Bojan je stopirao čak do Irana: Kada je carinik video moj pasoš, počeo je da viče "Srbistan, Srbistan" i svi su dotrčali! (FOTO)
Iran je zemlja na Bliskom istoku o kojoj gotovo uvek u svetskim medijima slušamo u negativnom kontekstu. Zahvaljujući tome o njoj se već decenijama stvara pogrešna slika, pa često njeno pravo blago ne može da izbije u prvi plan. Međutim, svako ko je na bilo koji način došao u dodir sa iranskom kulturom imao je samo reči hvale za ovu zemlju i njeno stanovništvo. Ali poseban doživljaj su imali oni ljudi kojima se pružila prilika da posete ovu zemlju, pa su iz prve ruke imali priliku da razbiju sve stereotipe.
Preporučujemo
Robinson Kruso današnjice: Slučajno se nasukao na pusto ostrvo i odlučio tu i da ostane. Već 28 godina na njemu živi SAM (VIDEO)
Tajno grčko ostrvo gde su držali na hiljade zarobljenika: Tamo gde je nekada bio logor, danas nema žive duše (FOTO) (VIDEO)
Krenuo je u avanturu, stopirao do Pekinga i uslikao ljude i prizore koji se jednom u životu sreću
Upravo o tome za Telegraf.rs priča i Bojan Stekić, student fotografije, koji se trenutno putuje po Iranu. Ova zemlja je do sada prevazišla sva njegova očekivanja, počev od ljudi, hrane, pa do znamenitosti koje je imao priliku da poseti. Kaže da se lepota ove zemlje ogleda u svakom detalju, a da je posebno blago njeno stanovništvo za koje naglašava da je najgostoljubivije na svetu.
Ističe da je se tamo oseća bezbedno, a da bi voleo da jednog dana ponovo vrati kako bi se odužio svim ljudima koji su mu izašli u susret i pomogli mu da se snađe. Do kraja svog putovanja očekuje još iznenađenja, a veruje da ga Iran koji je imao priliku da upozna neće izneveriti.
- Kako je izgledao tvoj prvi susret sa Iranom? Da li je bio pravi kulturološki šok?
Prvi susret sa Iranom je bio jako čudan. Vozač automobila me je dovezao do jedne ulice za koju sam bio prilično siguran da tokom jutarnjih časova predstavlja centar neke pijace. Na početku ulice se nalazio veliki lanac koji sprečava prolazak automobila. Ljudi su sedeli uz ivičnjak puta, pušili cigare i pili čaj dok se okolo osećao smrad trulog voća. Pogledom su me pratili, i kada bih pogledao u njih, samo bi mi pokazali rukom da nastavim pravo. A tih 50 metara dalje se nalazi zgrada, koja deli grad Astaru na dva dela (deo u Azerbejdžanu, deo u Iranu). Siguran sam da ovi ljudi po ceo dan sede baš tu na ulici, i da svojim pokretima ruku služe kao putokaz putnicima poput mene.
Kada sam došao do iranske strane granice, već sam osećao tremu. Unapred sam smislio odgovore na sva moguća, a i nemoguća pitanja, i očekivao proveru koja traje satima. Međutim, nije bilo tako. Kada je carinik video moj pasoš, počeo je da viče Srbistan, Srbistan. Ostali carinici su odmah dotrčali da vide kako izgledam, a oni najglasniji su počeli da se razbacuju imenima srpskih sportista. Videvši njihove osmehe, već sam osećao da će ova zemlja biti drugačija nego što sam zamišljao. Nikakvu proveru nisam prošao, a carinici su me ispratili i van zgrade, nabrajajući mi gradove koje bih trebao da posetim u Iranu.
- Koja mesta i poznate znamenitosti si do sada obišao? Da li imaš unapred razrađen plan putovanja?
Do sada sam bio u Raštu, Tabrizu i Teheranu, i pre par sati sam upravo stigao u Esfahan. Obišao sam puno mesta, od Kaspijske obale do muzeja tepiha, te bi ovaj spisak bio prilično dugačak, ali ne i zvaničan, jer sam tek na polovini puta u Iranu. Što se tiče plana puta, u glavi imam samo imena gradova koje bih zasigurno morao da posetim. Pored tog plana, uvek se nađe poneko selo, ili bilo kakvo drugo mesto na kome nekada završim potpuno slučajno. Plan imam, ali od njega odstupam ako mi se čini da je to u redu.
