Ako želite da budete plaćeni ubica, pročitajte ovaj tekst (FOTO) (VIDEO)

Naslov ovog teksta je, naravno, šaljive prirode. Jer, ko bi zaboga želeo da bude plaćeni ubica? Istina, ne radi se mnogo i ne radi se puno a zarađuje se mnogo, ali je pogrešno, nezakonito i može da vas odvede u zatvor ili ne daj bože smrt. Savest sa kojom je možda i najteže nositi se nećemo ni da spominjemo.

Preporučujemo

Ipak, ne može se poreći da je u pitanju jedan jako zanimljiv fenomen koji nije novija pojava i koji postoji praktično od kako postoji i civilizacija, a možda čak i od kako postoji ljudsko društvo. Možda se radi i o najstarijem zanatu, starijem i od "najstarijeg zanata".

Britanski kriminolozi smatraju da je posao plaćenog ubice mnogo drugačiji nego što je u holivudskim filmovima predstavljeno. Ako je, na primer, ubica iskusan, radiće u tišini i bez incidenta a sastanke će održavati u tajnosti.

U teoriji, barem, je tako. U praksi je potpuno drugačije.

Grupa istraživača Centra za primenjenu kriminologiju sa Birmingenskog univerziteta nedavno je analizirala novinske izveštaje, sudske spise i intervjue sa doušnicima koji imaju ili su imali direktne veze sa plaćenim ubicama.

Plaćenog ubicu oni definišu kao osobu koja prihvata da ubije drugo ljudsko biće za nekog drugog ko nije javno prihvaćen kao legitimni autoritet za osuđivanje nekoga na smrt.

Oni su za period od 1974. do 2013. godine uspeli da identifikuju samo 27 ovakvih ubistava ili pokušaja ubistava u Velikoj Britaniji, zločina koje je počinilo ukupno 36 plaćenih ubica (među njima i jedna žena). Iako je uzorak bio mali, uspeli su da naprave osnovne profile plaćenih ubica.

Ovde nećete naći ništa glamurozno i pustolovno, nećete naći dramu a retko ćete naći profesionalizam, kakav viđamo u filmovima o mafiji ili špijunskim romanima. U stvarnosti, najveći broj plaćenih ubica pravi jadne izbore što se tiče mesta na kome će izvršiti ubistvo i najčešće ih unajmljuju osobe koje imaju jako bedne motivacije.

Prosečni britanski "asasin" (od "hašašin", po islamskoj sekti koja je u srednjem veku vršila ubistva za novčanu nadoknadu, navodno naduvana hašišom) ubija za male pare. U proseku, za 15.180 funti. Međutim, raspon cene ovog zločina je od 100.000 do samo 200 funti, koliko je za ubistvo uzeo jedan tinejdžer. Najveći broj se vrši za novac koji je ispod "ekonomske vrednosti života".

Ubistva se najčešće dešavaju utorkom; kako je objasnio jedan plaćeni ubica, utorak je dan za plaćena ubistva jer je to najdosadniji dan u nedelji kada nema ništa drugo pametno da se radi. Pištolj je ubedljivo najčešće oružje koje se koristi: od 35 žrtava, 25 je upucano. Od preostalih deset, tri je izbodeno, pet je pretučeno na smrt a dvoje je zadavljeno. Najčešće, ubistva se događaju u dosadnom predgrađu, često na ulici usred bela dana, dok žrtve šetaju sa svojim psom ili idu u šoping, naočigled velikog broja svedoka.

Većina žrtava je ubijena zbog poslovnog rivalstva ili propalog poslovnog dogovora. Međutim, tu su i sukobi među rivalskim bandama, nesloga među bračnim parovima koji se razvode, zamenjeni identiteti, pa čak i "ubistva iz časti". Većina ubica su novajlije u poslu, što znači da malo njih nastavlja time da se bavi.

Postoje četiri osnovna profila plaćenih ubica: novajlija, diletant, šegrt i majstor. Novajlija je obično član neke kriminalne organizacije ali neiskusan i slab planer, i nikakav kada se radi o nečijoj egzekuciji. Obično ga uhvate zahvaljujući forenzičkim dokazima. Diletant je šeprtlja koja obično prihvati posao jer mu trebaju pare, i obično je sasvim običan čovek koji ima normalan posao i porodicu. Šegrt je puno sposobniji od novajlije i nije bez iskustva, ali nema ga ni na pretek, i obično ga uhvate jer živi u istom kraju kao i žrtva.

Stručnjaci se slažu da se najviše plaćenih ubistava izvrši od strane ove prve tri kategorije. Oni takođe smatraju da su ovi zločini "obični" što se tiče izvedbe i "banalni" što se tiče motiva. Majstor se izdvaja, a njegov profil urađen je na osnovu nerazjašnjenih ubistava za koja se zna da su bila naručena. Jedno od njih je, na primer, bilo izvršeno snajperom.

Majstor ne pravi greške koje prave momci iz ostalih kategorija: oni dolaze, ubijaju i odmah odlaze; smatra se da imaju paravojno iskustvo ili kriminalnu ekspertizu; ne žive u kraju u kome živi i žrtva. Majstor je kao duh, kreće se u senkama i gotovo je nemoguće napraviti njegov kompletan profil. Jednostavno, o majstorima ne znamo gotovo ništa.

Zato se istraživači ograđuju i ostavljaju mogućnost da prosečan plaćeni ubica možda uopšte nije onakav kakvim ga oni vide, pošto su oni baratali samo informacijama o onim ubistvima za koja su znali. Možda većina plaćenih ubica tako savršeno radi da nikada ne saznamo ne samo njihova imena, nego da su zločine uopšte i izvršili, pošto za smrti okrivljujemo prirodne uzroke.

Ako su u pravu onda je naš film "Klopka" najrealniji prikaz stanja u ovom poslu:

(V. V.)