UKRADENI IZUMI: Ovo je 5 legendarnih pronalazaka čije su zasluge preuzeli drugi ljudi! (FOTO)

U prošlosti se takođe "ratovalo" na sudovima, patente je mogao da prijavi samo onaj ko je imao novac ili uticaj, i samim tim je uzimao zasluge za izume koji su stvarani mesecima, a neki čak i godinama pre. Čuveni pronalazač i naučnik Nikola Tesla kreirao je pregršt izuma koji su proslavili druge ljude.

Preporučujemo

1. FOTOGRAFIJA

Pripisuje se Luj Dageru

Zasluga za izum fotografije 1839. godine pripisuje se francuskom umetniku i, kasnije, fotografu Luj Dageru, koji je do danas ostao poznat kao “otac fotografije”.

Ali, istorijske činjenice kažu da je francuski naučnik koji je živio u Brazilu, Luj Florens, koristio prvi fotoaparat čak šest godina pre Dagera. Čak je imao i rešen problem fiksiranja slika, problem koji je “oca fotografije” mučio godinama. Florens je svoje slike nazvao fotografijama, ali, s obzirom da nisu viđene u Evropi, nisu ni privukle pažnju javnosti. Zbog toga su prve fotografski snimci, poznate kao “dagerotipije” ušle u istoriju i proglašene prvim fotografijama, a Luj Dager prvim fotografom na svetu.

2. TELEFON

Pripisuje se Aleksandru Grejamu Belu

Aleksandar Grejam Bel je bio ugledni naučnik, pronalazač, inženjer i inovator kojem se pripisuju zasluge za izum prvog praktičnog telefona, i prve govorne poruke poslate "preko žice". Bel je do svog otkrića došao 1857. godine, a američki patent je dobio 7. marta 1876. godine. Tri dana kasnije, poslao je “prvu telefonsku poruku”.

Najmanje četiri godine pre Bela, Amerikanac italijanskog porekla Antonio Meuci radio je na prenosu govora putem električne energije. Čak je i "podneo obaveštenje" o patentiranju svog izuma, prvog telefona, 1871. godine, ali nije mogao da skupi 250 dolara potrebnih za sam patent. Meuci jednostavno nije imao novca, a ni sreće, jer je jedan od ljudi koji su ga podupirali izgubio patent, a takođe nije bio ni blizu poznat kao Bel koji je imao veliku komercijalnu podršku.

Belova kompanija se kasnije sukobila na sudu sa suparničkom "Globe Telefon" kompanijom koja je bila Meucijev pokrovitelj. Nakon dugog sudskog spora, sud je presudio u korist Bela jer je ovaj ipak imao patent, iako je u presudi navedeno da je Meuci bio prvi koji je “preneo govor mehaničkim putem pomoću žičanog telefona”.

3. TELESKOP

Pripisuje se Galileo Galileju

Niko ne može da kaže sa sigurnošću ko je izumeo prvi teleskop, ali zasluge se obično pripisuju italijanskom matematičaru, fizičaru, izumitelju i astronomu Galileo Galileju, poznatom kao “ocem moderne opservacione astronomije”, “ocem moderne fizike”, “ocem nauke”, kao i “ocem moderne nauke”.

Ipak, većina istoričara se slaže da je teleskop izumeo Hans Liperši, optičar iz Midelburga u Holandiji. On je podneo zahtev za patent u Holandiji 1608. godine, ali je odbijen jer se "proizvod mogao previše lako sastaviti da bi se smatrao izumom". Kada je do Italije stigla vest da se Liperši uputio ka Veneciji da proda svoje teleskope, Galileo je brzo napravio sopstveni teleskop i na taj način osigurao novac, kao i svoje mesto u istoriji i istaknutu karijeru u astronomskom promatranju i istraživanju.

4. PRVI LET - AVION

Pripisuje se braći Rajt

Orvilu i Vilburu Rajtu, poznatijim kao braća Rajt, prepisuje se izum prvog aviona, kao i prvi uspešan kontrolisani let.

Istina je ipak malo drugačija. U martu 1902. godine, Ričard Pirs, farmer i pronalazač sa Novog Zelanda je u svom avionu leteo oko 320. metara pre nego što se zabio u ogradu. Ovaj daleko manje poznati eksperiment leta dogodio se mesecima pre slavnog leta braće Rajt. Sam Pirs nije bio željan publiciteta, pa se nikada nije ni borio da dobije zaslugu, a takođe nije imao ni sredstava da dalje unapredi svoj izum.

5. SIJALICA

Pripisuje se Tomasu Edisonu

Kada se postavi pitanje “koji je izumeo sijalicu”, većina ljudi će bez razmišljanja reći Tomas Edison. Međutim, on je samo radio na prethodnim izumima, a istoričari procenjuju da je pre njega više od dvadeset pronalazača radilo na stvaranju i oblikovanju sijalice. Ali, istina je, Edisonova verzija je bila najefikasnija.

Od ranih 1800-ih, izumitelji su tražili razne načine da pretvore električnu energiju u svetlo. Ser Hamfri Dejvi, engleski lekar, uspešno je napravio sijalicu još 1801. godine, ali nažalost, nikada nije uspeo da stvori svetlost koja je trajala više od nekoliko minuta.

Hiram Maksim, pronalazač kojem se pripisuju izumi poput prvog prenosivog mitraljeza (Maksim gun), mišolovke, pegle za kosu i parne pumpe, bio je prvi čovek koji je rešio glavnu manu sijalica – pregorevanje. Ali, Edison je uskoro došao do još bolje ideje – iz sijalice je isisao vazduh i u njoj je ostao vakum. Kada je počela komercijalna proizvodnja Edisonovih sijalica koje su mogle da gore i duže od 40 sati, na svakoj je pisalo “Edison”, pa su tako sijalice i postale izum koji se i dan danas veže za njegovo ime.

(Telegraf.rs)