Fotografija iz koncentracionog logora i dalje predmet sporenja: Ko je pobio ove ljude?

Foto: Tanjug/AP

Nacistički koncentracioni logor „Mitelbau-Dora”, u blizini Nordhauzena u središnjoj Nemačkoj, uspostavljen je leta 1943. kao podlogor „Buhenvalda”, a potpuno se osamostalio naredne godine i postao ustanova za sebe. U njegovom sistemu nalazio se izvestan broj manjih podlogora koji su imali specijalne namene.

Preporučujemo

Jedan od njih je bio „Belke-Kazerne” (Belkeova kasarna; nem. Boelcke-Kaserne) koji je od januara 1945. godine, dakle, tokom poslednjih meseci Drugog svetskog rata, korišćen od strane lokalnog SS-a (koji je rukovodio svim nemačkim logorima) kao glavni „logor za umiruće”, mesto u koje su nacisti iz ostalih podlogora „Mitelbau-Dore” prebacivali sve teško bolesne ili do iznemoglosti iscrpljene robove (slobodno možemo reći: robove), i gde je bilo dana kada je umiralo i do sto logoraša na sat.

Nordhauzen je 3—4. aprila 1945. godine žestoko bombardovan od strane Saveznika u dva talasa. U napadima je učestvovalo nekoliko stotina lankastera i moskitosa britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i tom prilikom uništeno je oko 75 odsto grada, a posebno je stradalo srednjevekovno jezgro. Od 40.000 žitelja Nordhauzena život je izgubilo skoro 9.000; polovina je ostala bez krova nad glavom.

Ove žrtve logora Mitelbau-Dora izrabljivane su od strane nacista, ali ih nisu oni pobili. Učinile su to savezničke bombe. Foto: Wikimedia Commons/James E. Myers - U.S. Army Signal Corps/buchenwald.de

Neki izvori navode da je među žrtvama bilo i oko 1.300—1.500 logoraša u „Belke-Kazerneu”. To su, veruje se, ljudi koje vidite na slici, poređani u redove, kroz koje prolaze američki vojnici nakon zauzimanja logora, i nemački civili koje su Amerikanci dovukli iz Nordhauzena, da bi im otkrili stvarnu prirodu nacističkog režima kojeg su podržavali, ali i da bi ih primorali da sahrane žrtve.

No nisu svi izvori saglasni oko toga da su ovo žrtve bombardovanja. Ova fotografija se prečesto koristi u razne propagandne svrhe, neretko i od strane negatora holokausta koji valjda njome žele da dokažu da su Saveznici, a ne Nemci, ubijali Jevreje, ili da su Saveznici i Nemci bili jedno te isto; i to uprkos tome što bi većina ovih ljudi i bez britanskih bombi verovatno umrla od gladi, bolesti i iznemoglosti.

U prošlosti su je koristili čak i arapski antisemiti; poznato je da su oni ovu retuširanu fotografiju predstavili kao ratni zločin Izraelaca nad Palestincima, počinjen u selu Deir Jasin nadomak Jerusalima 9. aprila 1948, za vreme Arapsko-izraelskog rata.

Stoga, istina iz naše perspektive nije lako utvrdiva, ali nije nemoguće da su ovi ljudi zbilja stradali u bombardovanju, posebno kada se imaju u vidu i druge fotografije nastale na istom mestu i istom prilikom, koje su još brutalnije od ove — previše brutalne da bi bile objavljene — koje pokazuju i bombardovane zgrade, i leševe među ruševinama, i unakažena tela, koja su mogla biti unakažena gelerima.

Nemački civili, prisiljeni na to od strane savezničkih vojnika, kopaju grobove za logoraše čiji su leševi po oslobođenju zatečeni u jednom logoru u Nemačkoj. Foto: Profimedia

Postavlja se pitanje, zbog čega su grad i logor bombardovani? Da li je to bilo opravdano s vojnog stanovišta, ili se radilo o čistom iživljavanju i kažnjavanju Nemaca zbog onoga što su radili drugima, između ostalih i nama?

Razume se da je „Mitelbaum-Dora” bio primarna meta vazdušnog napada, a sam grad Nordhauzen „kolateralna šteta”. Logor je bio meta zato, što su njegova podzemna postrojenja korišćenja za sklapanje rane krstareće rakete V-1 i balističke rakete V-2 (prve navođene balističke rakete velikog dometa u istoriji), koje su pravile veliku štetu britanskim gradovima (procena je, da je od januara do aprila te godine na tom mestu izrađeno više od 6.000 komada V-1 i barem 1.700 komada V-2).

Dakle, bombardovanje logora je s vojne tačke gledišta bilo više nego opravdano, a prilično smo sigurni da Britanci nisu imali nameru da pobiju umiruće logoraše.

Da li je rušenje grada bilo neophodno, da li je moglo da se izbegne, da li je po sredi bila poslovična nepreciznost ondašnjeg naoružanja izbacivanog s velike visine, zbog čega je i Beograd stradao na isti način prethodne godine (logor se, uostalom, nalazio vrlo blizu Nordhauzena), ili se radilo o osveti i sejanju straha u kosti nemačkog naroda, sasvim je drugo pitanje.

(P. L.)