VREMEPLOV: Šta se sve desilo na današnji dan, a nema veze s Praznikom rada? (FOTO)

Poznat kao dan kada se radnici u bogatim zemljama bore za svoja bogom dana prava dok rabotnici u nerazvijenim ekonomijama roštiljaju, Prvi maj jedna je od najdugotrajnijih zaostavština naše socijalističke prošlosti i jedina koja opstaje bez obzira što se naš sistem promenio do neprepoznatljivosti u odnosu na "komunistički raj" u kome smo živeli i u kome je imalo smisla slaviti ovaj praznik na način na koji mi to danas radimo.

Međutim, kao što i sami možete da pretpostavite, 1. maj u istoriji nije bio samo dan kada su se radnici borili i izborili za svoja prava ili dan u kome slave šta su u toj borbi stekli.

Za vas smo izabrali spisak najbitnijih događaja u svetskoj istoriji koji su se dogodili na današnji dan a da nemaju nikakve veze sa Praznikom rada.

OD VREMENA PA DO RADA

305. godina nove ere: Rimski imperatori Dioklecijan, za koga se veruje da se naših prostora i koji je u našoj narodnoj tradiciji ostao upamćen kao car Dukljanin, i Maksimijan povukli su se sa svojih pozicija i tronove Istoka i Zapada prepustili svojim zamenicima. Dioklecijan se povukao u svoju palatu u Splitu (slika gore), a kažu da je, kada su ga Maksimijan i Galerije pozvali da spase rimsko carstvo od haosa građanskog rata u kome se našao, odgovorio: "Kamo sreće da ste bili u prilici da probate moj kupus, zasigurno vam nikada ne bi palo na pamet da me zovete".

1707. godina: Zakonom o Uniji Kraljevina Engleska i Kraljevina Škotska ujedinile su se i formirale Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije.

1776. godina: U Inglštadu, u Gornjoj Bavariji, osnovani su Iluminati, tajno udruženje koje će u narednim vekovima postati predmet brojnih teorija zavere. Red je osnovao jezuita Adam Vajshaupt.

1840. godina: Izdata je prva samolepljiva poštanska marka "The Penny Black", u Velikoj Britaniji.

1915. godina: Brod RMS Luzitanija isplovio je iz Njujorka na svoje 202. i poslednje putovanje, prelazeći preko severnog Atlantika. Šest dana kasnije, brod je torpedovan od strane Nemaca nadomak irske obale. Stradalo je 1.198 ljudi, uključujući i 128 Amerikanaca. Ovaj događaj je uveo Sjedinjene Države u Prvi svetski rat.

1931. godina: Otvoren je Empajer stejt bilding u Njujorku, tada najviša građevina na svetu.

1945. godina: Nemački radio objavio je smrt Adolfa Hitlera sa rečima da je Firer "pao na svom zapovedničkom mestu u Rajhs kancelariji boreći se do poslednjeg daha protiv bolševizma i za Nemačku". Sovjetska zastava je podignuta na toj zgradi, po naređenju Staljina.

Jozef Gebels i njegova žena Magda izvršili su samoubistvo u Rajh Gardenu izvan Hitlerovog bunkera. Njihova deca su prethodno ubijena od strane Magde pomoću pilula cijanida koje im je ubacila u usta.

1956. godina: Vakcina protiv dečje paralize razvijena je od strane naučnika Jonasa Salka i postala dostupna javnosti.

1960. godina: Hladnoratovski sukob između Sovjetskog Saveza i Amerike dostigao je svoj vrhunac kada je na današnji dan Frensis Geri Pauers oboren iznad ruskog neba u špijunskom Lokidovog U-2 avionu.

1978. godina: Japanac Naomi Uemura, putujući pomoći psećih sanki, postao je prva osoba koja je sama uspela da se dokopa Severnog pola.

1982. godina: Franko-kanadski vozač Formule 1 Žil Vilnev poginuo je tokom treninga za VN Belgije u Zolderu.

1994. godina: Trostruki šampion Formule 1 Brazilac Ajrton Sena poginuo je tokom treninga za VN San Marina u Imoli.

1995. godina: Hrvatske vojno-policijske snage pokrenule su vojnu operaciju "Bljesak".

1999. godina: Telo britanskog alpiniste Džordža Malorija pronađeno je na Mont Everestu, 75 godina nakon što je nestao, 1924. godine.

(M. B.)