Ruska porodica 40 godina živela odsečena od sveta, propustila Drugi svetski rat i komunizam
Porodica Likov, koja je pripadala fundamentalističkoj pravoslavnoj sekti, još od 18. veka je živela u izgnanstvu zbog odbijanja da prihvati reformu crkve. Karp Likov je od 1936. godine živeo u izolovanoj drvenoj kolibi u kojoj se rodilo još dvoje dece - Dmitrij i Agafia, koji do 1979. godine nisu videli osobu koja ne pripada njihovoj porodici
Ruska porodica Likov, koja je brojala šest članova porodice, 40 godina je živela potpuno izolovano u jednoj kolibi, bez ikakvog kontakta sa ostatkom sveta. Kada su ih prilikom istraživanja Sibira pronašli sovjetski geolozi 1979. godine, oni nisu bili svesni ni da se odigrao Drugi svetski rat.
Od 1988. godine, od kada je sahranila oca, u usamljenoj kolibi živi još samo Agafia Likov. Naime, ova porodica je pripadala fundamentalističkoj pravoslavnoj sekti, koja je još od 18. veka bila u izgnanstvu zbog toga što su odbijali da prihvate reformu crkve.
Povlačili su se u udaljene krajeve. Kada mu je 1936. godine ubijen brat, Karp Likov okupio je porodicu i povukao se u šumu. Sa njim su bili supruga Akulina, sin Savin (9) i ćerka Natalija (2). U tajgi su izgradili primitivnu drvenu kolibu i tu se rodilo još dvoje dece - Dmitrij i Agafia, koji do 1979. godine nisu videli osobu koja ne pripada njihovoj porodici.
Godinama su naučnici verovali da u tom delu nema ljudi i da u tim tajgama žive samo vukovi. Zbog toga je pilote istraživačkih helikoptera koji su 1979. godine krenuli u istraživanje Sibira iznenadilo ono što su zatekli.
Jedna od geologa, Galina Pismenskaja odlučila je da poseti porodicu. "Na maloj kolibi nalazio se samo prozor veličine džepa na rancu i ništa nije ukazivalo da bi tu mogli da žive ljudi, a ipak živeli su. Kada smo stigli, mala vrata su se odškrinula i pojavila se figura veoma starog čoveka. Bio je bos. Imao je majicu napravljenu od zakrpa i pantalone od istog materijala. Sa dugom bradom i raščupanom kosom izgledao je zastrašujuće", opisuje Galina.
- 'Pozdrav, starče! Došli smo vam u posetu', rekla sam. Starac nije odgovorio odmah. Napokon, posle nekoliko minuta, progovorio je: 'Pa, kada ste putovali toliko dugo, mogli biste i da uđete'.
Prilikom prvog kontakta naučnici su Likovim ponudili hleb, džem, keks i druge namirnice, ali ovi su uglavnom sve to plašljivo odbijali, odgovarajući da im je “to zabranjeno”. Jedini dar koji su prihvatili bila je so.
Na pitanje da li su ikad jeli hleb, otac je odgovorio da on jeste, ali da njegova deca nisu. Hrana im se sastojala uglavnom od krompira pomešanog s mlevenom raži i konopljinim semenom, uz sezonski dodatak divljih bobica, trava, korenja i mladih izdanaka drveća.
U blizini kolibe protiče bistar potok, tako da je pitke vode bilo u izobilju, a povremeno su u zamke hvatali i životinje, u čemu se naročito izveštio Dimitrij. Bez obzira na sve to, stalno su živeli na ivici gladi, naročito ako su zime bile jake ili ako bi im rani mraz uništio i tako oskudnu letinu.
Zbog izolacije u kojoj su živeli, potpuno odsečeni od ostatka sveta, Likovima je promaklo i da se u međuvremenu odigrao Drugi svetski rat. Međutim, kada su im predstavljena dostignuća savremenog sveta nisu reagovali sa preteranim čuđenjem.
Novorođena deca su o spoljnom svetu znala samo iz priča roditelja, a jedni druge su zabavljali pričajući o svojim snovima.
Majka, Akulina Likov, preminula je 1961. godine, a ubrzo potom preminuli su i Savin, Natalija i Dimitrij. Karp Likov umro je u snu u februaru 1988. godine, 27 godina nakon smrti njegove žene. Agafia, koja sada ima više od 70 godina i dalje živi u toj maloj kolibi.
(I. D. /24sata.rs/ Foto: Smithsonian Magazine)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Abc
Likovi :)
Podelite komentar
DuDu
Nisu propustili ništa bitno ....
Podelite komentar
Radebe
Verovatno im je život bolji nego većini u Srbiji...
Podelite komentar