Neobičan ispraćaj na večni počinak: Mladići sa kovčegom na leđima zaigrali uz dobro uvežbanu koreografiju (VIDEO)

Pok.deda je uvijek govorio da hoće;"dvije 'armonike"(dva harmonikaša) .Tata i baka nisu dozvolili jer,šta će ovi ljudi pomisliti o nama.Dan danas mi je žao što mu želju nisam ispunio.

Svi slave zivot koji je pokojnik imao samo mi slavimo smrt svojim arlaukanjem a posle gozbama kao da je svadba

Паметни људи, а не ко ми, црнине по годину дана (некад више - некад мање), па гала ручкови по ресторанима после сахране да гости омасте прсте док родбина кукумаче... Ја сам мојима рекла да када дође време за онај свет да ми на испраћај дођу само они које сам истински волела, и да сви дођу у белом, да ме не жале, већ наставе са животом нормално, јер патња добро неће донети ни њима, ни мени.

Zalost za mrtvima(pa jos naricanje) glupost koju sam i ja usvojio. Niko ne treba da me zali ni ziva ni mrtva. I onako sta god napravimo nece ostaviti spomena dalekim generacijama. A mozda je tamo bolje? Zato moji potomci ako slucajno umrem slobodno se veselite.

Sad mu nije ništa, mogu da rade šta hoće.

Mozda je to bila zelja pokojnika