KRALJ UROŠ I GRČKI EVNUSI: Legendarni komentar srpskog vladara upućen vizantijskoj pratnji slatko će vas nasmejati (FOTO)

 
  • 3

1269. godine stigao je u Ras kancelar vaseljenskog patrijarha Jovan Vek, kao prethodnica visoke delegacije koja je trebalo da uda carevnu Anu Paleologicu za kraljevića Milutina, mlađeg sina Uroševog. Vek je u pratnji imao evnuhe, a Uroš odličan komentar

Naša je srednjevekovna istorija krcata zanimljivim anegdotama od kojih su neke poznate, a druge s vremena na vreme isplivaju na površinu.

Ovo je priča iz XIII veka, za koju znamo iz vizantijskih izvora. Ako uzmemo da su ti izvori pouzdani, ona nam daje jasnu sliku o tome kako je izgledao dvorski život tokom ranih vladara iz Kuće Nemanjić, pored toga što nas zabavlja jer nam pokazuje da se Srbi nisu mnogo promenili u poslednjih osam vekova (nešto o tome, takođe u formi anegdota, već smo ranije pisali).

Mihailo VIII Paleolog, čovek koji je obnovio Romejsko carstvo sredinom XIII veka, želeo je da sa Srbima sklopi neki sporazum i da tako tu pretnju skine sa vrata: bile su mu dovoljne glavobolje koje su mu zadavili Latini i Turci u Maloj Aziji, nismo mu trebali još i mi.

Zato je na prelazu 1267-1268. godine ugovorio da se njegova mlađa ćerka Ana uda za kraljevića Milutina, mlađeg sina kralja Uroša I Hrapavog; vremenski rok za ispunjenje ovog braka nije striktno dogovoren, pregovori su još uvek u suštini bili u toku, ali su Romeji odlučili da sve ubrzaju nakon rata Srba i Ugara tokom kojeg je i sam naš kralj nakratko bio zarobljen.

Kralj Uroš I Hrapavi. Foto: Wikipedia/le_serbe Kralj Uroš I Hrapavi. Foto: Wikipedia/le_serbe

Početkom 1269. godine krenulo je tako put Raške visoko poslanstvo na čelu sa vaseljenskim patrijarhom Josifom i njegovim kancelarom Jovanom Vekom, koji će i sam jednoga dana postati patrijarh. Razume se, tu je bila i carevna Ana sa svojom svitom.

Nakon što je poslanstvo stiglo u Ber, napred je prvi krenuo Jovan Vek, da ispita stvari, da vidi šta se dešava, da ustanovi da li se Srbi pripremaju za dolazak tako visoke delegacije, ali i da malo bolje zagleda kako žive ti varvari u balkanskim gudurama a sve po instrukcijama carice-majke Teodore.

Srbi nisu pokazivali, po njemu, nikakve znake da bilo koga očekuju, a kamoli izaslanike cara svih zemaljskih careva. Dostojnih znakova kraljevske vlasti nije bilo, tvrdio je on.

Kada je napokon došao u Ras, šokiran nije bio samo on sa svojom pratnjom već i Srbi, posebno sam kralj Uroš. Već smo pisali o tome da su evnusi, uškopljenici, bili u Romejskom carstvu savršeno uobičajena i poželjna pojava, da su vršili najviše dužnosti i da su bili opšteprisutni. A upravo su oni privukli pažnju kralja Stefana Uroša I Hrapavog. Otvoreno je pitao Veka:

Tvrđava u Rasu, prvoj prestonici Kuće Nemanjić u srcu Raške. Foto: Wikimedia Commons/Саша Стефановић/Kolossus Tvrđava u Rasu, prvoj prestonici Kuće Nemanjić u srcu Raške. Foto: Wikimedia Commons/Саша Стефановић/Kolossus

— Šta su oni?

Ovaj mu je odgovorio:

— Uškopljenici.

A kada je još čuo da su evnusi totalno normalna stvar kod Grka, da su u pratnji carevne i u njenom domaćinstvu nezamenjivi, da je to slučaj svuda po Vizantiji, "rex Rasciae" je bio zaprepašćen.

