Korona virus kod pasa: Napada štence i otkriven je još 1971. godine

Broj obolelih od korona virusa raste širom sveta. I dok naučnici mesecima pokušavaju da utvrde šta je tačno uzrok ovog novog virusa nazvanog Covid-19, kao i kako da spreče širenje zaraze, malo je poznato da ovaj virus napada pse.

Naime, reč je o pasjem koronavirusu iz porodice "coronaviridea" koji kod pasa izaziva veoma zaraznu crevnu bolest. Otkriven je 1971. godine u Nemačkoj za vreme epidemije kod stražarskih pasa. Posebno napada štence.

Preporučujemo

Virus je obično kratkotrajan, ali može da uzorkuje znatne probleme u trbuhu tokom nekoliko dana.

Svoje ime virus je dobio po tome što kada se posmatra odozgo pod elektronskim mikroskopom ima prsten izbočenja koji izgleda kao mala kruna.

Pasji koronavirus ne utiče na ljude.

Kako se prenosi?

Većina slučajva ovog koronavirusa dobija se oralnim kontaktom sa zaraženim fekalijama. Pas se takođe može zaraziti ako jede iz kontaminirane posude za hranu ili direktnim kontaktom za zaraženim psom.

Takođe, gužva i nesanitarni uslovi doprinose zarazi.

Period inkubacije je jedan do četiri dana, a trajanje bolesti je dva do deset kod većine pasa. Sekundarne infekcije bakterijama, parazitima i drugim virusima mogu razviti i produžiti bolest i oporavak. Psi mogu da budu nosioci bolesti i do šest meseci (180 dana) nakon infekcije.

Simptomi

Kod pasa se često pokazuje vrlo malo kliničkih znakoca. Povremeno samo infekcije mogu da izazovu teže simptome, posebno kod štenaca. Najtipičniji simbol je dijareja, a tu su i letargija i smanjeni apetit. Stolica je narandžaste nijanse i čak može da sadrži krv ili sluz.

Lečenje

Nažalost, konkretnog tretmana nema. Antibiotici su neefikasni protiv ovog virusa, ali mogu da budu korisni u kontrolisanju sekundarnih bakterijskih infekcija. Vakcine, međutim, postoje, ali one nisu preporučljive svim psima.

(N. Z.)