Šta se zaista krije iza najčuvenije antiratne fotke na kojoj južnovijetnamski general likvidira vijetkongovca (FOTO) (VIDEO)

 ≫ 
  • 7

Tet-ofanziva je bila jedna od najvećih vojnih operacija u Vijetnamskom ratu, pokrenuta od strane armije Severnog Vijetnama i Vijetkonga, komunističke gerile u Južnom Vijetnamu.

Odvijala se u tri faze od 30. januara pa sve do 23. septembra 1968. godine i završila se taktičkom pobedom Amerikanaca i Južnovijetnamske armije, ali su Severni Vijetnam i komunisti odneli stratešku, političku i propagandnu pobedu.

Zbog toga se Tet-ofanziva obično smatra početkom kraja ovog rata jer su nakon nje Ameri počeli da traže izlaz iz sukoba.

Verovatno najupečatljivi momenat Tet-ofanzive bilo je pogubljenje Ngujena Vana Lema, jednog od kapetana Vijetkonga, od strane južnovijetnamskog generala Ngujena Ngoka Loana, koje se desilo drugog dana ove operacije, 1. februara, u samom Sajgonu, prestonici Južnog Vijetnama.

Potpuno nebitan događaj kakvih je bezbroj, i koji ne bi imao nikakvu istorijsku težinu da nije zabeležen aparatom AP-ovog fotoreportera Edija Adamsa koji je za to dobio Pulicerovu nagradu 1969. godine, kao i na video-snimku Voa Sua, kamermana mreže "NBC".

Dakle, drugog dana Tet-ofanzive, usred žestokih uličnih borbi, Lem je zarobljen i priveden brigadnom generalu Loanu, šefu Nacionalne policije Republike Vijetnam. Koristeći svoj lični 38-kalibarski revolver marke "Smit & Veson", general Loan je na licu mesta pogubio Lema. Slike ovog događaja izazvale su gnušanje čitavog sveta, a generalu Loanu je život nepovratno uništen (o tome više ispod).

Ono što slika ne kaže je sledeće: Lem je uhapšen iznad masovne grobnice za koju je sam bio odgovoran.

Naime, oko 4:30 ujutru Lem je predvodio sabotersku jedinicu Vijetkonga koja je uhvatila potpukovnika Tuana i njegovu porodicu. Lem je prvo tražio od zarobljenika da im pokaže kako da voze tenkove koje su zarobili, a kada je ovaj to odbio, Lem ga je pogubio. Pogubio je njega, njegovu ženu, šestoro njihove dece i 80-godišnju majku. Nije ih udostojio metka, već im je preklao vratove. Ovaj pokolj je preživeo samo jedan teško povređeni 10-godišnji dečak.

Do trenutka u kome je uhapšen tog dana, u masovnoj grobnici su se nalazili leševi 34 civila. Loan je takođe u toku borbi lično svedočio situaciji u kojoj je Lem hladnokrvno ubio drugog policajca, njegovu ženu i troje male dece.

38-kalibarski revolver marke "Smit & Veson", model "Bodigard", kojim je general Loan pogubio vijetkongovca Lema nasred ulice u Sajgonu 1. februara 1968. godine. Foto: Wikimedia Commons/M62 38-kalibarski revolver marke "Smit & Veson", model "Bodigard", kojim je general Loan pogubio vijetkongovca Lema nasred ulice u Sajgonu 1. februara 1968. godine. Foto: Wikimedia Commons/M62

Loan je dakle morao da deluje brzo i odlučno, kao i svaki vojni zapovednik u istoriji: ratna sreća je svakoga trenutka mogla da pređe na stranu neprijatelja, video je šta je video, znao je šta je ovaj radio prethodnih sati, a i oko njega se vodila bitka pa nije imao ni vremena ni dovoljno ljudstva da bi razmišljao o legalnosti svog čina.

A taj čin je po svemu sudeći bio savršeno legalan, ma koliko brutalan. Član 4. III Ženevske konvencije iz 1949. godine je prilično jasan:

"Ratni zarobljenici, u smislu ove Konvencije, jesu lica koja pripadaju jednoj od sledećih kategorija, a koja su pala pod vlast neprijatelja" [...]

