KUPITE CRNOG ROBA NA INTERNETU: Kako bi danas izgledala Amerika da je Jug pobedio u Građanskom ratu (VIDEO)

Onlajn pijaca robova. Jupiter i njegova porodica, pojedinačno ili u paketu. Jezivi isečak iz filma "CSA" koji se bavi pitanjem šta bi bilo da je Jug pobedio u Građanskom ratu. Printskrin: C.S.A.: The Confederate States of America

"C.S.A.: The Confederate States of America" je pseudodokumentarna komedija iz 2004. godine koji se bavi jednim jedinim pitanjem: kako bi Amerika izgledala danas, da je Jug pobedio u Građanskom ratu pre 150 godina.

Preporučujemo

I dok se većina takvih alternativnih istorija slaže da bi ropstvo bilo ukinuto pre ili kasnije, ko god da pobedio, ovaj film polazi od drugačije premise. Premisa glasi: Jug je uspešno nametnuo instituciju ropstva Severu, ovaj ga je prihvatio i robovlasništvo i dalje postoji, u 21. veku.

Alternativne istorije su uvek zanimljive. Pre nekoliko meseci u dva dela smo pokušali da odgovorimo - maksimalno optimistički - šta bi se desilo da su Srbi tukli Osmanlije u Kosovskom boju, istinski tukli, a ne izvukli nerešeno uz taktičku tursku pobedu.

Šta bi bilo da su Srbi 1389. POBEDILI U KOSOVSKOM BOJU?! (FOTO)

To je kod vas, naših dragih čitalaca, odlično prošlo, zbog čega i radimo na nastavcima, jer je jasno da ljudi obožavaju ono čuveno "šta bi bilo - kad bi bilo".

Isečak iz filma "CSA" koji se bavi pitanjem šta bi bilo da je Jug pobedio u Građanskom ratu. Printskrin: C.S.A.: The Confederate States of America

(2. DEO) ŠTA BI BILO DA SU SRBI POBEDILI NA KOSOVU 1389: Cela Azija kleči pred Stefanom V, ali... (FOTO)

Koncept ovog filma o kojem je danas reč je odličan (ne koncept ropstva, protiv koga je film i snimljen, već koncept samog ostvarenja), ali moramo priznati da nismo preterano oduševljeni egzekucijom (nedostatak materijalnih sredstava je verovatno u korenu).

Gluma je prilično loša i neubedljiva, a prečesto sve deluje naivno čak i za standarde "mokumentarca" (dokumentarca koji nešto ismeva). Dijalozima i monolozima nešto fali. Bez obzira na to, ne možemo da kažemo da nije bilo interesantno gledati ga.

Dokumentarac je prikazan kao da je britanski dokumentarac unutar tog dokumentarca. Taj britanski uradak, delo izmišljenog "Bi-Bi-Esa", prikazuje se na "Konfederalnoj televiziji" uz ogradu da se oni ne slažu sa onim što je u njemu rečeno, odnosno, sa takvim viđenjem konfederalne istorije. Takođe se kaže da ono što sledi nije preporučljivo za decu i "sluge". Vrlo je jasno na koga se misli.

Hapšenje Linkolna maskiranog u crnca. Isečak iz filma "CSA" koji se bavi pitanjem šta bi bilo da je Jug pobedio u Građanskom ratu. Printskrin: C.S.A.: The Confederate States of America

Jedan južnjački beli istoričar i jedna kanadska crna istoričarka, govore u tom dokumentarcu unutar dokumentarca, tu su i lažni istorijski snimci, ili pravi sa lažnom sinhronizacijom, a pojavljuju se i konfederalni političari među kojima je posebno važan Džon Embrouz Fontroj V, potomak čoveka koji je stvorio KAD.

Svako malo dolazi do prekida u emitovanju dokumentarca unutar dokumentarca; uglavnom zbog reklama rasističkih proizvoda, kao što su električni okov za pronalaženje odbeglih slugu (zapravo uređaj za praćenje) ili TV emisija "Odbegli" koja je parodija na "Cops". Dokumentarac je jednom prekinut čak i zbog najnovijih vesti, u kojima se gledaoci podsećaju da mogu uživo da prate prenos pogubljenja (verovatno Afroamerikanca).

Uglavnom, alternativna istorija ide ovako. Konfederacija je uspela da ubedi Britance i Francuze da se rat vodi zbog privatne svojine a ne zbog ropstva, zbog čega oni šalju svoje trupe i intervenišu protiv Unije. Unija propada, Njujork i Boston proždire plamen, a Jug zauzima Vašington i anektira SAD. Linkoln beži maskiran u crnca, ali biva uhvaćen i osuđen, pa pušten; umire zaboravljen, decenijama kasnije, u Kanadi.