— E, e, šta je to? Nama nije uobičajeno takvo ponašanje.

Bio je to kulturni šok, ali u njegovoj reakciji iz ove perspektive ima dosta humora, upravo zato što možemo da ga zamislimo kako to izgovara i da se sa tim povežemo, poznajući stavove i načine ponašanja srpskog naroda i danas.

Detalj sa freske "Rođenje Hristovo" iz crkve Svetog Dimitrija u Pećkoj patrijaršiji, 1346. godina. Foto: Wikimedia Commons/rastko.rs http://www.rastko.rs/kosovo/pecarsija/hramovi/crkva_sv_dimitrija_l.html Detalj sa freske "Rođenje Hristovo" iz crkve Svetog Dimitrija u Pećkoj patrijaršiji, 1346. godina. Foto: Wikimedia Commons/rastko.rs http://www.rastko.rs/kosovo/pecarsija/hramovi/crkva_sv_dimitrija_l.html

Međutim, nije se dao zbuniti i nije nimalo bio postiđen zbog svojih stavova. Šta više, može se reći da je kralja Uroša krasio osećaj duboke kulturne samouverenosti koja će nekim njegovim potomcima hronično nedostajati i koji će pokušavati u mnogo čemu da oponašaju Grke.

Uroš se, dakle, onda okrenuo i pokazao na siromašno obučenu devojku koja je prela vunu.

Tako se mi odnosimo prema mladama — objasnio je Veku.

Istoričari dugo već spekulišu ko je devojka na koju je Uroš pokazao. Svakako je da nikada nećemo znati pouzdano, ali ima ih koji misle da je bila u pitanju Katalina, žena budućeg kralja Dragutina i ćerka ugarskog kralja Stefana V; rezon Urošev bi u tom slučaju mogao da bude sledeći: "Ovo čeka vašu carevnu".

Pastiri, detalj sa freske iz manastira Sopoćani, 14. vek. Foto: Wikimedia Commons/Mladifilozof Pastiri, detalj sa freske iz manastira Sopoćani, 14. vek. Foto: Wikimedia Commons/Mladifilozof

Vek se vratio u Ber, kazao da je srpski dvor siromašan i primitivan, da misli da domaćini žive od lova i krađe. Zbog raznih peripetija i čak otvorenog prezira Srba prema Romejima, zbog toga što su Grci imali osećaj da ih Srbi zavitlavaju, od celog se braka odustalo, a Ana je na kraju udata za despota Mihaila Kutrula.

O KAKVIM SE PERIPETIJAMA ROMEJSKOG POSLANSTVA U SRBIJI RADI PROČITAJTE U TREĆOJ OPISANOJ ANEGDOTI NA OVOM LINKU.

Ipak, zanimljivo je to što je Grčka na nas u srednjem veku, što se kulturnog uticaja tiče, ostvarila uticaj bez presedena. Vekovima nam je Carigrad bio izvor ovozemaljske svetlosti; onako kako danas rusofili gledaju ka Moskvi, evrofili ka Briselu a amerofili ka Njujorku i Vašingtonu, e, pa tako je otprilike veći deo naših vladara, vlastele i crkvenih velikodostojnika gledao ka Carigradu u srednjem veku.

U mnogo čemu smo ih oponašali, ali ne u svemu, jer smo kulturno bili negde na pola puta između njih i Zapada. Po ovome smo bili Zapad: evnusi nisu nikada zaživeli na tlu Srbije, čak ni za vreme Dušana koji je bio opterećen svim što je romejsko.

(O. Š.)

Video: Radnika milimetar delio od smrti: Sam Bog ga je pogledao

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • Mr Stalin

    1. jul 2017 | 12:20

    Pa da ne bude da su Srbi ukrali 90% Vizantijske kulture,koju danas ismevamo iz razloga stare kulture.Vizantije od koje smo primili veru,pismo,arhitekturu danas pljujemo po njoj,e Srbijo gde si krenula.

  • Žarač

    1. jul 2017 | 21:14

    Vizantija je termin koji je se odnosi na Rimsko carstvo u srednjem veku. Termin je potekao sa zapada.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA