Sa njima smo obišli svet u 2017: Vodili su nas u tajanstvene zemlje i upoznali sa neverovatnim ljudima (FOTO)
Tokom ove godine smo imali priliku da upoznamo mnoge talentovane i snalažljive ljude koji su se zahvaljujući svojom sposobnošću i neustrašivošću otisnuli na brojna putovanja, kako bi upoznali daleke zemlje i njene narode. Svaka priča je jedinstvena i svako iskustvo koje su stekli je osobeno i dragoceno. Takve okolnosti u kojima odstupamo od svakodnevne rutine nas uče dosta o nama samima ali i o ljudima uopšte. Svi oni se sa svojih avantura stalno vraćaju sa puno utisaka, koji utiču na to da menjaju pogled na svet, a pomalo i taj svet koji toliko vole. Podsetićemo se samo nekih od njih sa kojima smo tokom 2017. godine "obišli" ovu našu divnu planetu.
1. ANA BAKRAN
Ana je (35) je devojka iz Zagreba koja je zbog životnih okolnosti odlučila da svoj život promeni iz korena. Nakon što je zatvorila svoju firmu, odlučila je da autostopom dođe do ostrva Bora Bora.
To iskustvo ju je suštinski promenilo, a kada je kretala na put nije mogla ni da pretpostavi da njen više nikada neće biti isti. Putovanje je trajalo tri godine i osam meseci, a je priznala da zbog novca nije brinula tokom puta jer je imala dovoljno ušteđevine. Takođe joj se dešavalo da je nekoliko puta čak našla i posao pa je dopunila budžet.
Obišla je 25 zemalja, a putovala je gotovo svim prevoznim sredstvima autobusom, brodom, trajekt, kamionom... Nije je bio strah da putaje sama, iako je žena.
Najjači utisak je na nju ostavio Iran, najviše zbog ljudi, pošto je u Teheranu videla devojke koje su imale dosta šminke i koje su radile plastične operacije. Nakon toga je je još više zavolela svoj prirodni izgled i prestala je da koristi šminku.
U Australiji je imala priliku da se vozi u kombiju sa Aboridžinima. Iako su je svi upozoravali da im ne veruje, Ana je verovala svom unutrašnjem glasu. Tokom svog puta je upoznala i mnoge zanimljive ljude, koji su i dalje deo njenog života.
Do kraja svog putovanja je prestala da koristi mobilni telefon i da pije alkohol, a postala je i vegan. Iako je imala i neprejatnih situacija, sve je uspešno uspela da reši, a kaže da joj je tokom puta najveća psihološka podrška bila upravo porodica.
Ivana je prava umetnička duša, koja svoja putovanja dokumentuje brojnim fotografijama. Svoje avanture samostalno organizuje, a neke joj sponzorišu turističke agencije, kao i kompanije ili ambasade zemalja koje žele da upravo ona poseti i piše o njihovoj zemlji.
Istakla je da kada je jednom počela da putuje, da se odmah "zarazila" lepotom pejzaža, običaja i kultura. Obišla je čitavu Evropu, a kao student je krenula i dalje prema Kipru, Siriji, Libiji, Izraelu, Aziji, severu Afrike...
Poseban utisak na nju je ostavio Japan, koji ju je prosto očarao. U Iranu je imala priliku da upozna čoveka čije su je priče vratile u predivnu i bogatu prošlost ove lepe zemlje.
Smatra da putovanja nisu skupa ako se osmisle unapred i da ljudi mogu da obiđu mesta za koja inače misle da su im nedostupna. Iako je već dugo putuje i dalje ima neostvarene želje. Cilj joj je da poseti Tibet, Kinu, Avganistan, neke zemlje u Africi ali i centralnu Ameriku.
Tokom putovanja nije imala neprijatna iskustva, a ističe da joj je uvek na vrhu prioriteta da proba specijalitete zemlje u kojoj boravi.
Milica kaže da je Svet njena zemlja, a da je njena religija da bude čovek. Ona je imala priliku da poseti brojne velike gradove, ali i mala sela i plemenske zajednice različitih zemalja.
Oduvek je osećala potrebu da putuje, a time se zanima već više od 10 godina. Obišla je preko 30 zemalja Azije, Afrike, Južne Amerike, Evrope... Voli da boravi u malim selima gde može da vidi kako živi lokalno stanovništvo i kako izgleda čist i zdrav život.
Putuje tako što kupi kartu u jednom pravcu, pa se onda snalazi na terenu. Često je i radila u mestima gde je boravila u zamenu za smeštaj i hranu. U Urugvaju je imala priliku da upozna i "najbogatijeg" predsednika na svetu, Pepea Muhiku, koji ju je kao osoba oduševio.
