Videla sam božanstvenu svetu planinu, evo kako da odete tamo: Ivana je srušila predrasude i o najopasnijoj zemlji na svetu (FOTO)
"Postoji nekoliko mesta gde mi se život, arhitektura kuća i krajolik dopao toliko da mi se ponekad čini da bih mogla da se preselim"
Putovanja su prilika da otkrijemo nova mesta i upoznamo neobične sredine i ljude. Na taj način se iz prve ruke upoznaje neka zemlja ili grad, a često onda shvatimo da stvari baš i nisu onako crne kao što se često prikazuju u medijima. Takva iskustva su neprocenjiva, a prizori koje vidimo i poznanstva koja steknemo postaju naše najveće bogatstvo, koje želimo da podelimo sa što većim brojem ljudi. Upravo u čarima putovanja uživa i Ivana Dukčević, koja svoja putnička iskustva brižljivo beleži na svom blogu. Kroz njene priče drugi putnici se informišu o destinacijama koje nameraju da posete.
Pošto je umetnička duša, ima master iz umetnosti i dizajna, svoja putovanja dokumentuje brojnim fotografijama koje na najlepši način oslikavaju nama bliske ili daleke sredine i svakodnevni život ljudi.
Autor je prve edicije vodiča o putovanjima na srpskom jeziku, a redovno piše članke za brojne magazine.
Svoje avanture samostalno organizuje, a neke su sponzorisane od strane turističkih organizacija raznih zemalja, kompanija ili ambasada koje žele da upravo Ivana poseti njihovu zemlju i da piše o njoj.
Ona je za Telegraf.rs govorila o svojoj velikoj ljubavi prema putovanjima i istraživanju novih mesta. Svojim avanturama razbija predrasude o tome kako za ženu nije bezbedno da putuje sama. Otkrila nam je takođe šta je nju ostavilo najjači utisak, kakvu je hranu probala i šta ljudi u zemljama koje je obišla misle o našoj zemlji.
Ivana je još u ranom detinjstvu sa roditeljima proputovala Evropu. Na put su išli kolima, samostalno, bez turističkih agencija. Kada je odrasla, ljubav prema takvoj vrsti putovanja je ostala, ali su joj se promenile želje i destinacije. Predmet njenih interesovanja su sada drevne kulture i pejzaži Azije.
- Kada se jednom “zarazite” lepotom bezvremenih pejzaža, običaja i kultura na mestima vezanim za začetke ljudske civilizacije, čini mi se da je to zauvek. Trudim se da ljubav prema putovanjima prenesem i na sina - ističe ona.
Do sada je uspela da obiđe čitavu Evropu uzduž i popreko - od Skandinavije na severu, sve do Španije i Portugala na jugu... Od Velike Britanije na zapadu, do Turske na istoku. Tursku je u par navrata obišla gotovo celu.
- U toku studentskih dana, sticajem okolnosti krenula sam dalje: Kipar, Liban, Sirija i Izrael, a kasnije dospela do severne Afrike, Irana u centralnoj Aziji, i Japana na dalekom istoku.
U poslednjih petnaestak godina, rutu putovanja osmišljavam samostalno. Putujući na taj način, sa porodicom ili prijateljima uspevala sam da proputujem mnogo više nego sa agencijama, a često i za mnogo manje novca, te je ovakav vid putovanja za mene postao jedini.
Samostalna putovanja promovisala sam i u 12 turističkih vodiča, prvoj ediciji te vrste koje sam napisala tokom proteklih godina, sa mojim fotografijama (mogu se pronaći u gotovo svakoj knjižari u Srbiji), ali i u putopisima sa fotografijama objavljenim u mnogim časopisima i online izdanjima - rekla je ona.
Više mesta i situacija je na nju ostavilo poseban utisak. Svi su joj podjenako dragi i svaki čini jedinstven deo slagalice koju putovanje predstavlja.
