UČIMO OD PRIRODE: Evo kako i zašto drveće lako preživljava zimu (VIDEO)

Prvi podaci govore da je pre 250 miliona godina nije bilo drveta na svetu koje je moglo da  izdrži temperature ispod nule.  Sva drveća su napravljena da bi "živela" u tropskim predelima gde je uvek toplo, blizu vode i bez brige dal će doći do otopljavanja.

Preporučujemo

Na primer, ako uzmete tropsko drveće, bilo drevno ili starinsko, i prebacite ga u Sibir u toku zime, voda bi se smrznula u oblike oštrih kristala koji bi uništili žive oranizme u listovima. Isto se dešava i kod spanaća, kada je zamrznut.

Hladno vreme znači da se voda u drvetovom stablu, u delu koji podseća na cevi, takođe zamrzava. Led ne izaziva toliko štete, ali stvaraju se balončići od vazduha koji nastaju u trenutku kada voda počne da mrzne. Oni razbijaju molekule i sprečavaju protok vode.

Da bi preživeli hladno vreme, drveće treba da izbegne dve stvari: te balončiće koji se stvaraju pri smrzavanju i ugrožavanje ćelija od strane ledenih kristala.

Drveće je rešilo taj problem pre nego što se preselilo u hladne krajeve, a i kod suše se takođe stvaraju balončići. Kada biljke rade naporno da bi uzeli vodu iz tla, njihove cevi mogu da usisaju vazduh iz okolnog tkiva. Da bi preživeli, drveća iz tropske klime stvorili su tanje cevi koje stvaraju balončiće, ali manje dimenzije koje ne štete biljkama. Tako da je taj sistem počelo da koristi i drveće koje ima zimske dane.

Razvile su se dve tehnike da bi se izbeglo zamrzavanje listova. Jedna je da ispune listove koji su živi sa šećernim sokom, biološka vrsta antifriza. Zimzelena drveća koriste ovaj antifriz da se ne bi smrzli i osušili listovi. Druga tehnika koriste ostala drveća koja koriste manji nivo šećernog soka i odlučuju se da tokom zime budu "ogoljena", bez listova.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)