- Kako bi opisao njihovu kulturu? Po čemu su oni toliko posebni?
Ne znam odakle bih počeo. O tome verovatno može da se napiše knjiga. Ustvari knjige o tome već postoje. Oni su najgostoljubiviji narod koji sam do sada upoznao. Oni su narod koji bi ti dao poslednji komad hleba, poslednju kap vode, samo da budeš srećan. Oni su ljudi koji te zaustavljaju stalno na ulici samo da ti požele dobrodošlicu u svoju zemlju. Oni su ljudi koji te na ulici upoznaju i zovu te na ručak u svoju kuću. I stvarno uživaju u tome da ti pomognu. Oni su nacija koji imaju pojam "tarof". Njega je jako teško definisati, ali to je iranski običaj da ljudi neće da prihvate novac. Ali ti bi trebao 3 puta da ponudiš da platiš određenu uslugu.
Treći put će prihvatiti da uzmu novac, osim ako stvarno ne žele nešto besplatno da ti daju. To bi moglo da se definiše nekom lažnom skromnošću, i Iranci su na to navikli. Međutim, posle prvog odbijanja novca ti imaš pravo da odeš i ne platiš. Prvih par dana mi je bilo jako čudno. Jedan Iranac mi je nudio svoj zlatni sat. Bez ikakvog razloga. Ja sam naravno odbio da prihvatim poklon, i posle trećeg puta više nije insistirao.
- Mnogi ljudi ne poznaju iransku kulturu, ali oni koji dobiju priliku da se sa njom upoznaju kažu da im je vrlo bliska. Da li je to bio slučaj i sa tobom?
Da. Iako ni sam ne poznajem dovoljno iransku kulturu, osećam se kao da ovde pripadam. Ali mislim da je to zbog ovih ljudi, koji će te prihvatiti kakav god da si. Mi imamo mnogo predrasuda prema njima, ali oni o nama nemaju nijednu. Ono što je još bitno je to da bi trebalo da poštuješ njihovu kulturu. Svi turisti su ovde samo gosti, i moraju da se pridržavaju određenih pravila. Nema alkohola, šortseva niti žena bez hidzaba(na ulici). Međutim, u svojim domovima je to potpuno drugačije, i tu su prilično slični nama. Njihovi zakoni su rigorozni, ali oni su naučili da se nose sa tim.
- Šta je na tebe do sada ostavilo najjači utisak?
Ljudi, arhitektura, istorija i hrana. Divni ljudi koji pripremaju još divniju hranu. Voleo bih da nađem način da se zahvalim svim onim ljudima koji su mi pomogli da se snađem, koji su me vozili, koji su mi pokazivali grad, pravili društvo, čak i samo pričali sa mnom. Svi su oni pomogli da se ovde osećam dobrodošlo, i uticali su na stvaranje moje slike o Iranu kao potpuno drugačijoj zemlji nego što sam očekivao.
Žao mi je što to kažem, ali nekih imena ne mogu da se setim. Dosta njih nije pričalo engleski, ali nas to nije sprečavalo da se družimo. Svako je bio potpuno drugačiji, sa potpuno drugačijom pričom. Neki od njih su bili lekari, neki trgovci po bazarima, studenti, veterinari, biolozi, radnici na naftnim poljima. Svi su jako otvoreni i žele da se upoznaju sa strancima. Jedan vozač je hteo da mi da svoju ćerku. Vole da se šale, ali znaju za granicu i nikada je neće preći.
- Kakvi su tvoji utisci o iranskoj hrani? Da li već imaš omiljeno jelo?
Svako iransko jelo je moje omiljeno jelo. Slična je turskoj kuhinji, ali čini mi se još raznovrsnija. U početku sam pažljivo gledao šta ću da jedem, ali sada sam prestao, jer znam da je sve preukusno.
Probao sam mnogo različitih specijaliteta, ali obroci se uglavnom zasnivaju na pirinču (jedu pirinač koliko i Kinezi, a piju čaj koliko i Englezi), piletini i govedini, često pečenom paradajzu. Jedu mnogo oraha, a čorbe su im sjajne. Šafran koriste gotovo uz sve, zbog cega hrana ima poseban ukus.
- Kada ljudi pomisle na Iran uvek veruju da ova zemlja nebezbedna posebno za turiste? Kakvo je tvoje mišljenje?