Rob savetuje Džefersona Dejvisa da ponovo uvede ropstvo na Sever. Isečak iz filma "CSA" koji se bavi pitanjem šta bi bilo da je Jug pobedio u Građanskom ratu. Printskrin: C.S.A.: The Confederate States of America

U želji da ujedini zemlju, konfederativni predsednik Džeferson Dejvis, na savet svog vernog roba, uvodi ponovo ropstvo na Sever. To čini tako što nudi oslobođenje od poreza svima koji poseduju robove. Trik uspeva i ropstvo je ponovo svuda na snazi a ne samo na Jugu.

1890-ih godina dolazi do porobljavanja "žutih" na zapadu KDA, i zabranjuju se sve ne-hrišćanske religije. Jevreji su proterani, osim malog broja kojem je dozvoljeno da ostane u rezervatu na Long Ajlendu. Za to vreme, KAD kreću u osvajački pohod na Meksiko i Karibe, pa potom i na Južnu Ameriku; svi oni padaju pod noge Konfederacije koja stvara "tropsku imperiju". Tamo vladaju belci iz KDA, a ostali su građani drugog reda.

Zbog krize 1929. godine obnavlja se transatlantska trgovina robljem, a u Drugom svetskom ratu - iako prijateljska sa Trećim rajhom - KDA ostaje neutralna što se Nemačke tiče. Ipak, napada Japan i pobeđuje ga uz pomoć atomske bombe.

Električni okov za hvatanje odbeglih robova. Isečak iz filma "CSA" koji se bavi pitanjem šta bi bilo da je Jug pobedio u Građanskom ratu. Printskrin: C.S.A.: The Confederate States of America

Tokom pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina Konfederacija se suočava sa baukom abolicionizma i crnačkog terorizma. Podrška ropstvu pada na najniže grane ikada, na 29 odsto, i to 1960. godine. Na krilima toga pobeđuje Džon F. Kenedi koji želi reformu, ali koji biva ubijen.

Sa početkom osamdesetih godina Amerika odbacuje sve svoje dvojbe i ponovo shvata važnost svoje "naročite institucije" (u pitanju je čuveni eufemizam za ropstvo iz realne istorije). Nacija više nema dilema, a najbolji biznis na internetu je, posle pornografije, kupoprodaja robova; savremene komunikacije zamenile su nekadašnje pijace za "oruđe koje govori".

Ali senator Fontroj pokušava da obnovi moralno sazdanje žitelja Konfederacije, propagandom usađujući "dobre, stare, južnjačke i protestantske vrednosti". Zatim se kandiduje za predsednika.

Dve crne ropkinje planiraju da potkažu crnca koji hoće da pobegne. Isečak iz filma "CSA" koji se bavi pitanjem šta bi bilo da je Jug pobedio u Građanskom ratu. Printskrin: C.S.A.: The Confederate States of America

Međutim, ekipa koja snima dokumentarac traži dozvolu da intervjuiše neke robove u Americi za koje se ispostavlja da su uplašeni i istrenirani. Ipak, jedan uspeva da im dostavi ceduljicu.

Tragom uputstava iz nje, negde na ruralnom Jugu, susreću odbeglog slugu senatora Fontroja koji tvrdi da senator i on imaju istu crnu čukunbaku, da su njih dvojica rođaci.

Ovoga to košta predsedničkih izbora, nakon čega vrši samoubistvo. Narator nas potom obaveštava da je rezultat DNK analize negativan, što bi valjda značilo da Fontroj nema crnog pretka.

Film čak postoji i na Jutjubu.

Odbegli rob, crni terorista u alternativnoj istoriji. Isečak iz filma "CSA" koji se bavi pitanjem šta bi bilo da je Jug pobedio u Građanskom ratu. Printskrin: C.S.A.: The Confederate States of America

Na zvaničnom njegovom sajtu mogu da se nađu i drugi detalji kojih nema u samom ostvarenju; recimo, KDA razvija svemirsku tehnologiju zahvaljujući tome što je prokrijumčarila nacističke naučnike pre aneksije Nemačke od strane SSSR; Roza Parks je kanadski terorista; ratovi u Avganistanu, Iraku i na Bliskom istoku se nazivaju "Prvi i Drugi krstaški ratovi" a njihov je cilj brisanje "muslimanske pošasti", rušenje tamošnjih režima, zauzimanje naftnih izvora i pokrštavanje celokupne populacije.

Zaključak za kraj? Film, premda nije spektakularno ostvarenje, uspeva da gledaoca uvuče u priču, i da u njegovom stomaku stvori osećaj mučnine, a u glavi teskobu i osećaj socijalne klaustrofobije.

Da je Jug pobedio, svet bi bio gore mesto za život. Iako mislimo da gore od ovoga ne može.

(O. Š.)