ODANOST: Pas šest godina čuva grob svog vlasnika (FOTO)

Ljubav i vernost životinje ne poznaju granice života i smrti, i nas to ne može da prestane da zadivljuje.

Pred vama je priča o psu koji je ostao odan svom vlasniku čak i šest godina nakon njegove smrti, odbijajući da se pomeri sa mesta na kome je pokopan njegov gazda, iako i dalje ima porodicu kojoj može da se vrati - porodicu preminulog.

Kapitan je nemački ovčar iz argentinskog grada Vila Karlos Paz Kordoba.

- Nedugo nakon smrti mog muža, on je jednostavno nestao iz kuće. Uvereni da ga je ubio automobil ili da ga je neko uzeo kao svog psa. Sin i ja smo ga našli slučajno, kada smo došli da posetimo grob. Nemamo pojma kako je uspeo da locira pravi grob, ali Kapitan je bio tu, na pravom mestu, čuvao je svog gazdu - kaže kroz suze žena preminulog čoveka, Veronika Guzman.

Priča je počela 2005. godine, kada je Migel doveo malog vučjaka kući, kao dar svom sinu Demijanu. Za veoma kratko vreme štene je razvilo snažne emocije prema Migelu, međutim svet se ovoj porodici i njemu srušio 24. marta 2006. godine kada je Migel preminuo.

Kapitan je tada čvrsto odlučio da ništa tako beznačajno kao što je smrt ne može da ga razdvoji od njegovog najboljeg prijatelja. Napustio je dom, nekako uspeo da pronađe Migelov grob i rešio da ih nikada ništa više neće razdvojiti.

U toku poslednjih šest godina, Demijan i Veronika su bezbroj puta pokušavali da Kapitana vrate kući, ali nisu uspevali. Ponekad bi počeo da ih prati, ali bi se brzo vratio na groblje.

Hektor Basega, upravnik lokalnog groblja, rekao je medijima da je Kapitan osvojio poštovanje i srca svih radnika, koji uvek vode računa da on bude propisno nahranjen i vakcinisan. Jednom su doveli i veterinara, pošto se pas pojavio sa slomljenom nogom.

- U toku dana me često prati po groblju, ali kako pada mrak, tako se on vraća na mesto večnog počinka svog vlasnika, spušta glavu pored nadgrobnog spomenika i leže da spava - kaže on.

Hektor smatra da ovaj pas čitavo čovečanstvo uči vrednoj lekciji o vernosti, odanosti, ljubavi prema drugom živom biću, i o negovanju uspomene na voljene kojih više nema.

(M. B.)