Najstrašnija ljubavna priča ikada: Ljudi se izbezume kad čuju detalje, a potpuno je istinita

Priča o Blanš Monije izazvaće vam osećaj mučnine.

Sve je izašlo na videlo u maju 1901. godine, kada je parisko tužilaštvo primilo neobično pismo o tajni staroj 25 godina.

Njegov sadržaj bio je toliko uznemirujući da je tužilac odmah pokrenuo istragu i otkrio nešto šokantno.

Sve se ticalo porodice Monije, što je bilo zbunjujuće s obzirom na njihov besprekoran ugled i visok društveni status.

Ko su bili Monijeovi?

Blanš Monije rođena je 1849. godine kao ćerka madam Luiz Monije, pripadnice visokog društva poznate po svom humanitarnom radu, i Šarla Monijea, koji je bio zadužen za lokalni umetnički centar.

Blanšin stariji brat, Marsel, završio je pravni fakultet i radio kao administrativni službenik u opštini Pže-Tenije.

Porodica je uživala ugled, ali je sve počelo da se urušava 1876. godine.

Šta se dogodilo Blanš Monije?

Blanš, društvena dama opisana kao "veoma nežna i dobrodušna" i fizički prelepa, naljutila je svoje roditelje kada se zaljubila u starijeg advokata kojeg nisu odobravali.

S obzirom na to da su Monijeovi često bili u centru pažnje zbog svog ugleda, javnost je bila šokirana kada je Blanš jednog dana jednostavno nestala.

Prema pisanju Nine Entertainment, Luiz je govorila ljudima da je Blanš otputovala, a s vremenom su ljudi prestali da postavljaju pitanja o njoj.

Ali, više od dve decenije kasnije, ozloglašeno pismo stiglo je u ruke državnog tužioca, otkrivajući strašnu istinu o tome gde se Blanš zapravo nalazila.

Šta je pisalo u pismu upućenom državnom tužiocu?

Pismo je glasilo:

"Gospodine državni tužioče, čast mi je da vas obavestim o izuzetno ozbiljnom događaju."

"Govori se o usedelici koja je zatočena u kući madam Monije, polugladna i živi na trulom đubretu već dvadeset pet godina – ukratko, u sopstvenom smradu."

Vlasti su 1901. godine istražile kuću, a iako je porodica pružala otpor, nisu uspeli da spreče policiju da uđe, piše Lad Bible.

Kako su pretraživali dom, primetili su užasan miris koji je dopirao iz zaključane sobe na spratu.

Gde je pronađena Blanš Monije?

Policija je obila vrata i nije mogla da veruje onome što je zatekla.

U potpunom mraku, okružena prljavštinom, ležala je Blanš. Kada su je svetla obasjala, otkriveni su truli ostaci hrane, izmet i insekti oko izgladnele žene.

Bilo je to prvi put da je neko van porodice video Blanš posle decenija i prvi put da je ugledala dnevnu svetlost od 1876. godine.

Bila je neuhranjena, sada već sredovečna, i težila je svega 25 kilograma.

Bivša dama iz visokog društva nije imala snage ni da ode do toaleta, zbog čega je ležala u sopstvenim fekalijama.

Jedan od policajaca koji ju je pronašao na mestu zločina opisao je prizor:

"Nesrećna žena ležala je potpuno gola na trulom slamnatom dušeku."

"Svuda oko nje formirala se neka vrsta pokorice od izmeta, komadića mesa, povrća, ribe i trulog hleba. Takođe smo videli ljuske od ostriga i insekte kako gmižu po krevetu gospođice Monije."

Bilo je pravo čudo da je još bila živa. Policija ju je prebacila u bolnicu nakon što su uhapsili njenu majku i brata.

Bolničko osoblje zabeležilo je da je Blanš rekla da je "divno ponovo udisati svež vazduh".

Zašto se ovo dogodilo?

Madam Luiz je priznala da je zatočila ćerku jer njen odabrani verenik nije bio mlad i bogat aristokrata, već siromašni advokat.

Blanš je odbila da se povinuje majčinoj volji, pa su je kao kaznu zatvorili u sobu sa katancem. Dok je bila zatočena, njena ljubav je preminula 1885. godine.

Marsel je pomagao majci da drži Blanš u zatočeništvu, a užasna priča ubrzo se proširila u javnosti.

Razjarena rulja okupila se ispred kuće Monijeovih, a stres izazvan reakcijom javnosti izazvao je kod madam Luiz probleme sa srcem.

Jedini preostali član porodice bio je Marsel, koji je tvrdio da Blanš nikada nije želela da napusti svoju sobu i da je bila nasilna.

Osuđen je na 15 meseci zatvora, ali je kasnije oslobođen optužbi zbog svojih tvrdnji.

Blanš, nažalost, nikada više nije uspela da vodi normalan život – psihička šteta bila je prevelika.

Ostatak života provela je u sanatorijumu u Boji, gde je preminula 1913. godine, u 64. godini.

(Telegraf.rs)