Muškarac mora da oženi barem tri žene da bi otišao u raj, spoljni svet je zlo: Ispovest devojke koja je pobegla iz grada poligamije (VIDEO)

Oko 140 kilometara severoistočno od Grand kanjona, nalazi se zajednica "Šort Krik" (Short Creek), sedište FLDS-a (Fundamentalistička crkva Isusa Krista), poznato po svojim konzervativnim načinima življenja - bez televizije ili interneta, uz nošnju zastarele odeće i poligamiju, gde jedan čovek može imati više žena.

Šampion u broju žena i dece zbog poligamije na sudu: Dobio je neverovatnih 145 potomaka

Preporučujemo

Nakon niza skandala, vođa religije, Voren Džefs, sada je u zatvoru, gde služi doživotnu kaznu. Uprkos tome, zajednica i njihov način života nastavljaju da postoje u dva grada - Hildaleu i Kolorado sitiju, baš kao pre gotovo 100 godina, kada je osnovana.

Dugogodišnja istorija ove poligamije u zajednici dovela je do ozbiljnih genetskih problema.

Fejt Bistlin je odrastala u poligamskoj zajednici. U intervjuu za BBC je otkrila detalje o svom prethodnom životu u religiji i napetim trenucima u noći kad je odlučila da pobegne.

- Imam tri majke i 27 braće i sestara, mislim da moj najstariji brat ima 42 godine, a najmlađi je imao četiri kad sam otišla, pa mislim da sada ima oko 10 godina. Moj otac je bio izbačen iz zajednice kada sam imala 13 godina i od tada nije bio u mom životu. Došao je na pogreb svog dede šest meseci nakon što je otišao, ali većinu nas nije prepoznao, što je bilo čudno - kaže ona i dodaje da je skoro svaka odrasla osoba u Koloradu u poligamnom braku. "Religija nam kaže da muškarac mora oženiti barem tri žene kako bi otišli u raj", otkriva ona.

- Morali smo da ustajemo u pet i onda smo imali porodično okupljanje, gde bi otac čitao jednu od prorokovih propovedi. Nakon toga svi bismo kleknuli u krug da se molimo. Tada bi jedna majka kuvala doručak, a otac otišao na posao. Neke od mama su radile tako da su i one išle na posao, ali uvek je bar jedna ostajala sa decom. Nakon doručka bi otišla u školu koja je trajala ceo dan i naveče bi imali još jedno porodično okupljanje nakon večere. Svaki je dan bio isti - priča Fejt.

Kako sama kaže, da je ostala u zajednici još malo duže, sigurno bi je udali. 

- Postoji sistem. Otac ide kod Vorena Džefsa i kaže u određenom trenutku: 'Hej, moj sin ili ćerka je spreman/a', a onda im se dogovori brak". Dosta mlađih dečaka zajednica odbaci još dok su tinejdžeri. Neki od njih počinju da gledaju filmove i slične stvari koje nisu dopuštene. Na taj način ostaje više devojaka nego što ima dečaka - otkriva ona.

I u njenoj porodici nisu sva deca ostala u zajednici. Čak tri njena brata nisu u zajednici, jedan od njih je otišao na fakultet, a dva su u Los Anđelesu, od čega jedan pokušava da se vrati u zajednicu. Nakon odlaska iz zajednice nije dopušten bilo kakav kontakt sa porodicom, tako da svi oni vrlo malo znaju jedni o drugima.

-Uvek bi nam govorili u crkvi da se jednostavno ne brinemo, jer je Voren znao šta radi. Mislim da ljudi u zajednici nisu dovodili u pitanje takav način života, a ako i jesu, brzo bi bili otkriveni. Od malena su nam nametnuli verovanje da smo blagoslovljeni jer smo se slučajno rodili u FLDS-u. Uvek je spoljni svet prezentovan jako zlo - mislila sam da su normalni ljudi bili nezadovoljni svojim životima. Kada sam pokušala da odlučim trebam li otići ili ne, pozvala sam brata koji je otišao šest godina pre mene. Pitala sam ga da li žali zbog odluke i on mi je rekao da mu je to najbolja stvar koja mu se dogodila. Nakon toga sam i ja počela preispitivati ​​sve - prizanje ona.

Beg iz zajednice

- Upoznala sam dečka koji je napustio FLDS, ali se još uvek vraćao u Kolorado siti kako bi video prijatelje. Tajno smo se nalazili, jer su izlasci i veze bili zabranjeni. Jednom prilikom porodica je saznala za naša druženja i jako sam ih naljutila. Braća su pretila da će ubiti dečka. Nekoliko meseci kasnije izbacili su me iz crkve i moja me porodica počela odbacivati. Bio je to jako težak period i znala sam da moram otići. Dečko me pokupio usred noći i s pet drugih ljudi, napustila sam zajednicu. Uzela sam sve dnevnike koje sam pisala, tri para farmerki i tri košulje. Ostavila sam svu svoju poligamijsku odeću, osim haljine koju sam nosila - kaže Fejt.

Kako sama opisuje, napolju je bilo sve drugačije, ali pokušavala se uklopiti. Trebalo joj je mnogo vremena da shvat šta da rad s kosom jer su je u zajednici uvek nosili skupljenu, a isti problem imala je i šminkom. Međutim postepeno je počela da se privikava, da uči o pravima žena i jednakosti polova, i sada se uopšte ne kaje što je sve ostavila za sobom i počela nov život, prenosi Dnevnik.hr.

(Telegraf.rs)