2) pripadnici ostalih milicija i pripadnici ostalih dobrovoljačkih jedinica, podrazumevajući tu i pripadnike organizovanih pokreta otpora koji pripadaju jednoj strani u sukobu i koji dejstvuju izvan ili u okviru svoje sopstvene teritorije, čak i da je ta teritorija okupirana, pod uslovom da te milicije ili dobrovoljačke jedinice, podrazumevajući tu i ove organizovane pokrete otpora, ispunjavaju sledeće uslove:

Američki bombarderi iznad Severnog Vijetnama juna 1966. godine. Foto: Wikipedia/U.S. Air Force/Lt.Col. Cecil J. Poss, USAF Američki bombarderi iznad Severnog Vijetnama juna 1966. godine. Foto: Wikipedia/U.S. Air Force/Lt.Col. Cecil J. Poss, USAF

a) da na čelu imaju lice odgovorno za svoje potčinjene;

b) da imaju određen znak za razlikovanje i koji se može uočiti na odstojanju;

c) da otvoreno nose oružje;

d) da se, pri svojim dejstvima, pridržavaju ratnih zakona i običaja".

Ako ne ispunjavaju sve ove uslove, mogu biti tretirani kao nelegalni borci i kažnjeni kao kriminalci pod vojnom jurisdikcijom, što uključuje i proizvoljno pogubljenje. Pošto je Lem sam ubijao ratne zarobljenike i civile te time kršio zakone i običaje rata, i pošto nije nosio određeni znak za razlikovanje, Ženevska konvencija nije mogla da ga štiti.

Vijetnamski civili, među njima devojčica Fan Ti Kim Fuk, beži od napalmskog napada. Foto: Profimedia/Corbis Vijetnamski civili, među njima devojčica Fan Ti Kim Fuk, beži od napalmskog napada. Foto: Profimedia/Corbis

Međutim, to što su zakon i pravda bili na njegovoj strani nije moglo da sačuva Loana. Ovaj tvrdokorni oficir koji je odbijao da pruži Amerikancima bilo kakve povlastice na teritoriji pod svojom jurisdikcijom, ranjen je nekoliko meseci kasnije i morala je da mu bude amputirana noga.

Pobegao je iz Vijetnama 1975. godine tokom pada Sajgona na samom kraju rata i otišao u Sjedinjene Države. Otvorio je piceriju u Virdžiniji, ali je morao da se povuče u penziju zbog pritiska javnosti kada ga je 1991. godine neko prepoznao i svima to rekao. Verovatno neki buržoaski paćenik koji je rat video samo u holivudskom filmu. Loan je umro od raka 1998. godine.

Fotograf Edi Adams se kasnije lično izvinio i Loanu i njegovoj porodici zbog posledica svoje fotografije o kojoj je imao svašta da kaže.

General je ubio vijetkongovca; ja sam ubio generala kamerom. Ipak je fotografija najmoćnije oružje na svetu. Ljudi im veruju, ali fotografije lažu, čak i bez manipulacije. One su samo poluistine. Ono što ova fotografija nije rekla je, "šta bi ti uradio da si ti bio general u tom trenutku i na tom mestu, tokom tog vrelog dana, i uhvatio si takozvanog lošeg momka nakon što je digao u vazduh jednog, dvojicu ili trojicu američkih vojnika? — govorio je Adams.

Po njegovom mišljenju je i način na koji se postupalo sa Loanom od strane javnosti, posebno devedesetih, bio nefer. Kaže da je tokom svoje poslednje posete piceriji na zidu u toaletu video da je neko napisao "znamo ko si, skote".

Taj čovek je bio heroj. Amerika bi trebalo da plače. Mrzim što odlazi na ovaj način, a da ljudi ništa o njemu ne znaju — rekao je svojevremeno Adams, dodavši da ga Loan nikada nije krivio za sliku i da ju je objasnio sledećim rečima: "Ti si radio svoj posao, ja sam radio svoj".

Ispod je video-snimak Loanove egzekucije Lema. Ne preporučuje se osetljivim osobama.

(O. Š.)

Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • victoria

    1. jun 2017 | 08:20

    One koje Amerika smatra za heroje obicno su zlocinci. Setimo se Milosrdnog andjela. Oprostiti ali ne i krivotvoriti cinjenice.

  • dudule

    1. jun 2017 | 10:52

    Heroj onaj koji ubija vezanog covjeka - americka logika...

  • Aleks

    1. jun 2017 | 15:22

    Komunjara Lem je zaslužio metak! ......Naime, oko 4:30 ujutru Lem je predvodio sabotersku jedinicu Vijetkonga koja je uhvatila potpukovnika Tuana i njegovu porodicu. Lem je prvo tražio od zarobljenika da im pokaže kako da voze tenkove koje su zarobili, a kada je ovaj to odbio, Lem ga je pogubio. Pogubio je njega, njegovu ženu, šestoro njihove dece i 80-godišnju majku. Nije ih udostojio metka, već im je preklao vratove. Ovaj pokolj je preživeo samo jedan teško povređeni 10-godišnji dečak.!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA