadnje trunke energije, porodica mi je uvek bila na prvom mestu. Od države do države, od projekta do projekta uvek smo bili zajedno sve dok sin i ćerka nisu počeli da zasnivaju vlastite porodice. Nema većeg zadovoljstva za roditelje nego izvesti decu na pravi put, nakon čega se dvoje životnih saputnika mogu prepustiti dobu relaksacije. Nije moglo biti boljeg mesta od Nove Kaledonije za tako nešto. A onda, nakon 10 godina bajkovitog života u tom raju, opaka bolest i gubitak životne saputnice. Za mene je to značilo i kraj mog života. Iz depresije me izvukla moja savest u poslu jer je valjalo okončati gradnju najveće brane u mojoj karijeri, a još više od toga, osećaj odgovornosti prema deci i unučadima. A onda je došlo do susreta s mojom školskom drugaricom Zdravkom - kaže Momir i nastavak sadašnje bračne priče prepušta supruzi Zdravki.

- Pronalazili smo se preko interneta. Dobila sam poziv za prijateljstvo na Fejsbuku od Momira. Pošto se nisam tog momenta mogla setiti ko je, upitala sam zajedničku prijateljicu ko je to. Rekla je: "naš Momo, zar ga se ne sećaš?" Upitala sam: "onaj mali crni Momo, jer je bio jedan od najsitnijih dečaka u razredu". Pregledala sam slike iz 4.razreda osnovne škole i 2. i 3.razreda gimnazije i prepoznala "malog" Momu, koji je u 4. razredu srednje naglo porastao. Postali smo Fejsbuk prijatelji. I nakon 50 godina, prvi put smo se sreli 2014. godine na proslavi mature na koju je došao iz Nove Kaledonije - kaže Zdravka.

Sledeći susret je bio 2016. godine uz prijateljsku kafu u Sarajevu, kada su prvi put pričali o svojim životima pre i posle gubitka životnih saputnika.

- Videli smo se još nekoliko puta da bih mu pomogla oko rešavanja administrativnih poslova u gradu, zbog problema na koje je nailazio. Jedan odlazak na promociju knjige "U potrazi za izgubljenim gradom" Aleksandra Obradovića je promenio naš odnos. Pošto mi je spominjao pre da mu je jako teško da bude sam, ja sam mu predložila da ga upoznam sa svojom prijateljicom. Njegov odgovor bio je, da ako se odluči da bude s nekim, da ću to biti ja. Naravno da sam bila zatečena i to sam primila više kao šalu. Usledio je odlazak po neka dokumenta u Višegrad, mestu gde je nekad gradio hidroelektranu. To je bila prilika da razgovaramo o ozbiljnim stvarima, jer smo se do tada stalno zezali kao raja. U povratku, uz ručak je predložio da probamo da živimo zajedno, što je podrazumevalo moj odlazak u Novu Kaledoniju. To je bio za mene šok, jer to više nije ličilo na šalu - kaže Zdravka.

Ona je naglasila kako neko ko je 14 godina živeo sam posle smrti muža, ne donosi takvu odluku lako.

- Onda mi je Momo naveo razloge zašto bi trebali da budemo zajedno a i venčamo se ako vidimo da možemo zajedno. Vremena nije bilo puno za razmišljanje, jer je ostalo još malo do njegovog povratka. Odlučila sam da rizikujem. I Momirova i moja deca su prihvatila odluku koju smo doneli i ja sam se otisnula u avanturu. Dolazak na Pacifičko ostrvo udaljeno 18.000 km bio je kao dolazak u razglednicu sa turističkih prospekata. Zajednički život, relaksirajuća atmosfera dovela je do toga da se razvila i ljubav koja je rezultirala egzotičnim venčanjem. I evo trajemo i lepo nam je zajedno. Sve je ipak lepše u dvoje - jednostavno i iskreno priča Zdravka "svoju stranu" zajedničke priče u drugom braku.

(Telegraf.rs/Fena)