- Bezvremeni pejzaži istočne Anadolije (Turska); Planinski i pustinjski pejzaži i predivni drevni kulturno-istorijski spomenici Irana/Persije; Neopisivo lepa estetika - kultura i pejzaži Japana, i Japanci – njihov stepen časti i poštenja;
Prašume lorbera i plantaže tropskog voća na vulkanskom ostrvu Madeiri (Portugal) u Atlantskom okeanu, 700 km zapadno od afričkog kopna; Kultura i tradicija mavarske Andaluzije u Španiji, i Baskije na krajnjem severu sa čuvenom trkom bikova u Pamploni; Let balonom u cik zore iznad bajkovitih pejzaža Kapadokije u Turskoj;
Predivni zeleni Liban i drevni Damask, usred sirijske pustinje; Temperamentni Napulj i Napuljski zaliv sa vulkanom Vezuvom, Pompejom i Herkulanumom... - kaže Ivana.
Duboko u sećanje joj se urezao prvi susret sa Japanom, zemljom koju je poželela da vidi još kada je imala 20 godina.
- Naročito mi se u sećanje urezao, prvi pogled na božanstvenu, svetu planinu - vulkan Fuđi, u proleće, za vreme cvetanja trešnjinog cveta. Momenat kada smo već pristizali na jezero Kavagući podno planine Fuđi, i kada sam iz autobusa ugledala jedan od najveličanstvenijih pejzaža, ikada - rekla je ona.
Najzanimljiviju osobu je imala priliku da upozna baš u Iranu.
- Tokom boravka u Iranu, na našem 3.200 km dugom proputovanju kolima po ovoj divnoj zemlji, nas troje po ruti koju sam osmislila vozio je Mr. Morteza, sredovečni gospodin sa odličnim znanjem engleskog, koji je pre nas po Iranu vozio putopisce iz poznatog “Lonely Planet”-a.
Ponosno nam je pokazivao svoje ime u čuvenom vodiču i bio više puta iznenađen mojim poznavanjem Irana. Njegove priče o kavijaru (Iran je najveći proizvođač na svetu), staroj Persiji i vremenu pre dolaska Homeinija na vlast, a naročito iranski crni čaj koji nam je uz pomoć “priručne kuhinje” iz gepeka spravljao na pauzama našeg putešestvija kolima, neka su od najsvežijih sećanja - istakla je ona.
Ukoliko putuje po pozivu i u organizaciji neke od nacionalnih turističkih organizacija pri ambasadama u Beogradu, ili kompanija, koje žele da ona na svojim travel stranicama "Umetnost putovanja" promoviše njihovu zemlju, grad ili region (Turska, Nemačka, Portugal, Japan, Crna Gora, itd), ova dama onda uglavnom putuje sama.
Međutim, ako put osmišljava samostalno (na primer, u Iran i delom Japan, gde su put pomogli sponzori), onda na put uvek ide sa prijateljima kojima se njen način putovanja izuzetno dopada.
- Najlepše je kada putujete sa nekim ko deli vaša znanja i interesovanja – na putovanjima nema ničeg lepšeg od toga. Da sam verovala svemu što “mnogi kažu”, verovatno nikada ne bih videla Iran, jednu od po žene - turistkinje najbezbednijih zemalja na svetu (pre puta, jedna od volšebnih informacija koja je kružila bila je da žena sama ne sme putovati u Iran bez muškog pratioca – muža, ili osobe u krvnom srodstvu! Kada se samo setim tih neverovatnih dezinformacija i turistkinja iz Evrope koje smo viđali kako često same krstare Iranom, bez ikakvih problema).
Ne bi trebalo verovati svemu što čujete, jer je po mom višegodišnjem iskustvu najveći broj tih priča osmišljen i plasiran radi propagande povezane sa političkim i drugim prilikama. Ukoliko ste unapred spremni da poverujete polu-informacijama koje sežu u red predrasuda, najbolje je da ne putujete - iskrena je Ivana.
Smatra da putovanja ne moraju da budu skupa ako se sve osmisli unapred.
- Ako ste u prilici da put osmislite i prevoz/smeštaj rezervišete par meseci unapred (znate tačne datume putovanja), putovanje uopšte ne mora biti skupa investicija. Na primer, Japan tradicionalno važi za skupu destinaciju, iako to već godinama više nije slučaj. Osim hrane i ulaznica koje su u Japanu izuzetno jeftine, i aviokarte (kupljene 4 - 5 meseci ranije, na primer) mogu biti pristupačne.
