Top 10 životinjskih vrsta koje smo istrebili (FOTO)

ISTORIJA ČOVEKA JE HRONOLOGIJA GENOCIDA! Ljudska vrsta je krvava do ramena, i to nije samo stvar istorije, to je stvar sadašnjice koja beleži brutalne statistike. Čovek jednostavno voli da ubija druge vrste. Čovek voli da ubija i svoju sopstvenu vrstu, neki bi rekli, pa zašto bi onda druge bile pošteđene njegovih bestijalnosti.

Istorija beleži ratove, sukobe koji su menjali političke i geopolitičke karte, narode koji su nestajali sa lica zemaljske kugle, ali postoji jedan bitan segment istorije - ne toliko popularan - koji beleži, slobodno možemo reći, genocide da životinjskim vrstama, vrstama koje su slobodno hodale Zemljom dok Čovek nije rešio da im na Zemlji više nije mesto.

Ponekad je to zbog krzna, ponekad zbog mesa, ponekad da bi se zaštitila naša imovina. Ponekad - a ovo je, drugovi i drugarice, najgore od svega - ponekad je to samo zbog sporta.

Da. Postoje životinjske vrste koje su nestale samo zato što je ljudima bilo zanimljivo da ih ubijaju.

Ovaj članak posvećen je bićima kojih više nema. Slava im.

1. Tasmanijski tigar

Poznat i kao tilacin, ovaj psoliki torbar slobodno je hodao prostranstvima ostrva južno od Australije, sve dok nije došao Evropljanin.

Viđen kao opasnosti po njihova stada, proganjan je, hvatan i ubijan, i to pod pokroviteljstvom države. Dugo se smatralo da ga je istrebio nepoznati virus, ali sada znamo da za njegov nestanak nije odgovorna bolest. Odgovorni smo samo mi.

Poslednji primerak je uhvaćen 1933. godine, i prebačen u zoo vrt Hobart u Tasmaniji. Umro je tri godine kasnije, u zatočeništvu.

2. Vuneni mamut

Istrebljen pre nekih 10.000 godina, sibirskim i severnoameričkim prostranstvima ova se vrsta šetala oko 250.000 godina.

Premda postoji nesuglasica oko toga šta je dalo smrtonosni udarac ovim životinjama, najnovija istraživanja pokazuju da je lov od strane ljudi - zajedno sa klimatskim promenama i promenama staništa - odigrao presudnu ulogu.

3. Ptica dodo

Vekovima je ova ptica slobodno hodala (da, hodala, pošto nije mogla da poleti) Mauricijusom, pošto nije imala prirodnih dušmana na svojoj rodnoj grudi.

Čovek je došao u 16. veku. 1681. godine više je nije bilo.

4. Štelerova morska krava

Prvi put otkrivena u Beringovom moru od strane jedne ruske ekspedicije 1741, ova divovska kreatura lovljena je zbog mesa i masti, i to po stopi sedam put većoj od one koja bi vrsti dozvolila da se oporavi.

Često su ubijane uzaludno: kopljima bi ih ranili, životinje bi otplivale i umirale u dubinama, a "pametni" lovac bi se nadao da će njihova lešina isplivati na obalu.

Samo mala grupa ovih nesrećnih bića je ostala na kraju da živi oko Beringovog ostrva, a i ona je eliminisana 1768. Lamantini, slična vrsta, danas se bori za opstanak ali iz drugih razloga. Premda ih love zbog mesa i masti kao i njihove rođake, kolizija sa motornim čamcima je glavni uzrok njihove smrtnosti.

5. Divlji golub

Nekada široko rasprostranjen u Severnoj Americi (njihov broj se merio u milijardama) ova ptica je zbrisana lovom zbog mesa.

Do 1890-ih godina, gotovo je u potpunosti nesala, ali poslednja od svoje vrste, Marta, umrla je u zatočeništvu 1924. godine.

6. Alcelaphus buselaphus buselaphus

Ova podvrsta antilope nekada je živela u severnoj Africi i Bliskom istoku, ali je - postavši omiljena lovina evropskih lovaca - već početkom 20. veka postala ugrožena vrsta.

Poslednji primerak je ubijen u severnoj Africi negde između 1945. i 1954. godine.

7. Javanski tigar

Još u 19. veku na indonežanskom ostrvu Javi živela je ova vrsta u ogromnom broju, ali je zbog krčenja šuma i širenja ljudskih naseobina zbijena i naterana da počne da upada u čovekova naselja.

Ubijan, trovan, poslednji je usmrćen 1972. godine, kada je poslednji put i viđen.

8. Zanzibarski leopard

Podvrsta leoparda koja je živela isključivo na Zanzibarskom arhipelagu u Tanzaniji, veruje se da je istrebljen sredinom 1990-ih godina prošlog veka: dakle, relativno skoro.

Ova životinja je postala meta brutalne kampanje za istrebljenjem zbog toga što su primitivni ostrvljani uskraćeni inteligencije umislili da ih drže veštice i teraju da napadaju druge seljane.

Sujeverje na vrhuncu gluposti.

9. Pirinejski kozorog

Domorodac francuskih i španskih Pirineja, ovaj papkar je nestao sa lica Zemlje 2000. godine, kada je poslednji poznati primerak tragično stradao tako što mu je drvo palo na glavu.

Na ivicu opstanka je doveden u 18. i 19. veku, zbog široko rasprostranjenog lova.

10. Zapadni crni nosorog

Ubijani zbog svojih rogova, za koje Kinezi veruju da leče mnoge bolesti (očito ne i psihološka obolenja), ova vrsta je istrebljenja 2011. godine, a mnogi drugi njihovi rođaci se suočavaju sa istom sudbinom.

Prošle godine isto se desilo javanskom nosorogu. Zbog tradicionalne kineske "medicine" i tigrovi su ugroženi, kao i azijski mrki medvedi, o čemu smo već pisali, ali nije zgoreg podsetiti se.

Svrha ovog članka je da vam skrene pažnju na svet oko nas. Nije bitno što smo sada lovci mi, a što jednoga dana možda i sami postanemo lovina nekih mnogo inteligentnijih lovaca koji čuče u skrivenom kutku naše ili susednih galaksija. Nije bitno što će možda naše kosti postati interesantne nekome, kao što su nama interesantne kljove slonova.

Ponašanje i ophođenje prema drugim živim bićima treba da promenimo zbog onoga što nas čini ljudima, a to je empatija prema životu kao takvom, to je shvatanje da je u njima ista ona životna energija koja pokreće i nas. Isti je život u svim živim bićima. I životinje imaju dušu. I one mogu da pate, iz istih razloga zbog kojih patimo i mi.

Poštujmo zato život. Poštujmo ga zbog njega samog, ne zbog posledica po našu vrstu, jer takvo razmišljanje nije moralno. Mi na ovu planetu nemamo veće pravo, ma šta govorile verske knjige, od bilo koje druge vrste. Stanujemo na njoj zajedno, ali samo mi je možemo spasiti. Nju, i sav živi svet na njoj.

(M. B. / Foto: Wikipedia,AP)