Ovo je prava istina o Bermudskom trouglu!

Tokom poslednjih nekoliko vekova nestanci brodova i aviona na teritoriji koja se nalazi između Floride, Puerto Rika i ostrva Bermude pripisivali su se misterijama, višim silama i paranormalnim pojavama.

Preporučujemo

Iako postoje dokazi i statistike, po kojima se broj nestanaka ne razlikuje značajno u odnosu na druge oblasti u okeanu, činjenica je da su mnoge okolnosti ostale nerazjašnjene, pa je čuveni Bermudski trougao postao i Đavolji trougao.

Njegova loša reputacija prvi put je zabeležena kod Kristofera Kolumba, koji je u svom dnevniku 8. oktobra 1492. pisao o čudnim navigacijama kompasa. Samo nekoliko dana kasnije primetio je neobičnu svetlost, što je uznemirilo posadu koja je zapretila da će se zbog misterioznih okolnosti vratiti u Španiju.

Obalska straža SAD-a je 1970. pokušala da objasni razloge nestanaka. Naime, ovo nije jedina oblast u kojoj se javlja magnetna varijacija i odstupanje od kursa čak do 20 stepeni. Magnetna varijacija je nešto s čime su kapetani brodova upoznati i nije nešto što bi moglo da poremeti iskusnog moreplovca.

Iako su magnetna polja u svetu u stalnom kretanju, Bermudski trougao je u fazi mirovanja. Bez obzira na to što je tačno da su magnetne vrednosti unutar trougla specifične, stručnjaci smatraju da to ovu oblast ne čini toliko neobičnijom u odnosu na bilo koje drugo mesto na Zemlji.

Legenda o Bermudskom trouglu zapravo je počela 1950. kada je Edvard Van Vinkl Džons napisao članak koji je objavio Asošijeted pres. Džons je prijavio nekoliko incidenata koji su se ticali nestanaka brodova i aviona u relativno kratkom periodu.

Kao dokaze naveo je pet američkih bombardera koji su nestali 5. decembra 1945, dva putnička aviona čiji nestanak je prijavljen 30. januara 1947. i 17. januara 1949, a ukupno se 135 osoba iz ovih slučajeva vodi kao nestalo. Kako bi Džons rekao, oni su "progutani bez traga".

Termin "Bermudski trougao" uveo je novinar Vinsent H. Gedis kada je slučaj 1.000 nestalih osoba objasnio "obrascem čudnih događaja".

Međutim, kritičar Lari Kuše tvrdio je da drugi autori preuveličavaju svoje statistike, kao i da su mnoge slučajeve nazivali misterioznima, iako su oni bili vrlo jasni. Među optužbama je čak naveo i neke incidente koji su zavedeni na crnoj listi Bermudskog trougla, iako su se desili na nekom drugom mestu.

Kao razlog preuveličavanja činjenica Kuše objašnjava potrebu za stvaranjem senzacionalne priče koja je autore toliko zaslepila da su možda i nenamerno navodili činjenice za koje bi možda i shvatili da nisu sasvim tačne, samo da su se malo više bavili istraživanjima.

Iako je Kušeevo delo "Rešena misterija Bermudskog trougla" toliko temeljno raskrinkalo ovaj mit i uspelo da razuveri mnoge, ipak je postojao talas koji je nastavio s mistifikacijom i izgleda bio sasvim dovoljan da do danas održi mit u životu.

(Telegraf.rs / Izvor: Gizmodo.com)