Izgubljene grobnice sedam velikih vladara

Publikacija Arheološkog instituta Amerike, list "Arheologija" sastavio je u najnovijem broju listu od sedam grobnica najvećih vladara sveta za koje se i dan danas ne zna gde su sahranjeni.

Prva na listi je Nefertiti, kraljica Egipta koja je vladala od 1348. do 1330. pre nove ere.

Kada je velika kamena grobnica sa više odaja otkrivena 1880ih u blizini drevnog egipatskog grada Amarna, lokalnom stanovništvu odmah je bilo jasno da se razlikuje od drugih, sličnih u Amarni. Grobnica, označena sa Amarna 26, na žalost je poharana ali su arheolozi na osnovu onoga što je sačuvano do danas - figurine, kovčeg od alabastera i dva granitna sarkofaga - zaključili da je reč o grobnici faraona Ahenatena i njegove ćerke Meketaten.

Ova kraljevska grobnica imala je i treću odaju, nedovršenu, i egiptolog Mark Gabolde smatra da je reč o grobnici Ahenatenove surpuge Nefertiti koja je, kaže on, umrla nekoliko meseci pre faraona i bila sahranjena u Amarni.

Arheolog Beri Kemp, koji je i direktor Amarna projekta, ne slaže se i misli da Nefertiti nije sahranjena u Amarni već možda u Tebi ili Gurobu a možda čak i u rodnom gradu Ahmimu. "Moguće je da nikada nećemo saznati gde", kaže on.

Grobnica Aleksandra Velikog (vladao 336-323 pre nove ere) i dalje je misterija koja, kako se čini, nikada neće biti rešena. Kada je Aleksandar umro u Vavilonu 323 pre nove ere, njegovi mumificirani ostaci su položeni u zlatni sarkofag gde su ležali dve godine pre nego što je odlučeno da se prenese u Grčku. Na putu ka Grčkoj, njegov kovčeg je otet u blizini Damaska i prenet u Egipat - najpre u Memfis a potom u Aleksandriju, grad koji je osnovao i nazvao po sebi.

Tamo je Aleksandar ukopan u najmanje dve odvojene grobnice na različitim lokacijama a najznačajniji antički autori poput Sraba, Plutarha i Pausanije smatraju da je Aleksandar ipak sahranjen u Somi, lokaciji nazvanoj po starogrčkoj reči za "telo".

Soma je kroz vekove više puta pljačkana, zlatni sarkofag je pretopljen i zamenjen kovčegom od stakla ili kristala. Čak je i Kleopatra opljačkala grobnicu kako bi latila Oktavijana Avgusta. Soma je preko glave preturila i brojne ratove, pobune, zemljotrese, cunamije da bi sada, vekovima kasnije, ostala zauvek izgubljena za arheologe, pisce, amatere...

Iako je njena zvezda kratko blistala, Budika je ogromna figura u britanskoj istoriji. Ova keltska kraljica bila je vođa velike pobune protiv Rimljana 60. godine koju su oni krvavo ugušili i od tada ne prestaje da intrigira mnoge (uključujući i autorku Mandu Skot koja joj je posvetila čitav serijal).

Veruje se da je Budika sahranjena ispod platforme 8, 9 ili 10 na londonskoj metro stanici Kings Kros, iako nikakvi dokazi o tome ne postoje. Arheolog Ričard Hingli, pak, smatra da je kraljica poginula u bici (a ne da je pobegla kako neki tvrde) i da je "počišćena" sa ostacima slomljenog oružja i đubreta zbog čega se nikada neće saznati gde počiva.

Alfred, kralje Veseksa (871-899) bio je prvi kralj svih Engleza i jedini engleski kralj sa nadimkom "Veliki". Veruje se da je sahranjen u Vinčesteru da bi dva veka kasnije nejgovo telo bilo prebačeno u opatiju Hajd gde je, pak, ostalo sve dok Henri osmi nije raspustio manastire zbog čega je kraljeva grobnica opljačkana a kosti prebačene u skromni grob u opatijskoj crkvi svetog Vartolomeja koja je izgrađena na mestu uništene opatije.

Tokom godina, Alfredov grob je bio meta više bezuspešnih potraga a nedavno otkriće kostiju Ričarda trećeg samo je pojačalo interesovanje za grobno mesto "kralja svih Engleza". Arheolozi su iskopali neobeleženi grob u dvorištu crkve ali za sada nema konačnih dokaza da je to počivalište prvog i najvećeg kralja Engleske.

Kada je umro 1227. godine Džingis kan (vladao 1206-1227.) prešao je put od otpadnika do vladara najvećeg carstva u istoriji koje se prostiralo od Kine do Kaspijskog mora. Njegov grob je, međutim, okružen misterijom.

Kineski i persijski izvori navode da je Džingis kan preminuo u Kini, možda od pada sa konja, i da su njegovi sinovi njegovo telo odneli u Mongoliju gde je kovčeg položen u zemlju negde kod planinskog venca Henti na severoistoku Mongolije. Grob je utabalo 10.000 konjanika kako bi ostao sakriven. Brojne ekspedicije pokušale su da pronađu grob ali bez uspeha. Čak je i Mongolska akademija nauka pokrenula novu ekspediciju sa ciljem pronalaženja groba čiji se rezultati još ne znaju.

Poslednjeg vladara Inka Atahualpa (vladao 1523-1533) ubio je Fransisko Pizaro iako je, kako se navodi, Atahualpa ponudio otkup u zlatu i srebru koje bi ispunilo jednu sobu. Pizaro je vladara Inka sahranio po hrišćanskom običaju ali se smatra da su njegove pristalice otkopale telo, mumificirale ga i sahranile na nepoznatom mestu, možda nedavno otkrivenom Maikui Mačaju.

Kralj Havaja Kamehameha prvi vladao je od 1795. do 1819. godine a prema lokalnoj legendi samo Jutarnja zvezda zna gde su njegove kosti. Većina stručnjaka se slaže da su njegovi poručnici Ho''olulu i Hoapili odneli njegove kosti u tajnu pećinu kao istinski sledbenici drevne havajske tradicije "kahu" koja označava odgovornost čuvanja idola ili svetih stvari. Upravo zbog te tradicije, Kamehamehin grob je do dana današnjeg tajna.

Neki veruju da je sahranjen u kraljevskoj palati Moku''ula na Mauiju, drugi da je u Lao dolini na Mauiju gde su sahranjene mnoge poglavice Havaja ali nikakvih dokaza koji bi potkrepili ijednu od ovih teza nema.

Vođa Šona, Tekumeš vladao je svojim plemenom od 1789. do 1813. godine. Tekumeš (Zvezda Padalica ili Panter Na Nebu) okupio je kolaiciju više indijanskih plemena koja se opirala dolasku naseljenika u Ohaju i Indijani. Poginuo je u sukobu sa snagama budućeg predsednika SAD Vilijama Henrija Hrisona. Očevici tvrde da su ga nejgovi saborci sahranili u blizini bojnog polja ali nikakvih fizičkih dokaza o tome nema.

Arheolog Ken Tankerslej upozorava da Šoni bojno polje u blizini navodnog gropa Tekumeša smatraju svetlim tlom i da bi svako pokušavanje da se njegove kosti otkopaju smatrali svetogrđem.

(Telegraf.rs / Tanjug)