On je poslednji učesnik Sarajevskog atentata: Izbegao je smrtnu kaznu i dočekao da bude ministar (FOTO)
Na jučerašnji dan, pre tačno 103 godine dogodio se atentat koji je zauvek promenio lice Evrope - pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip u Sarajevu je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju.
Preporučujemo
ZLOČINAC HARADINAJ SAMOUVEREN: Formiraću novu vladu sledeće nedelje
Britanci u panici: Srbi dominiraju u transportu droge, a Albanci kontrolišu tržište
Mesec dana kasnije počeo je najveći vojni sukob koji je istorija do tada videla posle koga svet više nije bio isti.
Atentat na nadvojvodu često se poistovećuje samo sa Gavrilom Principom, čovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao. Ipak, ovaj, tada maloletni mladić, u svom naumu nije bio sam!
U samom atentatu učestvovalo je sedam osoba. Oni su bili raspoređeni po maršruti od polja, gde su se održavali manevri, do Gradske većnice u Sarajevu.
Nakon atentata, Gavrilo Princip i ostali atentatori, kao i brojne osobe koje je Austrougarska policija identifikovala kao saradnike, bili su uhapšeni i osuđeni u momentu kada je oružje već uveliko zveckalo Evropom, a svet hrlio u sukob nezapamćenih razmera.
Petorici zaverenika izrečena je smrtna kazna, dok su trojica (uključujući i Gavrila Principa) s obzirom na to da su po Austrougarskom zakonu bili maloletni, dobili maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.
Vasi Čubriloviću u Sarajevu je suđeno zajedno sa braćom Veljkom i Brankom. Učitelj Veljko Čubrilović osuđen je na smrt.
Vasu je mladost spasla smrtne kazne. On je 1914. imao samo 17 godina i osuđen je na 16 godina najstrožeg zatvora. Kaznu je izdržavao u Sarajevu.
Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. Čubrilović je oslobođen. Naknadno je završio gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet i postao profesor istorije.
Doktorirao je 1929. godine istoriju na Beogradskom univerzitetu, na temu "Bosanski ustanak od 1875—1878". Godine 1939. je primljen za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Učesnik u stvaranju istorije, Čubrilović je završio kao njen hroničar.
Za vreme Drugog svetskog rata, Vaso je ponovo uhapšen. Širio je antinemačku propagandu i odbio da prihvati mesto na Beogradskom univerzitetu za vreme okupacije. Bio je u logoru na Banjici sve do kraja 1943. godine kada je pušten.
Posle rata, Vaso Čubrilović posvetio se političkoj karijeri. Bio je ministar poljoprivrede, kasnije i šumarstva i redovan član SANU. Bio je dobitnik Oktobarske i Sedmojulske nagrade, kao i nosilac ordena jugoslovenske zvezde sa lentom.
Doživeo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. godine kao poslednji živi učesnik sarajevskog atentata.
(Telegraf.rs/dnevno.rs)
Povezane vesti
Rusi tvrde da su nakon ubistva Putinovog generala sprečili još atentata: Šta kaže Ukrajina?
Odloženo suđenje optuženom za pokušaj ubistva Trampa na Floridi
Šta se krije iza ubistva ruskog generala usred Moskve i zašto se Ukrajincima očigledno toliko žuri?
<% post.title %>
Snimak eksplozije u kojoj je stradao ruski general Igor Kirilov: On i pomoćnik ubijeni ispred zgrade
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Damir rezervisao apartman na planini, dao avans 27.000 dinara pa otkazao smeštaj i zapao u ozbiljan problem - umesto da ga brane, ljudi ga napali: "Gazda odbija da mi vrati novac"
Nema položeno, nema automobil, a dobio je ogroman broj kazni za saobraćajne prekršaje: Kada je shvatio zbog čega, tužio je državu
Iz grada je otišla u selo od 90 ljudi - zažalila je već prve večeri: "Kad padne sneg, do prodavnice mi je potrebno devet sati"
Vuksna
Доследан себи и свом народу. Треба некако обележити његово име, да овај народ нешто друго научи а не само која је која старлета и која је оперисала који део тела и због чега.
Podelite komentar
Dragan
Sve su to obicni kriminalci zbog kojih je Srbija i srpski narod platio a i danas placa visoku cenu.
Podelite komentar
Srboljub
Slavimo i dan danas veličamo kriminalce? I danas novine pišu " poginuo vodje kartela a bio je heroj asfalta, optužen, oslobodjen pa se krio a potom dolijao i postao ministar i dobrotvor. Izgradio kompaniju i zaposlio sirotinju samo pletu nemaju. Uspešan biznismen kupio jahtu i slavi na splavu a pokušali da ga likvidiraju". To su nažalos naši heroji.!
Podelite komentar