Treba da se što pre spremimo za nestašicu ovih namirnica! Čokolada i slanina samo su primeri, a još ne znate šta je neophodno na crnoj listi

Pojedine namirnice i resursi polako nestaju, usled povećanja broja stanovnika, promene klime ili ubrzanog i rastrošnog načina života. Predstavljamo vam stvari koje će nam uskoro nedostajati, ističu stručnjaci.

Preporučujemo

Novi udarac za naš budžet: Sprema se poskupljenje proizvoda bez kojeg većina Srba ne može!

Sardina

Vrlo zdrava, povoljna i do sada lako dostupna morska namirnica nestaje velikom i alarmantnom brzinom. Na primer, broj sardina u Pacifiku je na ivici istrebljenja, pokazuju studije prema kojima je populacija od 1,8 miliona metričkih tona u 2006. u 2016. pala na mizernih 100.000 tona. Isti se fenomen uočava i u drugim morima, a jedan od razloga je preterani ribolov kao i uništavanje njihovih prirodnih staništa.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Helijum

Većina ljudi helijum zna kao magični gas koji omogućava balonima da lete i koji čini da zvučimo kao Paja Patak. Budući da izvori helijuma nisu obnovljivi, preti nam nestašica u budućnosti, ističu naučnici. Helijum nastaje kao nusprodukt raspadanja uranijuma, a budući da se samo podiže uvis, nemoguće ga je uloviti nakon što je pobegao. Budućnost bez helijuma nije samo loša vest za ljubitelje balona - već i za mnogo šta drugo. Helijum pomaže da se rashlade magneti u MR aparatima, koristi se u zavarivanju, neophodan je u poluprovodnicima, veoma je važan za čitav niz naučnih eksperimenata...

Foto: AP/Tanjug

Kvalitetna kafa

Zabrinjavajući izveštaj Instituta za klimatske promene sugeriše da bi kafa mogla u potpunosti da nestane do 2080. godine, ako se nastavi porast temperatura na Zemlji. Prema tom izveštaju, do 2050. godine polovina trenutnih poljoprivrednih zemljišta na kojima se uzgaja kafa postaće potpuno beskorisna jer će više temperature vazduha podstaći prekomerno razmnožavanje gljivica i štetočina. To se prvenstveno odnosi na kafu Arabicu koja ima genetski ograničenu lozu i pitanje je u kojoj se meri može prilagoditi. Ova vrsta kafe uzgaja se više od hiljadu godina u jugozapadnom delu Arapskog poluostrva, po kojem je i dobila ime.

Foto: pixabay.com

Čokolada

Čokolada je ukusna i to svi znamo. A da je njena proizvodnja skupa i dugotrajna, činjenice su s kojima je upoznat daleko manji broj ljudi. Kakaovac dozreva čak pet godina, a berba je izrazito teška i mora se obavljati ručno pri nesnosnim vrućinama. Može se uzgajati samo u ekvatorskoj zoni, odnosno na području u kojem se nalaze neke od najnestabilnijih zemalja sveta. Većina svetskog snabdevanja dolazi iz zapadne Afrike gde su poljoprivrednici plaćeni 80 centi dnevno i dečji rad nije izuzetak. Nakon što zakoni koji regulišu pravednu trgovinu počnu da prožimaju industriju i uzrokuju porast cene rada, poljoprivrednici će se suočiti s gubicima, što će dovesti do okončanja masovne proizvodnje. Pretpostavlja se da će se to dogoditi do kraja 2020. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay

Slanina

Nimalo optimističniji scenario čeka i omiljeni slani suhomesnati proizvod. Predviđaju ga i Američka kancelarija za poljoprivredu i Britansko udruženje uzgajivača svinja. Razlozi? Kombinacija faktora kao što su suša, epidemija proliva među svinjama i rezanje proizvodnje zbog smanjenja gubitaka. Iako to ne znači da će proizvodnja potpuno nestati, cene će sigurno rasti.

Foto: pixabay.com

Nafta, ugalj, uranijum, gas...

Evropska unija zna da će čovečanstvo poslednju kap nafte potrošiti 22. oktobra 2047. godine u 20 sati i 58 minuta. Sledi prirodni gas 2068. godine, ugalj 2140, a uranijum, kao gorivo nuklearnih elektrana, 2144. godine. Glavna pretpostavka te računice, objavljene na stranicama www.energy.eu, je da se potrošnja nastavlja tempom kojim čovečanstvo te energente troši sada, da potrebe za energijom neće rasti, da se udeo obnovljivih izvora u energetskim potrebama čovečanstva neće povećavati i da u međuvremenu neće biti izumljen neki novi revolucionarni energetski izvor.

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/Michelle Meiklejohn

Voda

Na poslednjem mestu, ali i kao najvažniji i najneophodniji element koji će u budućnosti nestati naučnici ističu vodu. Iako 71 odsto površine Zemlje prekriva voda, one pitke svakako nedostaje.

Da bi Zemlja uskoro mogla ostati bez vode upozorili su NASA-ini naučnici objavljujući studiju prema kojoj je 37 najvećih vodenih bazena na svetu u velikom nedostatku vode zbog toga što su prešli svoju tačku održivosti, odnosno iz njih je uzeto više vode nego što je prirodno moglo biti vraćeno.

Foto-Ilustracija: Foter/Flickr/Nicholas_T

Uz to, još 13 bazena je u kritičnom stanju, a naučnici upozoravaju da je ovde reč o dugoročnom problemu koji će se pogoršavati sve više i više, toliko da NASA upozorava da svet ostaje bez pitke vode.

(Telegraf.rs)