Sve ono što niste znali o Noći veštica (FOTO) (VIDEO)

Između leta i zime, obilja i nestašice, života i smrti, Noć veštica je vreme slavlja i neizvesnosti. Ona je svetkovina koja se obeležava 31. oktobra, u noći uoči dana Svih svetih, odnosno, Dana mrtvih, a svoje poreklo ima u keltskoj mitologiji i paganskim običajima.

Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: kostimirane zabave, pravljenje lampe od bundeve, gledanje horor filmova i čitanje strašnih priča.

Deca idu od vrata do vrata, traže slatkiše i uzvikuju "smicalica ili poslastica" u slobodnom prevodu "dajte nam slatkiše ili ćemo inače biti primorani da uradimo nešto nevaljalo". Ova tradicija je iz srednjeg veka, kada su siromašni išli od vrata do vrata, primajući hranu, a za uzvrat su se molili za mrtve onih koji su ih nahranili.

Irski imigranti su verziju ove tradicije preneli u Severnu Ameriku u 19. veku. Noć veštica se proslavlja u SAD, Irskoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Porto Riku, Japanu, Novom Zelandu i u nekim delovima Australije.

Poreklo ovog praznika datira još od antičke keltske svetkovine Sahvin, posvećene istoimenom paganskom božanstvu. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra, a noć pred Novu godinu slavili su Sahvin. Verovali su da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju, uzrokujući probleme i uništavajući useve. Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali, kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

Običaj dubljenja bundeva zasniva se na irskoj legendi o kovaču Džeku, poznatom po njegovoj domišljatosti, ali i škrtosti. Jedna od priča govori kako je prevario Đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće. Nakon što se Đavo pretvorio u novčić kako bi platio piće, Džek ga je brzo stavio u džep u kojem je bio krst, zbog kojeg se Đavo više nije mogao vratiti u svoj oblik. Tek nakon što je Džeku obećao da neće tražiti njegovu dušu još deset godina, izvadio ga je iz džepa.

Nakon deset godina opet je prevario Đavola tako što ga je zamolio da mu doda jabuku sa stabla, ali je na kori stabla brzo nacrtao krst, tako da ga Đavo ponovno nije mogao dohvatiti. Kada je Džek umro, nije bio primljen zbog svog grešnog života u Raj, a na vratima Pakla dočekao ga je Đavo i poslao natrag u mrak, a da ga se reši dao mu je komad uglja. Džek je u džepu imao repu, koju je izdubio i stavio u nju ugalj i od tada nije pronašao put kući, luta mrakom, noseći izdubljenu repu u ruci. Tako je Džek Fenjer postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova.

Kostimi i šminka za Noć veštica se tradicionalno prave po modelima natprirodnih likova, kao što su vampiri, čudovošta, duhovi, kosturi, veštice i đavoli. Tokom vremena, u Americi, izbor kostima se proširio i sada se kostimiraju u izmišljene ljude, poznate ličnosti, nindže, princeze...

Oko 4 odsto svih slatkiša bude konzumirano na ovaj dan u SAD. Skoro svako dete će imati slatkiš za Noć veštica, a polovina stanovništva će probati poslastice.

Boje koje dominiraju za ovaj praznik su narandžasta, koja asocira na žetvu i bundevu, i crna, koja se povezuje sa smrću. Oko 99 odsto bundeva koje se prodaju, budu izrezbarene za Noć veštica. Jedan čovek iz Ohaja drži rekord u brzini "sređivanja" bundeve, za samo 37 sekundi.

Noć veštica je drugi najveći praznik koji se slavi na svetu, posle Božića. Postoje i oni koji ga se plaše, a stručni naziv je samhenofobija.

Zanimljivo je da je Hari Hudini, jedan od najpoznatijih mađioničara, preminuo na ovaj dan usled upale slepog creva uzrokovane čudnim udarcima u predelu želuca.

Noć veštica se proširila skoro na sve kontinente, pod uticajem američke kulture koja ih je pridobila putem televizije i ostalih medija. U mnogim zemljama, kao što su Francuska i Australija, ovaj praznik je nepoželjan i smatra se previše komercijalnim američkim uticajem.

Najveća parada za Noć veštica se održava tradicionalno svake godine u Njujorku, a u njoj učestvuje 50.000 ljudi i privlači oko 2 miliona posetilaca. O tematici Noći veštica su se snimile mnoge numere, napravljeni su odlični horor filmovi i dospela je i u svet video-igara. Milioni ljudi uživaju u čarima ovog praznika i kostimima pokušavaju da, za makar jedan dan, budu nalik nekome kome se dive.

Ulazna strana globalnog internet pretraživača Gugla danas je u znaku Noći veštica, u čast obeležavanju ovog praznika.

Pogledajte strašni video:

(Telegraf.rs)