ISTORIJU PIŠU LEŠEVI: Top 10 najkrvavijih ratova koje su ljudi vodili (FOTO) (VIDEO)

"Rat i dokolica stvaraju natčoveka", govorio je veliki nemački filozof Fridrih Niče, a italijanski futurista Marineti bio je još brutalniji u svojim stavovima: "Rat je higijena sveta".

Postoje, svakako, i lepše stvari koje su se našim i precima naših savremenika događale, postoje dugi periodi mira u kojima je svet cvetao i napredovao, ali nijedan mir nije bio u stanju da tako iz korena promeni ljudsko društvo (nagore, ali na tragičnu žalost, i nabolje) kao što je bio rat.

Svaki je oružani konflikt krvav, samo što u nekima od njih teku potoci ove životne tečnosti, a u drugima reke.

Pred vama je deset svetskih konflikata u kojima su oticali okeani.

10. Pobuna Crvenih obrva

Prostor sukoba: Kina

Vreme: 9-24.

Broj žrtava: 10 miliona

Crvene obrve su bili pokret seljaka koji se početkom nove ere pobunio protiv dinastija Sin i tadašnjeg imperatora Vang Manga, a nastali su na prostoru današnje provincije Šandong i u severnim Điangsu regijama.

Građanski rat koji je usledio ovom pobunom rezultirao je svrgavanjem cara i ustoličenjem njihovog čoveka Liua Ksuana, ali su zbog nekompetentnosti da vladaju ubrzo i sami zbačeni sa prestola.

9. Dunganški ustanak

Prostor sukoba: Kina

Vreme: 1862-1877.

Broj žrtava: 8-12 miliona

U pitanju je bio etnički sukob koji je nastao kao rezultat pobune Hui muslimana i drugih muslimanskih etničkih skupina u Šanksiju, Gansuu, Ningsiju i Ksinđiangu. Počeo je zbog trgovačkih nesuglasica oko štapova bambusa koje su Han Kinezi prodavali Huima koji nisu platili traženi iznos.

Ustanak je bio haotičan i u njemu su učestvovale brojne grupacije, bande i vojni zapovednici koji nisu imali nikakav zajednički cilj i svrhu. Često se tvrdi da je pobuna bila uperena protiv dinastije Ćing ali ne postoji nijedan dokaz da su ustanici ikada planirali da napadnu Peking.

Kada je ugušen, reka izbeglica naroda Dungana je krenula put Ruskog Carstva, Kazahstana i Kirgistana.

8. Pobuna Ana Lušana

Prostor sukoba: Kina

Vreme: 755–763.

Broj žrtava: 13-36 miliona

Radi se o razornom unutrašnjem konfliktu protiv kineske dinastije Tang koji je otvoreno počeo 16. decembra 755. godine nove ere kada je general An Lušan sebe proglasio imperatorom u severnoj Kini i time uspostavio rivalsku dinastiju Jan.

Pobuna se protegla na vladavinu tri različita cara dinastije Tang pre nego što je ugušena, a u sukobu su učestvovali brojni oblasni moćnici: protiv carske vojske i lojalista Tanga borile su se suparničke porodice, posebno u oblasti Hebei, zatim Arapi, Gokturci i Sogdijanci, između ostalih.

Pobuna i posledični nered u državi rezultirao je velikim brojem žrtava i abnormalnom destrukcijom. Značajno je oslabio dinastiju Tang i doveo do gubitka zapadnih oblasti imperije.

7. Tamerlanova osvajanja

Prostor sukoba: Azija, Rusija

Vreme: 1369-1405.

Broj žrtava: 15-20 miliona

Ovaj tatarski vladar iz plemenskog saveza Barlasa pokorio je za vreme svog "mandata" dugog preko četiri decenije ogromnu teritoriju zapadne, južne i srednje Azije, kao i delove Rusije te osnovao Timuridsku dinastiju. Deda je Ulug-bega koji je u narednom veku vladao srednjom Azijom i navrdeda Babur-bega, osnivača Mogulskog Carstva su Indiji.

Tamerlan je želeo da obnovi Mongolsko Carstvo Džingis-kana, a svoju je vlast legitimizovao tako što se proglasio za "mač Islama". Čitava Azija, Afrika i Evropa drhtale su na pomen njegovog imena, a njegove su armije ostavljale pustoš i leševe kuda god da su prošle. Procena je da je u njegovim osvajanjima život izgubilo oko pet odsto tadašnje svetske populacije.

