Dobijene matične ćelije iz kloniranih ljudskih embriona

Američki istraživači sa Oregonskog univerziteta medicine i nauke uspeli su da dobiju matične ćelije iz kloniranog ljudskog embriona, što je dugo očekivano postignuće, kojim se otvara mogućnost novog načina lečenje bolesti kao što su Parkinsova i dijabetes.

Transplantirano tkivo, međutim, može da bude odbačeno pa su stručnjaci pre desetak godina predložili da se od matičnih ćelija razvije tkivo koje bi imalo DNK pacijenta, što bi se postiglo postupkom koji je nazvan "terapeutsko kloniranje".

Ukoliko se DNK pacijenta unese u ljudsku jajnu ćeliju, koja bi se potom razvijala do ranog embrionalnog statusa, matične ćelije tog embriona bi obezbedile tkivo za transplantaciju potpuno podudarno pacijentovom koje, teorijski gledano, njegov organizam ne bi odbacio.

Ova ideja je naišla na neke etičke prigovore, jer bi prikupljanje matičnih ćelija podrazumevalo uništavanje ljudskog embriona.

Naučnici već godinama pokušavaju da dobiju matične ćelije iz kloniranih ljudskih embriona, ali je problem bio u tome što su ti embrioni prestajali da se razvijaju pre nego što bi proizveli matične ćelije.

Sada je tim iz Oregona, kojim je rukovodio Šuhrat Mitalipov, uspeo da dobije matične ćelije iz šest embriona nastalih iz doniranih jajnih ćelija. Dva od tih embriona su dobila DNK iz ćelija kože deteta s izvesnim genetskim poremećajem, dok su ostali dobili DNK iz ćelija kože fetusa.

Mitalipov ističe kako, na osnovu prethodnog rada na majmunima, veruje da se dotični embrioni ne bi mogli razviti u klonirane ljudske bebe, kao i da nije zainteresovan da to pokuša.

Za razliku od matičnih ćelija dobijenih reprogramiranjem, one dobijene od kloniranih ljudskih embriona bi mogle da opskrbe tkivo novim mitohondrijalnim genima, koji bi zamenili one defektne. Ti novi geni bi poticali iz jajne ćelije, objašnjava Mitalipov.

(Telegraf.rs / Tanjug)