Od posebnih iskustvava je izdvojila vožnju traktora na Tajlandu, gradila je kuće od blata u Urugvaju, učila je decu engleski u Vijetnamu. Pokrenula je i donaciju za decu u Keniji, tako da bi se moglo reći da svojim putovanjima i upoznavanjem drugih zemalja menja svet oko sebe.
Za putovanja najčešće bira topla mesta, a interesantno je da nije videla sneg već tri godine. Imala je i neprijatne situacije kada joj je u Buenos Ajreus ostao telefon u taksiju, ili kada su joj ukrali telefon u Indoneziji, ali sve je to sastavni deo života. Na putovanjima traga za spoznajom, konekcijom, novim ukusima i mirisima...
4. BOJAN STEKIĆ
Bojan je student fotografije koji takođe voli i da putuje. Obišao je mnoge evropske zemlje i to u društvu starijeg brata, a od tada nikako ne može da se skrasi na jednom mestu. Posetio je preko 30 zemalja, a sada bi posebno hteo da se skoncetriše na arapske zemlje, što je nedavno i uradio kada je autostopom otišao do Irana.
Kada putuje nema neki poseban plan, već samo zamisli mesto koje bi voleo da poseti. Prošle godine je hteo da austostopom stigne do Tajlanda ali mu se plan izjalovio. Uzbudljivo mu je da putuje na ovakav način, jer voli da upoznaje nove ljude i da stiče nove iskustva.
Mnogi su ga iznenadili svojom dobrotom i brigom, nudili su mu novac i hranu i uvek su se trudili da mu pomognu koliko su mogli. Do sada je na njega najsnažniji utisak ostavio Iran koji ga je u potpunosti očarao. Počev od ljudi, preko znamenitosti, načina života do hrane. Istakao je da bi voleo da se ponovo vrati tamo.
A neprijatno iskustvo je do sada doživeo u Ukrajini kada su policajci mislili da je špijun. Uhapsili su ga i ispitivali, a onda su ga na kraju pustili. Istakao je da mu je ta zemlja izgledala izuzetno depresivno, a da je stanje posebno teško u Odesi.
Voli da putuje sam, jer smatra da postoje prednosti kada je čovek prepušten sam sebi, što se pokazalo tačnim kada je kampovao na Bajkalskom jezeru. Upoznao je mnogo zanimiljivih ljudi tokom svojih avantura, a sa nekima je čako stao i u kontaktu.
Putuje sa relativno malim budžetom, a na mestima gde odseda se uvek trudi da nađe posao i da nešto obavi u zamenu za smeštaj i hranu.
5. GORAN JOVIĆ
Goran je fotograf, reporeter, profesor i snimatelj iz Hrvatske. Stalno putuje širom sveta i beleži životne priče domorodačkih naroda. Njegove misije su humanitarnog karaktera, a on se trudi da kroz volonterski rad pomogne plemenima kojima je to potrebno.
U takvim situacijama kako bi iskazao poštovanje prema nekom plemenu morao je da na neki način prigrli njihov način života, pa je tako pio životinjsku krv, jeo slepe miševe, ali i pio njihova domaća pića.
Ništa mu nije padalo teško, ali i kada mu se dešava da klone i da poželi da se vrati kući, uvek je preovladala želja da vidi koju će mu avanturu doneti novi dan.
Moglo bi se reći da su putovanja za njega više od posla i da je sve posle toliko godina više postalo način života koji mu uvek daje pozitivnu energiju.
Početkom 2011. godine se pridružio volonterima udruženja "Kolajna ljubavi" kako bi pomogli plemenima u Tanzaniji. Tokom te misije su posetili sirotišta, škole i upoznali su se sa svakodnevim običajima i životima premena Maasai.
Obišao je veliki broj zemalja, a posebni bi izdvojio Etiopiju, Tanzaniju, Namibiju, Indoneziju, Nepal, Ekvador... Najupečatljivi doživljaj mu je bio kada su ga dve devojčice iz sirotišta nazvale "Baba, Baba" što u prevodu znači tata.
Najčudniji ritual koji je imao priliku da vidi desio se u plemenu Hamer, gde se bičuju žene. One na taj način pokazuju da su zbog muškarca spremne da podnesu žrtvu.
Imao je priliku da poseti i Surma narod na granici sa Južnim Sudanom. Taj narod ukrašava telo stvaranjem ožiljaka i bojenjem.
Kristijan je običan momak iz Zagreba koji je nakon brojnih poslovnih uspeha shvatio da ga to više ne pokreće, pa se odlučio da svoj život posveti putovanjima. To ga čini srećnim, a cilj mu je da obiđe čitavu planetu. Do sada je obišao dobar deo Azije, gotovo celu Ameriku, deo Afrike, a sledeće godine kreće u pohod na Južnu Ameriku.