Ipak, bio je i veliki patron umetnosti, kulture i nauke, a Samarkand je i danas svedok ovoj strani njegove ličnosti.

6. Prvi svetski rat

Prostor sukoba: Ceo svet

Vreme: 1914-1918.

Broj žrtava: 17 miliona

Sve je počelo slobodarskim hicem Gavrila Principa, koji je pokrenuo ratnu lavinu, nered u svetu, rušenje tri evropske imperije, potpuno menjanje geopolitičke slike sveta i nepregledne reke krvi te brda leševa. Sa jedne strane bile su Nemačka, Austro-Ugarska, Turska i Bugarska, a sa druge strane Srbija, Crna Gora, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Italija, Sjedinjene Države, Rumunija, Japan, Belgija, Grčka i Portugalija.

Mobilisano je preko 70 miliona ljudi, od toga 60 miliona Evropljana. Njih 10 miliona je poginulo u borbi, a kada se na to doda i sedam miliona civilnih žrtava dolazi se do katastrofične brojke.

Posebno su ozloglašena "silovanja" Belgije i Srbije od strane nemačkog odnosno austrougarskog i bugarskog okupatora. Naša otadžbina je izgubila daleko najviše ljudstva od svih učesnika u konfliktu: 16,11 odsto ukupne predratne populacije.

5. Taipinška pobuna

Prostor sukoba: Kina

Vreme: 1851-1864.

Broj žrtava: 20 miliona

Ovaj građanski rat velikih razmera u južnoj Kini sredinom XIX stoleća (debata je otvorena, ali mnogi veruju da je u pitanju najveći rat u tom veku uopšte a sasvim sigurno najveći građanski) predstavljao je ustanak protiv mandžurske dinastije Ćing, a bio je apokaliptičnog karaktera i predvođen od strane Honga Siućuana, koji je objavio da je imao viziju da je mlađi brat Isusa Hrista.

Hong je uspostavio Nebesko kraljevstvo Taipinga sa prestonicom u Nankingu, a sprovodio je društvene reforme poput uvođenja kolektivnog vlasništva nad zemljom i sredstvima za proizvodnju, jednakosti žena i zamene konfučijanizma, budizma i kineske narodne religije sa svojom formom hrišćanstva.

Ustanak je ugušen uz pomoć francuskih i britanskih snaga. Samo u Trećoj bici za Nanking stradalo je 100.000 ljudi u tri dana.

Mao Cedung je glorifikovao taipinške pobunjenike kao rane revolucionare protiv korumpiranog feudalnog sistema.

4. Osvajanje dinastije Ćing

Prostor sukoba: Kina

Vreme: 1616-1662.

Broj žrtava: 25 miliona

Sve je počelo kada je lider mančurskog klana Aisin Giora Nurhaći objavio dokument pod nazivom "Sedam uvreda" u kojem je opisao sedam uvreda koje su im nanesene od strane kineskog cara iz dinastije Ming, zahtevajući da im Peking plaća danak, što naravno nije bilo moguće zbog gordosti Kine prema ostatku Dalekog Istoka.

U to vreme, carevi dinastije Ming su se već grčevito borili protiv unutrašnjih pobuna koje su rastrzale državu. Jedna pobunjenička vojska predvođena Lijem Žičengom zauzela je Peking, poslednji Ming se obesio u Zabranjenom gradu, a pobednik je uspostavio dinastiju Šun. Međutim, mingovski general Vu Sangui prešao je na stranu Mandžura koji su porazili uzurpatora te sami seli na tron.

Kinu su za vreme svojih vekova na vlasti značajno proširili.

Na vlasti su ostali sve do 1912. godine, kada je poslednji kineski car iz dinastije Ćing i poslednji kineski car uopšte zbačen sa prestola, a Kina proglašena za republiku.

3. Osvajanje dinastije Ming

Prostor sukoba: Kina

Vreme: 1340-1368.

Broj žrtava: 30 miliona

Počelo je kao pobuna protiv mongolske dinastije Juana, čija je vlada bila devastirajuća: Žuta reka je plavila polja zbog zapostavljenosti irigacionih sistema a oporezivanje oblasti teško pogođenih sušama i inflacijom je bilo normalno. Han Kinezi su ustali na noge, a među njima i tajna organizacija Crveni turbani u čijim je redovima bio i Žu Juangžang, budistički monah prostog seljačkog porekla bez prebijene pare u džepu.

