Otkrijte koji su zaboravljeni događaji oblikovali modernu istoriju! (FOTO)

Istorija je prepuna dešavanja koja su oblikovala, odnosno uticala na svet kakvim ga danas poznajemo. Ipak, neki događaji su nepravedno pali u zapećak ili su manje poznati široj javnosti. Ratovi, tragedije i nesreće ostavljali su dubog trag u istoriji, ali i usmeravali razvoj sveta. Takođe, bez herojskih podviga zaboravljenih ljudi svet verovatno danas ne bi bio ovakak kakvim ga poznajemo.

Preporučujemo

Predstavićemo vam događaje iz istorije bez kojih je pitanje da li bi današnji svet uopšte postojao.

Norvežani koji su sprečili Nemce da naprave atomsku bombu

Istorija sveta gotovo sigurno danas ne bi bila kao što je poznajemo da tokom Drugog svetskog rata norveški rodoljubi iz pokreta otpora nisu uspeli da osujete plan nemačkih stručnjaka o pravljenju atomske bombe.

Naime, za izradu nuklearnog oružja potrebna je takozvana "teška voda", odnosno deuterijum oksid. Postrojenja za izradu i čuvanje "teške vode" nalazila su se u okupiranoj Norveškoj.

Pokret otpora je imao nekoliko sabotaža i napada na postrojenja, a najpoznatiji je herojski podvig jednog od njih koji je potopio trajekt koji je prevozio tu materiju.

Da nisu uspeli u svojim napadima, Nemci bi verovatno razvili atomsko oružje i pitanje je kako bi se završio Drugi svetski rat.

Španski grip

Na kraju 1918. svet se radovao završetku Prvog svetskog rata. Nažalost usledilo je nešto mnogo strašnije i od rata. Španski grip je za dve godine usmrtio između 50 i 100 miliona ljudi!

Španski groznica je za 25 nedelja usmrtila više ljudi nego AIDS za 25 godina. Pošto je opustošila svet, španska groznica se povukla u junu 1920. godine, isto tako naglo kao što se pojavila.

Uprkos imenu, nije nastala u Španiji. Veruje se da je u pohod po svetu krenula iz američkih vojnih baza i proširila se prvo po Evropi kada se Amerika uključila u rat. Jedina korisna stvar u toj velikoj tragediji bila je napredak medicine.

Proterivanje katolika iz Japana

Na početku 17. veka katolički misionari u Japanu bili su i više nego uspešni u preobraćanju tamošnjeg stanovništva na novu veru. Međutim, 1639. godine, Šogun (vojni komandant) Tokugava Lemitsu proterao je sve hrišćane iz Zemlje izlazećeg sunca.

Da hrišćani nisu proterani tada, verovatno bi kroz nekoliko decenija na mesto šoguna došao neko od preobraćenih hrišćana. U tom slučaju, odanost papi odigrala bi veliku ulogu u sedmogodišnjem ratu koji su vodile Francuska i Španija protiv Velike Britanije.

Japan bi se priključio Francuskoj i Španiji, a konačan rezultat bi bilo preoblikovanje sveta jer kolonizacija Amerike ne bi bila pod kontrolom Britanije.

Konferencija u Breton Vudsu

Godine 1944, kraj Drugog svetskog rata se nazirao, a u gradu Breton Vuds u Nju Hempširu održana je konferencija na kojoj je učestvovalo 730 delagata iz 44 savezničke zemlje. Cilj konferencije bio je da se udari temelj posleratnih monetarnih i finansijskih problema.

Iako su tamo bile prisutne 44 zemlje, samo dve su bile zaista važne: Velika Britanija i iznad svih Sjedinjene Države.

Osnove postavljene u Breton Vudsu bile su formiranje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Kao što i sami znate iz medija MMF je i dan danas ključni faktor u mnogim zemljama. Sad, da li po dobru ili zlu procenite sami.

Krimski rat

Krimski rat (1853-1856), u kojem su Velika Britanija i Francuska podržale Otomansku imperiju da bi sprečile ekspanziju Carske Rusije, promenio je strategiju ratovanja, tehnologiju i duh vremena

Poluostrvo Krim na Crnom moru, koje je danas u centru pažnje zbog pripajanja Rusiji, nije se prvi put našlo u žiži javnosti.

Krim je bio goruća tema i pre 160 godina, za vreme Krimskog rata. Tada je Rusija ratovala protiv saveza u kojem su bili Britanija, Francuska i Otomansko carstvo.

Rat se deklarativno vodio oko prava hrišćana u svetoj zemlji, koja je bila pod kontrolom Otomanskog carstva, ali pravi razlog bio je pokušaj saveznika da spreče slabljenje Otomanskog carstva pod pritiskom rastuće Rusije.

Proturska koalicija je pobedila. Bilans je bio oko 143.000 mrtvih i 81.000 povređenih.

Otomanska imperija je u toku rata uzela ogromne pozajmice od Britanije i Francuske. Nekih 60 godina kasnije, oni su ušli u Prvi svetski rat na "pogrešnoj" strani nadajući se da će pobedom u sukobu anulirati dugove.

Krimski rat je imao veliki uticaj na duh tog vremena, na kulturu, tehnologiju i budućnost ratovanja, a oblikovao je i Srednji istok kakav danas poznajemo.

Potonuće Titanika

Tragična sudbina koja je 1912. zadesila najluskuzniji kruzer na svetu - Titanik, kada je poginulo 1.517 ljudi donela je i jednu korisnu stvar.

Naime, nakon nesreće naređeno je da brodovi moraju da poseduju bežične telegrafe i radio aparate. Radio - operateri koji su dežurali pored aparata su tokom kasnijih godina jedni drugima pevali preko radija.

Ideja se brzo proširila i to je dovelo do toga da radio postane ključan za širenje vesti i za zabavu.

(Telegraf.rs)