Na njega je poseban utisak ostavila Etiopija, jer kaže da prizori siromaštva slamaju srce. Napominje da je to i čudesna zemlja, čiji su ljudi, predeli i hrana nešto posebno.
Najzanimljiviji doživljaj mu se desio na granici sa Somalijom, kada je njega i brata u pola noći probudilo lupanje na vratima. To su bili naoružani vojnici, koj su tražili neke švercere, pa su posumnjali na njih. Na svu sreću čitava situacija se lepo završila.
Najviše voli da putuje sa devojkom, jer smatra da su putovanja pravi test za parove, a ističe da uvek postoji način da se jeftino dođe do željene destinacije. Smatra da je najbolja hrana u Etiopiji i to definitivno svako mora da proba.
Mnogi ljudi nakon dugog i napornog puta jedva čekaju da se vrate kući, ali to kod njega nije slučaj. On jednostano voli da putuje i ne plaši se terorističkih napada, jer je verovatnoća da se oni dese ipak mala, pa će radije da rizikuje, jer ono što se dobije zauzvrat svakako vredi.
7. ENA ŠEHOVIĆ
Ena je zahvaljujući svom poslu dobila priliku da provede izvesno vreme u Maleziji u Kuala Lumpuru. Osim standarnog dela posla za koji je bila angažovana, ona je vikendom redovno i volontirala odlazeći sa svojim kolegama u džunglu kako bi autohtonom stanovništvu u ruralnim krajevima ove zemlje pomogli i ugradili im solarne panele.
Ovo iskustvo ju je promenilo, jer je dosta naučila o sebi, ali je uspela i da promeni određena razmišljanja i stavove koje je do tada imala. Upoznala je potpuno drugačiju kulturu i shvatila je da postoji više načina gledanja na stvari.
Projekat na kojem je radila zvao se "Liter of light", koji podrazumeva odlazak volontera iz grada u džungle i instaliranje tih solarnih planela u okviru malezijskih ruralnih područja. U tim područjima uglavnom žive autohtona plemena.
Za vreme svog boravka u Kuala Lumpuru je živela u stanu uz koji je mogla da koristi bazen, teretanu, saunu, teniski teren i slično i to po veoma pristupačnoj ceni.
Družila se sa ljudima sa kojima je radila, išli na kulturne događaje u gradu, svirke, večerali su zajedno... Upoznala je dosta stranaca, a najviše se zbližila sa Irancima i shvatila je koliko joj je njihova kultura bliska.
Nije joj previše smetalo toplo vreme tamo, ali je nakon nekog vremena počelo da joj bude dosadno što je stalno sunčano, jer tada ljudi lako upadnu u zamku, jer mnoge aktivnosti onda gotovo uvek ostavljaju za neki drugi dan.
Ističe da je Malezijska kuhinja fuzija nekoliko drugih, ali da joj se nije posebno svidela. Dok je tamo boravila obišla je nekoliko neobičnih mesta, kao što je Kapas Island. To je malo izolovano mesto, koje ima predivan pogled i rajske plaže.
Sa svojom ekipom je imala priliku da boravi u ukletom hotelu prilikom posete jednom muzičkom događaju, ali i da bude gošća na pravo malezijskog svadbi, koja je na za nju bila poseban doživljaj.
Međutim, pored onih koji vole da putuju i da upoznaju udaljene kraljeve naše planete, ove godine je Telegraf.rs imao priliku da razgovara i sa ljudima koji su sa drugog kraja sveta došli u našu zemlju i tu se skrasili. Među njima se posebno izdvaja Brazilac Tijago Fehejra (Thiago Ferreira).
On je prvi put došao u našu zemlju 2010. godine, a ljubav prema Srbiji se kod njega razvila nakon što je počeo da se dopisuje sa jednom Srpkinjom. Nije znao šta da očekuje, ali priznaje da mu je naša zemlja najveće iznanađenje u životu.
Oduševilo ga je gostoprimstvo Srba, naša hrana, istorija i prirodne lepote. Iako je od rodne zemlje udaljen 10.000 kilometara, ovde se uvek osećao kao kod kuće.
U Srbiji se bavi promocijom turizma i posao mu je da dovodi što više stranih turista u našu zemlju. Prema njegovim rečima priroda Srbije je izuzetno inspirativna. Iako je obišao većinu gradove, sela, planina, reka i jezera, još uvek ima dosta mesta koja tek treba da poseti.
Želi da narod upozna pravo lice Srbije i poručuje Srbima da moraju da nauče da cene svoju zemlju i ono što imaju.
(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.