Ženidbom sa ćerkom pobunjeničkog zapovednika stekao je na reputaciji, a vojska pod njegovom komandom zauzela je Nanking 1356. godine. 1363. eliminisao je suparničkog Han vojskovođu u Bici na jezeru Pojang, koja se smatra najvećom mornaričkom bitkom u istoriji.

Nakon što je i nasledni glavešina Crvenih turbana misteriozno umro 1367. godine dok je bio njegov gost, nije ostao niko drugi da mu ospori pravo na presto. Poslao je vojsku na carsku prestonicu Peking, poslednji Juan je pobegao na sever, on mu je spalio dvorove, i proglasio osnivanje dinastije Ming a sebe za Nebeskog Cara.

2. Mongolska osvajanja

Prostor sukoba: Evroazija

Vreme: 1206-1368.

Broj žrtava: 40-70 miliona

Mongoli su u pohod krenuli sa uzdizanjem Džingis-kana i nisu se zaustavili narednih vek i po, a rezultirali su pokoravanjem sa njihove strane dobrog dela Azije i velikog dela istočne Evrope. Serija konflikata, koji se mogu posmatrati kao jedan produženi rat, vide se kao drugi po smrtnosti sukob u povesti, a najveći do tog trenutka i najveći do Drugog svetskog rata.

Mongolske horde sa sobom su donosile smrt, jad, čemer, bedu, silovanja, izbeglice i rasprostranjenu migraciju stanovništva. Kuda je prolazila silesija Velikog Kana i njegovih potomaka trava nije nicala a od krvi i kostiju nastajali su okeani patnje.

Glas terora i panike je putovao brže od njih zbog čega je broj žrtava manji nego što bi mogao da bude da ljudi nisu bežali glavom bez obzira na pomen njihovog imena.

Smatra se da su mongolska osvajanja zatresla Evroaziju u meri kao nijedan pohod do tada i da su iz korena promenili tok svetske istorije.

1. Drugi svetski rat

Prostor sukoba: Ceo svet

Vreme: 1939-1945.

Broj žrtava: 40-75 miliona

Nastavak Prvog svetskog rata koji nije do kraja rešio goruća pitanja zbog kojih je i izbio, ovaj konflikt je počeo invazijom Hitlerove Nemačke na Poljsku a završio se njegovim samoubistvom u berlinskom Firerbunkeru i dvema atomskim bombama bačenim na Japan. Između ovih događaja svet je bio svedokom totalnog rata u kome je došlo do brisanja granica između civilnog i vojnog, ljudskog i neljudskog, časnog i nečasnog, normalnog i nenormalnog.

Preko 100 miliona ljudi pod oružjem iz 30 različitih zemalja je u njemu učestvovalo, a civilne žrtve su bile epskih razmera. Drugi svetski rat je doneo genocid, etnička čišćenja, gasne komore, klanja među braćom zbog ideoloških razlika i svaku zamislivu i nezamislivu manifestaciju ljudskog ludila.

Veruje se da je barem 20 miliona vojnika ostavilo kosti na bojnom polju, i 40 miliona civila. Mnogi su umrli zbog zaraznih bolesti, gladi, masakara, bombardovanja. Sovjetski Savez je ostao bez skoro 27 miliona ljudi, od čega 8,7 miliona vojnika i 19 miliona civila. Jedan od četiri sovjetska građanina umro je u ovom sukobu. Nemačka je izgubila 5,3 miliona vojnika, i to mahom na Istočnom frontu. Od ukupnog broja žrtava u ratu, čak je 85 odsto - mahom Sovjeta i Kineza - bilo na strani pobednika.

Veruje se da je između 11 i 17 miliona civila izgubilo život zbog nacističke ideologije (uključujući i veliki broj Jevreja) i 7,5 miliona Kineza zbog japanske okupacije, između ostalih.

U Jugoslaviji nastradalo je 300-446.000 vojnika i 600.000-1,4 miliona civila, ali tačan broj nikada nije utvrđen. Najveći broj civilnih žrtava su Srbi, koji su stradali zbog zverske ustaške velikohrvatske politike.

Pogledajte video:

(V. V.)