Ovi veliki svetski naučnici su verovali u Boga! (FOTO)

Dilemom da li religija i nauka mogu da idu "ruku pod ruku" bavili su mnogi veliki umovi naše civilizacije. Dok su pojedini naučnici striktno odbacivali postojanje Boga, mnogi od njih bili su duboko religiozni i verovali su da su do svojih saznanja stigli upravo zahvaljujući Božijijoj promisli.

Preporučujemo

Telegraf Vas podeseća na neke od religioznih naučnika koji su promenili svet.

Isak Njutn (25. decembar 1642 - 31. mart 1727)

Dok smo zakon o gravitaciji svi učili kroz priču o jabuci koja pada sa drveta, osnovci su se sa njim upoznali kroz tri zakona o kretanju, znatno je manji broj onih koji su Njutna upoznali krpoz njegovo značajno tumačenje Biblije.

Isak Njutn rođen je na Božić, 25. decembra 1642. godine, te je sam dan njegovog rođenja ukazivao na to da će religija biti utkana u njegov “život i delo”. Umro je 1727.

Uz svoj naučni rad, veliki deo svog života posveto je proučavanju Biblije i biblijskih tekstova. Prema nekim predanjima, Njutn je svakodnevno čitao Sveto pismo i tokom svog života je napisao preko milion reči tumačeći upravo ovu svetu knjigu.

Iako se veruje da ih je bilo nekolicina, samo jedna njegova knjiga o svetom pismu je objavljena. Šest godina nakon njegove smrti Dž. Derbi i T. Braun izdali su Njutnovu knjigu “Opservacije o proročanstvima Knjige proroka Danila i Apokalipse Svetog Jovana”.

Njutn je kroz svoja dela o religiji govorio o tome da su ove knjige proročanstva date tako da trajno svedoče o činjenici da svetom vlada Božje proviđenje. Ipak, on je prigovarao korišćenju proročanstva u pokušajima da se predskazuje buducnost.

Njutn je tokom celog života stalno poredio svoje eksperimentalno i teorijsko razumevanje nauke sa svojim čitanjem Biblije. On je smatrao da je sadržaj ova dva izvora istine tako potpuno kompatibilan da je smatrao svaku reč u Bibliji isto onoliko tačnom koliko su to jednačine matematike i fizike.

Albert Ajnštajn (14. mart 1879 – 18. april 1955)

Jedan od najznačajnijih umova u istoriji sveta, koji je formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti nikada nije jasno rekao da veruje u Boga, ali je sebe često nazivao religioznim čovekom. Kao odrastao svoje verovanje je nazivao “kosmičkim religioznim osećnjem”. Rođenjen je u porodici ateista, ali je uvek govorio da nauka i religioznot nisu u (potpunoj) suprotnosti.

“Ne mislim da su neophodni slučajevi u kojima su nauka i religija u prirodnoj suprotnosti. U stvari, mislim da ima veoma malo veze između ovo dvoje. Dalje, mislim da je nauka bez religije hroma i, u obrnutom smislu, da je religija bez nauke slepa. Obe su značajne i zato treba da rade ruku pod ruku”, govorio je Ajnštajn.

Međutim, Ajnštajn nije verovao u molitvu i ideji da takav oblik obraćanja može da pomogne naučniku u njegovom radu.

U knjizi “Dragi profesore Ajnštajn: Pisma dece Albertu Ajnštajnu i nazad”, koju je uredila Alis Kalapris slavni naučnik je jednoj devojčici na sledeći način odgovorio na pitanje da li se naučnici mole Bogu.

"Naučnici veruju da se svaka pojava, uključujući i one koje su vezane za ljudska bića, događa prema zakonima prirode. Iz tog razloga naučnik ne može biti naklonjen verovanju da na tok događaja može uticati molitva, odnosno, želja koja se manifestuje natprirodno”

Mihajlo Pupin ( 9. oktobar 1858 – 12. mart 1935)

Jedan od naših najvećih naučnika i pronalazača Mihajlo Pupin samo je jedan u nizu velikana koji su verovali da nauka i religija mogu da idu “ruku pod ruku”.

Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja telegrafije i telefononije, entgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike.

Najveći deo života proveo je u SAD-u, a bio je član Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsednik Njujorške akademije nauka, predsednik američkog saveza za napredak nauke i počasni doktor 18 univerziteta.

O svojoj religioznosti često je govorio, naglašavajući da zna da Bog postoji. Govorio je: “ Ne, ja ne verujem da postoji Bog. No ja znam da On postoji. I to mi je jedino znanje što ima neku vrednost od sveg mog znanja”

U pismu koje je poslao majci:"Svakim korakom napred u svom naucnom istrazivanju sve sam blizi onome sto si me u detinjstvu ucila – Bogu".

Blez Paskal (9. jun 1623 - 19. avgust 1662)

Ovaj francuski matematičar, fizičar i filozof bio je duboko religiozan i jedan je od retkih naučnika koji se vec u svojim tridesetm godinama potpuno okrenuo religioznosti, i priučavanju “veličine i misterije života”.

Njegov asketski način života proizilazio je iz verovanja da je potpuno normalno i prirodno da čovek pati. Umro je 19. avgusta 1962 godine, a poseldenje reči bile su mu “Neka me bog nikada ne napusti”.

Podsećamo Vas na neke Paskalove reči o Bogu i religiji:

* “Time što se otvoreno javlja onima koji Ga svim srcem traže i skriva od onih koji svim srcem beže od Njega, Bog reguliše ljudsko znanje o sebi. On daje znake vidljive za one koji Ga traže i nevidljive za one koji su ravnodušni prema Njemu. Onima koji hoće da vide On daje dovoljno svetlosti, a onima koji neće da vide daje dovoljno tame.”

* “Postoje samo dve vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju grešnicima, a s druge grešnici koji se smatraju pravednicima.”

* “Srce oseća Boga, a ne razum. Eto šta je vera: Bog koga osećamo u srcu a ne u razumu.”

(M. B.)