Negovatelji, konobari, učitelji: Ova zanimanja su najdepresivnija!

Među negovateljima u domovima za stare i vaspitačicama u jaslicama zabeležen je najveći procenat obolelih od depresije, preneo je poslovni portal Economy.rs.

Preporučujemo

Negovatelji i vaspitačice su slabo plaćeni, rade vrlo naporno, a izuzetno veliki broj ljudi svakodnevno im zapoveda, "zanoveta" i odnosi se prema njima bez poštovanja, pokazalo je najnovije istraživanje o deset najdepresivnih zanimanja.

Tipičan radni dan uključuje naporan fizički i psihički rad, hranjenje, kupanje i brigu o osobama koje često nisu u stanju da izraze zahvalnost, jer su ili isuviše bolesni ili premladi ili nemaju takvu naviku.

Prema istarživanju objavljenom na ovom poslovnom portalu, na trećem mestu liste od 10 zanimanja koja izazivaju ozbiljne psihičke probleme, poput depresije, je posao konobara.

Konobari su, takođe, obično slabo plaćeni, rade naporno, a izuzetno veliki broj ljudi im svakodnevno zapoveda i odnosi se prema njima bez poštovanja. Iako od depresije pati 10 odsto osoblja restorana, čak 15 odsto konobarica pati od istih simptoma.

Da je socijalni i zdravstveni rad jedno od najdepresivnijih područja rada malo koga čudi, jer bavljenje zlostavljanom decom i ženama, porodicama u nezamislivim krizama neminovno iscrpljuje, ukazuju stručnjaci, navdeno je u rezultatima istraživanja.

Zdravstveni radnici su na posebnom udaru jer, između ostalog, imaju i duge smene, a posao može da uključuje i situacije od kojih im zavisi život.

Poslove umetnika i zabavljača, koji su na petom mestu liste, prati neredovna isplata honorara, ne zna se ni radno vreme, a osobe često rade u izolaciji.

Osim toga, kreativni ljudi sami po sebi su skloniji problemima raspoloženja, a među njima je depresivno oko devet odsto, čemu doprinosi i životni stil koji vode.

Učitelji, koje slabo ko poštuje, rade i posle nastave, noseći poslovne obaveze kući, a postalo je uobičajeno da im deca prete i nasiljem, nalaze se na šestiom mestu.

Mnogi im stvaraju pritisak - deca, njihovi roditelji i škola, koja ponekad nameće nemoguće standarde.

Sedmo na listi depresivnih zanimanja je rad na šalterima i u kancelarijama u kojima se pišu zahtevi i sličnim pozicijama uglavnom su izloženi velikim zahtevima, a imaju vrlo mala ovlaštenja da bilo šta reše.

Oni su na "prvoj liniji", primaju zahteve i žalbe, a nalaze se na samom dnu administrativne piramide u smislu kontrole.

Slede radnici na održavanju instalacija i raznih mreža su takođe ugroženi i skloni depresiji, jer moraju da rade u bilo koje vreme, sezonskim smenama i noću, a uz trud što "počiste" kada drugi zabrljaju ide i mala plata.

Finansijski savetnici i računovođe koji se bave stotinama ili milionima tuđih sredstava, što je velika odgovornost, zauzeli su deveto mesto. Savet se mora dati vrlo oprezno jer, iako savetnik ima čistu savest, klijenti mogu biti nezgodni zbog loših investicija.

Prodavci su deseti na listi najdepresivnijih zanimanja, a za svoju depresiju imaju "mali milion" razloga.

Većina njih radi za procenat od prodaje, što znači da im izvori prihoda nisu sigurni. Takođe, možda moraju da putuju i provode dosta vremena daleko od porodice i kuće. Ako prodaju putem telefona ili prezentacija, prodavcima je potrebna dodatna snaga da bi bili uspešni.

(Telegraf.rs / Tanjug)