RAZLIKE IZMEĐU ISUSA HRISTA I MUHAMEDA: Ko je bio bezgrešan, ko imao 11 žena, KO JE BOG, a ko poslanik (FOTO)

Desno: ikona Isusa Hrista Pantokratora. Desno: retki prikaz Muhameda iz šiitske umetnosti. Foto: Wikipedia/Mladifilozof, Brandmeister~commonswiki

Preporučujemo

Isus Hrist i Muhamed živeli su u veoma različitim vremenskim periodima, i u vrlo različitim društvenim okolnostima.

Ne samo što ih je delilo šest vekova tokom kojih se sve i svašta odigralo na istorijskoj pozornici, nego je još pride Isus stasao u jednobožačkom miljeu dok se Muhamedu to desilo u mnogobožačkom. Da li zbog toga, ili baš zbog onoga u šta vernici veruju, tek, njihove filozofije i učenja jako se razlikuju.

Za početak, nešto moramo naglasiti: mi ovde nećemo iznositi isključivo činjenice već i verovanja i ovih i onih budući da su u ovom kontekstu verovanja važnija od činjenica; kada govorimo o Hristu to će biti verovanja hrišćana, naravno, a kada govorimo o Muhamedu biće to verovanja muslimana.

Ovo je važno naglasiti zbog definitivnog karaktera onoga što će biti izneseno.

Dakle, šta je prva i osnovna razlika? Isus Hrist je Sin Božiji, Isus Hrist je Bog, Isus Hrist je jedna od tri ličnosti Boga u Svetoj Trojici (ostale dve su Otac i Sveti Duh); Muhamed je sa svoje strane prorok, odnosno Božiji poslanik, običan smrtni čovek koji je izabran da prenese poruku ljudima da bi ih spasao.

Beseda na Gori, slika Karla Hajnriha Bloha. Isus Hrist je centralna figura. Foto: Wikimedia Commons/Museum of National History at Frederiksborg Castle

Evo još nekih krupnih razlika. Krenimo od smrti: Isus Hrist je umro i bio pogreben, ali je vaskrsao "u treći dan po Pismu", te stoga nije umro budući da je živ; Muhamed je umro u naručju jedne od svojih žena.

Tu dolazimo do još jedne razlike: Isus se nikada nije ženio, nikada nije bio sa ženom, dok je Muhamed imao jedanaest žena, ne računajući dve konkubine (pošto je Alah njemu i samo njemu dozvolio da ima više žena nego što sme običan čovek); muslimani kažu da je to činio da bi pomagao udovicama svojih pratilaca, da bi stvarao veze sa sledbenicima, da bi širio poruku, itd.

Došli smo do još jedne krupne razlike: Bog Otac se Isusu obraćao direktno kao svom Sinu, dok se Alah (doslovno: Bog) Muhamedu obraćao kroz posrednika, anđela Gavrila.

Prorok Muhamed mudro rešava spor u Meki vezan za Kabu i Crni kamen, minijatura iz 14. veka. Foto: Wikipedia Commons/Der hungrige Hunne

Tu se krije još jedna razlika. Kada se Bog obraćao Isusu, Isus je odlazio u pustinju kako bi pobedio Satanina iskušenja, dok je Muhamedova prvobitna reakcija bila tipično ljudska: prvi put kada je čuo glas u pećini u koju se povukao radi molitve pobegao je glavom bez obzira, uplašio se do krajnjih granica, čak je hteo i da se ubije; pritom ga je anđeo Gavril davio, što je dosta neobično ali ne i neviđeno budući da se biblijski Jakov rvao sa Bogom (ili sa anđelom) zbog čega je poneo ime Izrailj: "onaj koji se rve sa Bogom".

Isus Hrist je takođe činio brojna čuda o kojima ste već mnogo puta čuli (pomenimo dizanje Lazara iz mrtvih, pretvaranje vode u vino, hodanje po vodi, itd), dok Muhamed nije bio sposoban da čini čuda jer mu Alah to nije dozvolio (rezon je sledeći: koja je poenta vere i spasenja ako će ljudima verovanje biti olakšano očiglednošću istine koja se govori, zbog čega bi Bog nagradio ljude za vernost i odanost i iskreno pokajanje ako im nije ostavio prostora za sumnju). Ipak, muslimani veruju da je Kuran najveće Muhamedovo čudo (izvedeno Alahovim diktiranjem stihova Muhamedu kroz Gavrila) i da nijedno drugo osim njega i nije bilo potrebno.

Dalje, Isus Hrist kao Bog nije počinio nijedan greh u svom životu, dok Muhamed kao čovek u potpunosti (premda izabrani i najbolji od svih ljudi) svakako jeste po logici da je samo Bog bezgrešan (muslimani veruju da uprkos tome nije počinio nijedan greh jer bi svaki njegov čin Alah opravdao). Potom, Isus je učio da se do večnog spasenja stiže verom u Njega i pokajanjem jer je "Carstvo Božije u nama", dok je Muhamed učio da se do tog cilja stiže na prvom mestu ličnim naporom odnosno sleđenjem tzv. pet stubova islama (javna deklaracija vere, obavezna molitva pet puta dnevno, davanje sirotinji dela svog imanja jednom godišnje, post tokom meseca ramazana, pokloničko putovanje u Meku), ali naravno i pokajanjem.

Foto: Tanjug/AP,Nemanja Jovanović

Konačno, Isus je ljude učio ljubavi, milosrđu, praštanju, toleranciji, samokritici pre kritike drugih; Muhamed je, može se slobodno reći, sledeći Alahova uputstva radio (skoro) isto to osim što je uz izvesnoj meri ostavio prostor za nasilje (uz ogradu i napomenu da su mnogo bolji mir i praštanje jer "Alah ne voli smutljivce") čime je, može se reći iz perspektive islama, uzeta u obzir stvarnost ljudske prirode i neizbežno upadanje u greh.

Na kraju, međutim, treba reći da postoji jedna krupna sličnost između njih, uslovno rečeno: Isus je najvažniji prorok u islamu posle Muhameda, savršeni čovek, i u Kuranu se nijedan drugi čovek ne pominje više puta od Isusa.

Zanimljivo je to što Kuran, kao i Novi zavet, takođe govori o bezgrešnom začeću Isusovom, ali mu negira božanstvo rečima da "Alah nije uzeo Sebi sina, i s Njim nema drugog boga", dok devičansku oplodnju Marije objašnjava time da "Alah stvara što On hoće; kada nešto odluči, On samo za to rekne: 'Budi!' — i ono bude". Takođe, po Kuranu Isus nije razapet: "nisu ga ni ubili ni raspeli, već im se pričinilo" jer "ga je Alah uzdigao Sebi".

(Š. F.)