Oko 420 evra za povratnu kartu do Japana (4 aviona, 2 presedanja: 18 sati leta – poznata strana aviokompanija sa predstavništvom u Srbiji, ima promociju par puta godišnje) sa svim taksama, teško da se može podvesti pod skupo u odnosu na -primera radi preskupih 370 evra za samo 2,5 sata leta od Beograda do Londona. Ima još puno primera. Na mojim veb i Fejsbuk stranicama čitaoci mogu saznati više o tome - kaže Ivana.
Na pitanje koliko su je putovanja promenila i za čime traga na njima, Ivana citira kinesku poslovicu: “Preći 10.000 milja putujući, korisnije je nego pročitati 10.000 stranica knjiga”.
Smatra da su lična iskustva prilikom putovanja neprocenjiva i da se na taj način ruše predrasude.
- Na taj način se ne samo ruše predrasude, već se i po povratku kući, čovek oseća mentalno i duhovno bogatijim za iskustva koja za razliku od materijalnih stvari niko ne može mu oduzme. Ili, kako kaže čuvena izreka Svetog Augustina: “Svet je kao knjiga - oni koji ne putuju, svakog dana čitavog života čitaju istu stranicu” - kaže ona.
Ivana piše i blog o svojim putovanjima pod nazivom "Umetnost putovanja", a vodi i Fejsbuk stranicu. Čitaoci stalno od nje traže savet za svoje buduće avanture.
- Svi smo različiti i imamo drugačije želje kada su putovanja u pitanju, i trudim se da odgovorim na svako pitanje. Koliko mi je poznato, ono što im se naročito dopada su fotografije koje “govore hiljadu reči”.
U bližoj i onoj malo daljoj budućnosti, u planu je nekoliko putovanja, većinom onih koje realizujem u saradnji sa turističkim organizacijama/ambasadama i kulturnim predstavništvima nekoliko zemalja, u Beogradu.
Kada budu aktuelna, kao i do sada biće prikazana u vidu postova, fotografija, a uskoro i kratkih video zapisa, na mojim travel i Fejsbuk stranicama - kaže ona.
Što se tiče daljih putovanja ima nekoliko neostvarenih želja, koje se tiču čak nekoliko kontinenata.
- Većinu čine zemlje centralne Azije (Mongolija, delovi Indije, Kina i Tibet, Avganistan – predivna priroda i drevna kultura, ali za sada nemoguća misija), nekoliko zemalja centralne Afrike, i centralne Amerike. I tu nije kraj - iskrena je Ivana.
Ističe da ljudi iz Evrope mahom znaju za našu zemlju, ali da je u Aziji situacija drugačija.
- Neki od njih čuli su eventualno za Novaka Đokovića ili nekog fudbalera, i tu se njiihovo poznavanje mahom završava (zbog jednog od srpskih fudbalera kojeg su lokalci obožavali u Iranu, u mestu Mejbod ušli smo u čuvenu srednjovekovnu “Kuću leda” koja je inače za posetioce tog dana bila zatvorena!).
Na putovanjima po Aziji trudim se da obiđem mesta na koja idu lokalci (na primer zelene pijace, lokalne radnje, bogomolje-hramovi). Kao i svuda, meštani uvek vole i poštuju kada vide da je neki stranac zainteresovan da bolje upozna njihovu kulturu, običaje, hranu, ili da nauči par reči njihovog jezika - kaže ona.
Koliko god zvučano neverovatno, ističe da do sada nije imala nikakva specijalno neprijatna iskustva tokom putovanja.
- Neprijatna iskustva su uglavnom vezana za pogrešne rezervacije smeštaja (dva puta u Turskoj) ili pomeranje letova bez prethodne najave (i to unapred, kada smo se vraćali iz Tokija, malo je falilo da zakasnimo na avion), kao i nemogućnost sporazumevanja na engleskom, ukoliko vam je u tom momentu potrebno. Osim ovog, na samim putovanjima nikada mi se ništa loše nije desilo - kaže Ivana.
Ističe da je nije strah da putuje, čak ni pored brojnih terorističkih napada koji se danas dešavaju po svetu.
- Razni ljudi komentarišu razne stvari, ali turisti i dalje u velikom broju putuju na primer u Pariz, Brisel ili London, mesta najvećih terorističkih napada u poslednje dve godine.
