U koži crnca na starom američkom jugu: Da li ste čuli za zakone Džima Kroua? (FOTO)

"Zakoni Džima Kroua" su bili rasističko državno i lokalno zakonodavstvo koje de jure dovelo do segregacije u onim saveznim jedinicama Sjedinjenih Država koje su ga donele, isključivo na Jugu. Sam naziv je aluzija na uvredljivu pesmu "Skoči Džime Krou" kojom su se ismevali crnci još od početka 19. veka, pa je tako "Džim Krou" najkasnije 1838. godine dobio značenje "crnčuga".

Ovi zakoni su zvanično bili pravno objašnjeni frazom "odvojeni, ali jednaki", misleći na belce i crnce. Praksa je bila nešto posve drugo.

Preporučujemo

Nakon Američkog građanskog rata, pobednička Unija kojom su tada vladali republikanci (ta partija je tada bila progresivna, dok je sada situacija obrnuta) započela je sa periodom Rekonstrukcije koja je imala za cilj da obnovi ratom razrušene delove zemlje te da oslobođenim robovima donese sva građanska prava uključujući i pravo glasa.

Međutim, južnjačke demokrate (čitaj: bivši borci za ropstvo) su tokom 1870-ih godina koristeći se paravojnim formacijama poput Kju Kluks Klana, pretnjama, nasiljem, širenjem straha kod crnaca i drugim metodama uspešno počeli da vraćaju vlast u svoje ruke.

Naslovnica knjige sa notama za pesme o Džimu Krouu iz 1832. godine. Foto: Wikimedia Commons/Pharos

To je zacementirano 1877. godine kada je postignut konsenzus u toj stranci na nacionalnom nivou da se na predsedničkim izborima podrži republikanski kandidat Raderford Hejz u zamenu za povlačenje vojske sa Juga čime je taj prostor efektivno predat njima na kontrolu i čime je završen pomenuti period Rekonstrukcije.

Postepeno, u narednih par decenija, sve južnjačke države su promenile svoje ustave i potrebne zakone ne bi li doveli do segregacije belaca i crnaca, istovremeno korak po korak istiskujući Afro-Amerikance sa demokratski izabranih političkih funkcija.

Ovo je postignuto uslovljavanjem prava glasa testovima pismenosti i razumevanja te glasačkom taksom koja je zahtevala da se plati izvesna suma novca pri registraciji za izbore, ali uz postojanje dedovske klauzule koja je obično specifikovala da ako je nečiji otac ili deda glasao do 1866. godine (dakle, pre ukidanja ropstva), onda taj neko ima pravo da glasa nesmetano.

Crno dete pije vodu na javnoj česmi za "obojene". Foto: Wikimedia Commons/John Vachon for U.S. Farm Security Administration

Ako ste morali da platite glasačku taksu bili ste u problemu jer je tražena suma bila velika za to doba, a pogađala je mahom bivše robove na koje nije mogla da se primeni pomenuta klauzula. Ako ništa od toga ne bi uspelo i ako bi crnci svejedno izlazili na izbore, onda se išlo na zastrašivanje.

Postojale su i druge čisto pravne začkoljice. Crnci recimo nisu mogli da učestvuju na stranačkim izborima Demokratske partije, a ako bi sve ove prepreke zaobišli onda bi se suočili sa prekrajanjem granica izbornih distrikata koji su efektivno neutralisali njihove glasove.

Broj glasača je dramatično opao, pre svega crnačkih glasača, tako da je na prelazu iz 19. u 20. vek u državi Luizijana u kojoj su crnci bili većina broj crnaca sa pravom glasa bio sveden na 5.320 ljudi. Deset godina kasnije bilo ih je samo 730. Više nije bilo nijednog izabranog crnca na funkciji na bilo kom nivou vlasti. A pošto oni koji nisu mogli da glasaju nisu mogli ni da služe u porotama, sudovi su postali belačka strahovlada.

Rasistički poster demokrata tokom trke za guvernera Pensilvanije 1866. godine. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Političkom kontrareformacijom južnjačke demokrate su zaustavile rast crnačke srednje klase i unazadile njihov ekonomski napredak, a neprestanom propagandnom kampanjom doslovno su izbrisali iz svesti ljudi postojanje dobrostojećeg crnca. Nisu naravno samo oni patili; desetine hiljada siromašnih belaca takođe su bili pogođeni ovim zakonima koji su smišljeni zbog crnaca.

Ukratko, sve je postalo odvojeno, sve ustanove, što i sam naziv segregacija sugeriše. Škole, hoteli, moteli, barovi, restorani, bolnice, toaleti, parkovi, telefonske govornice, posebni ulazi u bioskopima, da ne pričamo o posebnim susedstvima u kojima su živeli...

Mešani brakovi su bili nanovo zabranjeni širom Juga, a Vrhovni sud je potvrdio ustavnost takvih zakona 1883. godine; poništiće tu odluku tek 1967.

Jul 1939. godine, Oklahoma Siti, Amerika. Crnac pije vodu sa česme za "obojene". Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Njihove škole i biblioteke osnovane tokom Rekonstrukcije bile su sistematski zapostavljane i uništavane, i slabo finansirane. Njihove biblioteke, onih retkih kojih je bilo, imale su samo polovne knjige.

Tokom takozvane Progresivne ere koja je trajala u periodu 1890-1920. godine segregacija je u toj meri uzela maha da je primenjivana čak i u slučajevima kada nije postojao nikakav zakon koji se na nju odnosio, recimo u sportu.

Bejzbol je možda najbolji primer, budući da je to američki nacionalni sport par ekselans koji je u prvoj polovini 20. stoleća imao status božanske aktivnosti. Naime, premda je većina timova, svakako najvećih timova, bila sa severa SAD gde je formalna segregacija bila retka a primenjivala se uglavnom ad hok, crnci su imali svoje lige a belci svoje.

Usamljeni crnac u Misisipiju tokom jednog subotnjeg popodneva oktobra 1939. godine ulazi u biskop na poseban ulaz. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Nakon pobede Vudra Vilsona na predsedničkim izborima 1913. godine, čime je on postao prvi južnjački šef Bele kuće posle Građanskog rata, segregacija je došla i u federalne institucije i vladu u Vašingtonu i ako tamo "zakona Džima Kroua" nije bilo.

"Rođenje nacije", nemi film o osnivanju Kju Kluks Klana koji bez obzira na svoju veliku umetničku vrednost šalje jednu strašnu poruku mržnje i zatucanosti prema Afro-Amerikancima, snimljen je u to vreme, tokom Prvog svetskog rata, i biće najgledaniji američki film sve do pojave ostvarenja "Prohujalo sa vihorom" (kada ga je zameo taj vjetar).

Na Severu se tek tridesetih godina došlo do integrisanja radničkih sindikata i ukidanja diskriminacije na radnom mestu. Narednih decenija američki crnci će se postepeno izboriti i za jednako pravo na obrazovanje, i za pravo glasa, i za sva ostala prava koja su im bila uskraćena iako istovremeno zagarantovana ustavom.

(Telegraf.rs)