Ovo je mozda i najbezbednija zemlja u kojoj sam bio. Jako je bezbedno, viđao sam čak ljude koji ne zaključavaju svoje automobile na ulici. Ni u jednom trenutku se nisam osetio nebezbedno. Međutim, saobraćaj je nebezbedan. Ovde se ne poštuju pravila prvenstva prolaza, ograničenja brzine, znaci, pešački prelazi, pa čak i semafori. Prava je agonija preći ulicu. Ovi ljudi su navikli da funkcionišu u tom haosu od saobraćaja, i njima deluje potpuno normalno, ali meni je nekoliko puta bilo jako stresno.
- Kako ljudi reaguju kada kažes da si iz Srbije? Kakvo je njihovo mišljenje o našoj zemlji?
Slovakia? Iščuđen pogled. Jugoslavia? Oko polovina ljudi uopšte ne zna za Srbiju, ne znaju ni gde je. Ovi malo stariji znaju za Jugoslaviju, dok ostali znaju ponešto o Srbiji. Oni koji znaju, uvek me prvo pitaju zašto Iran. Neki su mi rekli: "Mi pokušavamo da odemo iz ove zemlje, a ti ovde dolaziš". Nije im jasno zašto sam pored toliko država na svetu izabrao baš Iran. Ali zbog toga su jako zahvalni.
- Da li su tamo strogi zakoni i pravila ponašnja, posebno za žene ili su to većim delom medijska spinovanja? Ispričaj nam svoje mišljenje, bar na osnovu onoga što si imao prilike da vidiš.
Postoje dva ugla gledanja na to. Jedno je ako si odande, a drugo je ako si turista. Za žene turiste nema mnogo pravila, osim da svi delovi tela moraju biti prekriveni kao i kosa. Alkohol je zabranjen za sve. Nije uobičajeno da žena puši na ulici, ali nije zabranjeno. Postoji još jedna stvar, a to je da ako ovde dođete sa devojkom/suprugom, ne možete da budete u istoj sobi u hotelu sve dok niste venčani prema islamskim pravilima. Tako da biste morali da uzmete odvojene sobe.
- Da li je Iran ispunio tvoja očekivanja ili veruješ da te još veće iznanađenje očekuju do kraja putovanja?
I više nego ispunio, ali svakim satom postaje sve interesantniji. Sada sam negde na polovini puta po Iranu, i verujem da ću biti jako tužan kada budem morao da odem. Međutim, dobrota ovih ljudi me je zadužila da se vratim ponovo i jednom cu doći opet i naći način da im zahvalim za sve.
Bojanov Instagram pogledajte OVDE.
Pogledajte Bojanovu zvaničnu Fejsbuk stranicu.
Više o njemu saznajte na BLOGU.
(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Snimak ispraćaja u penziju nastavnice iz Aleksinca oduševio Srbiju: "Sve nas je jednako volela"
Da li je ovo najlepša slika Srbije pod snegom danas? Savršeno je spojila ono što ljudi vole i mrze oko zime
Ovaj čovek je policiju odveo do kuće u kojoj se krio monstrum iz Crne Gore: Mogao je da me ubije sa leđa
<% post.title %>
Ko kasni, turšiju će spremati po višim cenama: Kilogram karfiola u ovom gradu 350 RSD, jeftinog kupusa još ima
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Čim su zaboli ašove u zemlju, pobeleli su od straha: Radnici groblja samo što nisu pali u nesvest zbog prizora u porodičnoj grobnici
POP DOŠAO DA SVETI VODICU, DOMAĆIN GA IZBACIO IZ KUĆE Milan dao 500, sveštenik tražio 1.500 dinara, a onda mu uputio jezive reči
Otac na samrti priznao ćerki i ženi svoje pravo ime, uskoro im je na vrata pokucala i policija: "Dobar dan, mislim da znate zašto smo ovde"
Dragan
Bravo Bojane !!! Pokazi ljudima gdje ima dobrih ljudi.Iran je prelijepa zemlja koja zeli da zivi kao i sav mormalan svijet I neda na sebe.Za razliku od pojedinih evropljana koji bi i pororodicu prodali za saku dolara.
Podelite komentar
Sexo
Kralju ima li kakvog sexa tamo?
Podelite komentar
mrki
u nemackoj sam upoznao vise porodica iranaca koji su otisli za vreme revolucije,dobri ljudi,a zene su im prelepe ,miks razlicitih rasa... neverovatno...
Podelite komentar