Videla sam božanstvenu svetu planinu, evo kako da odete tamo: Ivana je srušila predrasude i o najopasnijoj zemlji na svetu (FOTO)
Koliko god zvučano neverovatno, ističe da do sada nije imala nikakva specijalno neprijatna iskustva tokom putovanja.
- Neprijatna iskustva su uglavnom vezana za pogrešne rezervacije smeštaja (dva puta u Turskoj) ili pomeranje letova bez prethodne najave (i to unapred, kada smo se vraćali iz Tokija, malo je falilo da zakasnimo na avion), kao i nemogućnost sporazumevanja na engleskom, ukoliko vam je u tom momentu potrebno. Osim ovog, na samim putovanjima nikada mi se ništa loše nije desilo - kaže Ivana.
Ističe da je nije strah da putuje, čak ni pored brojnih terorističkih napada koji se danas dešavaju po svetu.
- Razni ljudi komentarišu razne stvari, ali turisti i dalje u velikom broju putuju na primer u Pariz, Brisel ili London, mesta najvećih terorističkih napada u poslednje dve godine.
Ne postoji “kristalna kugla” koja će vam reći da li ćete baš u mestu vašeg boravka, u tom trenutku biti na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme. Definicija bezbednog dela sveta je promenljiva stvar i ukoliko o tome previše brinete najbolje je da ne putujete.
Naravno, postoji nekoliko zvanično izuzetno nebezbednih zemalja na svetu, na primer, Irak, Jemen, Sudan ili Avganistan, i putovanjem na ova mesta u svakom slučaju preuzimate lični rizik - iskrena je Ivana.
Naglašava da je hrana jedno od nekoliko obaveznih stvari na njenoj listi kada putuje i da je tokom svojih putešestvija probala razne specijalitete.
- U najinteresantnije kuhinje koje sam imala priliku da probam uvrstila bih japansku i korejsku (u Japanu), libansku, persijsku i tursku, napolitansku (pizza u Napulju, na mestu gde je nastala), ali i skandinavsku, portugalsku i špansku (jela od crne svinjetine).
Japanska kuhinja me je iznenadila odličnim, izuzetno ukusnim i zdravim jelima (od ribe, plodova mora, žitarica – soje naročito, i povrća) od kojih za mnoga mahom nismo čuli, a tamo su prilično uobičajena.
Iranska kuhinja me je pomalo razočarala - turska i libanska su one koje u ovom delu sveta na najbolji način održavaju ravnotežu između zeleniša, žitarica i mesa (legendarno “libansko meze” služi se širom Bliskog istoka). Ipak, iranski “širini”, slatki kolači i božanstveni “falude” - sladoled (u zemlji gde je i nastao) sa “uštirkanim” nudlama, sokom od limuna i ružinom vodicom, za svaku su preporuku!
U Japanu, ne propustite “edamame”, grickalice od kuvane soje, sladoled od zelenog čaja i pirinčane rakije (sake) i najveći delikates Zemlje izlazećeg sunca - preskupu “Kobe govedinu”, koju Japanci u vidu bombonjere sa šniclama poklanjaju prilikom odlaska u goste - kaže ona.
Često putuje, kad god joj se ukaže prilika ili kada je pozovu, posebno ako su u pitanju mesta na kojima do sada nije bila. Priznaje takođe, da joj je svaki povratak kući lep i neprocenjiv.
- Postoji nekoliko mesta gde mi se život, arhitektura kuća i krajolik dopao toliko da mi se ponekad čini da bih mogla da se preselim. Pre svih, to su maleni Toledo i nešto veća Granada u Španiji, ali i Amasja u Turskoj, Vajmar u Nemačkoj, Kjoto, Takajama i Kanazava u Japanu.
Od metropola, Istanbul je grad kojem se uvek vraćam, ali i predivni Izmir, na obali. Tu su i Lisabon, Madrid, Atina, Napulj, Bejrut, možda Tokio, Štokholm ili London. Ima ih više, i u svakom od njih ima ponešto zbog čega bi mi život u ovim gradovima bio blizak - zaključuje Ivana.
(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Boža
Prelijepo Uživao sam i u članku a posebno fotografijama
Podelite komentar
Boris Karpinski
Nacin na koji ona putuje je vise maltretiranje nego uzivanje...tako da neka hvala!!!
Podelite komentar
Ucenik
Ova nikad nije htela da mi zakljuci pet...
Podelite komentar