Ne postoji “kristalna kugla” koja će vam reći da li ćete baš u mestu vašeg boravka, u tom trenutku biti na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme. Definicija bezbednog dela sveta je promenljiva stvar i ukoliko o tome previše brinete najbolje je da ne putujete.
Naravno, postoji nekoliko zvanično izuzetno nebezbednih zemalja na svetu, na primer, Irak, Jemen, Sudan ili Avganistan, i putovanjem na ova mesta u svakom slučaju preuzimate lični rizik - iskrena je Ivana.
Naglašava da je hrana jedno od nekoliko obaveznih stvari na njenoj listi kada putuje i da je tokom svojih putešestvija probala razne specijalitete.
- U najinteresantnije kuhinje koje sam imala priliku da probam uvrstila bih japansku i korejsku (u Japanu), libansku, persijsku i tursku, napolitansku (pizza u Napulju, na mestu gde je nastala), ali i skandinavsku, portugalsku i špansku (jela od crne svinjetine).
Japanska kuhinja me je iznenadila odličnim, izuzetno ukusnim i zdravim jelima (od ribe, plodova mora, žitarica – soje naročito, i povrća) od kojih za mnoga mahom nismo čuli, a tamo su prilično uobičajena.
Iranska kuhinja me je pomalo razočarala - turska i libanska su one koje u ovom delu sveta na najbolji način održavaju ravnotežu između zeleniša, žitarica i mesa (legendarno “libansko meze” služi se širom Bliskog istoka). Ipak, iranski “širini”, slatki kolači i božanstveni “falude” - sladoled (u zemlji gde je i nastao) sa “uštirkanim” nudlama, sokom od limuna i ružinom vodicom, za svaku su preporuku!
U Japanu, ne propustite “edamame”, grickalice od kuvane soje, sladoled od zelenog čaja i pirinčane rakije (sake) i najveći delikates Zemlje izlazećeg sunca - preskupu “Kobe govedinu”, koju Japanci u vidu bombonjere sa šniclama poklanjaju prilikom odlaska u goste - kaže ona.
Često putuje, kad god joj se ukaže prilika ili kada je pozovu, posebno ako su u pitanju mesta na kojima do sada nije bila. Priznaje takođe, da joj je svaki povratak kući lep i neprocenjiv.
- Postoji nekoliko mesta gde mi se život, arhitektura kuća i krajolik dopao toliko da mi se ponekad čini da bih mogla da se preselim. Pre svih, to su maleni Toledo i nešto veća Granada u Španiji, ali i Amasja u Turskoj, Vajmar u Nemačkoj, Kjoto, Takajama i Kanazava u Japanu.
Od metropola, Istanbul je grad kojem se uvek vraćam, ali i predivni Izmir, na obali. Tu su i Lisabon, Madrid, Atina, Napulj, Bejrut, možda Tokio, Štokholm ili London. Ima ih više, i u svakom od njih ima ponešto zbog čega bi mi život u ovim gradovima bio blizak - zaključuje Ivana.
(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Muškarca besili 28 sekundi, oživeli ga zbog urlika iz publike, pa ga opet obesili: Užas u Iranu
Zelenski: Moramo učiniti sve da završimo rat sledeće godine
Arakči najavio mogućnost početka pregovora Irana i Evrope
<% post.title %>
Maravčik: Tramp će veoma podržavati Tel Aviv i biće rigorozan prema Iranu
Video: Radnika milimetar delio od smrti: Sam Bog ga je pogledao
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Kada je teolog iz Zvornika ugledao prizor ispod bankomata, odjurio je prvo u banku, pa u policiju - zbog onoga što je učinio aplaudira mu ceo Balkan
Fotografija dnevnog boravka iz stare Jugoslavije izazvala lavinu reakcija: "Sve je ostalo isto i nakon 45 godina"
Slika iz autobusa koja je rasplakala Srbiju: "Otac ovako izgleda – nesavršen, ali sa srcem većim od veka!
Boža
Prelijepo Uživao sam i u članku a posebno fotografijama
Podelite komentar
Boris Karpinski
Nacin na koji ona putuje je vise maltretiranje nego uzivanje...tako da neka hvala!!!
Podelite komentar
Ucenik
Ova nikad nije htela da mi zakljuci pet...
Podelite komentar