KRALJ UROŠ I GRČKI EVNUSI: Legendarni komentar srpskog vladara upućen vizantijskoj pratnji slatko će vas nasmejati (FOTO)

Naša je srednjevekovna istorija krcata zanimljivim anegdotama od kojih su neke poznate, a druge s vremena na vreme isplivaju na površinu.

Preporučujemo

Ovo je priča iz XIII veka, za koju znamo iz vizantijskih izvora. Ako uzmemo da su ti izvori pouzdani, ona nam daje jasnu sliku o tome kako je izgledao dvorski život tokom ranih vladara iz Kuće Nemanjić, pored toga što nas zabavlja jer nam pokazuje da se Srbi nisu mnogo promenili u poslednjih osam vekova (nešto o tome, takođe u formi anegdota, već smo ranije pisali).

Mihailo VIII Paleolog, čovek koji je obnovio Romejsko carstvo sredinom XIII veka, želeo je da sa Srbima sklopi neki sporazum i da tako tu pretnju skine sa vrata: bile su mu dovoljne glavobolje koje su mu zadavili Latini i Turci u Maloj Aziji, nismo mu trebali još i mi.

Zato je na prelazu 1267-1268. godine ugovorio da se njegova mlađa ćerka Ana uda za kraljevića Milutina, mlađeg sina kralja Uroša I Hrapavog; vremenski rok za ispunjenje ovog braka nije striktno dogovoren, pregovori su još uvek u suštini bili u toku, ali su Romeji odlučili da sve ubrzaju nakon rata Srba i Ugara tokom kojeg je i sam naš kralj nakratko bio zarobljen.

Kralj Uroš I Hrapavi. Foto: Wikipedia/le_serbe

Početkom 1269. godine krenulo je tako put Raške visoko poslanstvo na čelu sa vaseljenskim patrijarhom Josifom i njegovim kancelarom Jovanom Vekom, koji će i sam jednoga dana postati patrijarh. Razume se, tu je bila i carevna Ana sa svojom svitom.

Nakon što je poslanstvo stiglo u Ber, napred je prvi krenuo Jovan Vek, da ispita stvari, da vidi šta se dešava, da ustanovi da li se Srbi pripremaju za dolazak tako visoke delegacije, ali i da malo bolje zagleda kako žive ti varvari u balkanskim gudurama a sve po instrukcijama carice-majke Teodore.

Srbi nisu pokazivali, po njemu, nikakve znake da bilo koga očekuju, a kamoli izaslanike cara svih zemaljskih careva. Dostojnih znakova kraljevske vlasti nije bilo, tvrdio je on.

Kada je napokon došao u Ras, šokiran nije bio samo on sa svojom pratnjom već i Srbi, posebno sam kralj Uroš. Već smo pisali o tome da su evnusi, uškopljenici, bili u Romejskom carstvu savršeno uobičajena i poželjna pojava, da su vršili najviše dužnosti i da su bili opšteprisutni. A upravo su oni privukli pažnju kralja Stefana Uroša I Hrapavog. Otvoreno je pitao Veka:

Tvrđava u Rasu, prvoj prestonici Kuće Nemanjić u srcu Raške. Foto: Wikimedia Commons/Саша Стефановић/Kolossus

— Šta su oni?

Ovaj mu je odgovorio:

— Uškopljenici.

A kada je još čuo da su evnusi totalno normalna stvar kod Grka, da su u pratnji carevne i u njenom domaćinstvu nezamenjivi, da je to slučaj svuda po Vizantiji, "rex Rasciae" je bio zaprepašćen.

— E, e, šta je to? Nama nije uobičajeno takvo ponašanje.

Bio je to kulturni šok, ali u njegovoj reakciji iz ove perspektive ima dosta humora, upravo zato što možemo da ga zamislimo kako to izgovara i da se sa tim povežemo, poznajući stavove i načine ponašanja srpskog naroda i danas.

Detalj sa freske "Rođenje Hristovo" iz crkve Svetog Dimitrija u Pećkoj patrijaršiji, 1346. godina. Foto: Wikimedia Commons/rastko.rs http://www.rastko.rs/kosovo/pecarsija/hramovi/crkva_sv_dimitrija_l.html

Međutim, nije se dao zbuniti i nije nimalo bio postiđen zbog svojih stavova. Šta više, može se reći da je kralja Uroša krasio osećaj duboke kulturne samouverenosti koja će nekim njegovim potomcima hronično nedostajati i koji će pokušavati u mnogo čemu da oponašaju Grke.

Uroš se, dakle, onda okrenuo i pokazao na siromašno obučenu devojku koja je prela vunu.

— Tako se mi odnosimo prema mladama — objasnio je Veku.

Istoričari dugo već spekulišu ko je devojka na koju je Uroš pokazao. Svakako je da nikada nećemo znati pouzdano, ali ima ih koji misle da je bila u pitanju Katalina, žena budućeg kralja Dragutina i ćerka ugarskog kralja Stefana V; rezon Urošev bi u tom slučaju mogao da bude sledeći: "Ovo čeka vašu carevnu".

Pastiri, detalj sa freske iz manastira Sopoćani, 14. vek. Foto: Wikimedia Commons/Mladifilozof

Vek se vratio u Ber, kazao da je srpski dvor siromašan i primitivan, da misli da domaćini žive od lova i krađe. Zbog raznih peripetija i čak otvorenog prezira Srba prema Romejima, zbog toga što su Grci imali osećaj da ih Srbi zavitlavaju, od celog se braka odustalo, a Ana je na kraju udata za despota Mihaila Kutrula.

O KAKVIM SE PERIPETIJAMA ROMEJSKOG POSLANSTVA U SRBIJI RADI PROČITAJTE U TREĆOJ OPISANOJ ANEGDOTI NA OVOM LINKU.

Ipak, zanimljivo je to što je Grčka na nas u srednjem veku, što se kulturnog uticaja tiče, ostvarila uticaj bez presedena. Vekovima nam je Carigrad bio izvor ovozemaljske svetlosti; onako kako danas rusofili gledaju ka Moskvi, evrofili ka Briselu a amerofili ka Njujorku i Vašingtonu, e, pa tako je otprilike veći deo naših vladara, vlastele i crkvenih velikodostojnika gledao ka Carigradu u srednjem veku.

U mnogo čemu smo ih oponašali, ali ne u svemu, jer smo kulturno bili negde na pola puta između njih i Zapada. Po ovome smo bili Zapad: evnusi nisu nikada zaživeli na tlu Srbije, čak ni za vreme Dušana koji je bio opterećen svim što je romejsko.

(O. Š.)