NAJVEĆA TAJNA SRBIJE! PRAVA ZASTAVA DUŠANOVOG CARSTVA: Bila je ista kao zastava Austrije (FOTO)

  • 23
Navodni izgled zastave Carevine Srbije iz perioda Dušana Silnog koju je ovaj ostavio u Hilandaru na čuvanje. Carevu glavu smo dodali radi efekta. Foto: Wikimedia Commons/David Descamps Navodni izgled zastave Carevine Srbije iz perioda Dušana Silnog koju je ovaj ostavio u Hilandaru na čuvanje. Carevu glavu smo dodali radi efekta. Foto: Wikimedia Commons/ David Descamps

Na prvi potvrđeni zapis o srpskoj zastavi, odnosno stegu, iz vremena vladavine Svetorodne loze Nemanjić imamo da zahvalimo Dubrovačkoj republici.

Nakon što ga je početkom 1240-ih godina vlastela smenila a ustoličila njegovog brata Uroša Hrapavog, bivši kralj Vladislav je u dubrovački trezor ostavio na čuvanje pet kovčega sa dragocenostima među kojima je bila i "crveno-plava ratna zastava". Ovo znamo zato što je Vladislavljev sin, župan Desa, 1281. godine poslao poklisare iz Kotora u Raguzu da bi preuzeo kovčege, kom prilikom je izvršen i popis inventara.

Razlog korišćenja ove kombinacije boja od strane Vladislava nije poznat, a nije poznato ni da li su je, između ostalih zastava, koristili i potonji Nemanjići. Jednostavno ne znamo. E sad, da li smo od Vladislavljeve crveno-plave zastave napravili slona ili je naše današnje korišćenje ovih boja stvarno obnavljanje neke prekinute tradicije, nije na nama da sudimo.

Među brojnim zastavama tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka početkom XIX veka nalazila se i crveno-plava kombinacija, ali se ne može reći da je imala istaknutije mesto. Šta više, najistaknutije mesto je imala crvena zastava sa velikim grobom na kome su bila dva štita, sa jedne strane srpski krst a sa druge veprova glava probodena strelom kao grb Tribalije. O drugoj istaknutijoj zastavi Karađorđeve Srbije više za koji trenutak.

Vojvodska zastava iz perioda Prvog srpskog ustanka. Foto: Wikimedia Commons/Dragana Samardžić: Старе заставе у Војном Музеју, Belgrade 1993 Vojvodska zastava iz perioda Prvog srpskog ustanka. Foto: Wikimedia Commons/Dragana Samardžić: Старе заставе у Војном Музеју, Belgrade 1993

Elem, crvena i plava boja na srpskoj zastavi sledeći put se javljaju u Sretenjskom ustavu koji je napisao knjažev sekretar Dimitrije Davidović, a koji je u Kragujevcu izglasala Velika narodna skupština sastavljena od oko 4.000 poslanika. Bio je to jedan od naprednijih ustava u Evropi svog doba. Tada, kada su Srbi sebi dali za pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini, trobojka koju su izabrali bila je crveno-belo-plava.

Rusi i Austrijanci nisu to hteli da dozvole (ruski ambasador je Sretenjski ustav nazvao "francuskim rasadom u turskoj šumi"; posebno im je smetala zastava jer je ličila na francusku) pa su stisli Turke i ustav je ukinut, a nama je sultanovim hatišerifom dodeljena zastava o kojoj se narod ništa nije pitao: crveno-plavo-bela. To je ova današnja zastava. Naravno, može se reći da su samo dve boje zamenile mesta, ali to je pitanje estetike koliko i pitanje principa.

Danas uglavnom ne postoji nikakav spor oko naše zastave. Tu nametnutu smo prihvatili kao svoju i to je to. Zanimljivo je, međutim, što smo izgleda u našem naslavnijem času u srednjem veku već koristili jednu trobojku o kojoj se danas malo zna.

Lični carski steg Dušana Silnog, takozvani divelion. Foto: Wikimedia Commons/Zoupan Lični carski steg Dušana Silnog, takozvani divelion. Foto: Wikimedia Commons/Zoupan

Izgleda da je dinastička zastava Nemanjića bila zlatna, ponekad bela, sa crvenim dvoglavim orlom koji se na njihovim odeždama u ovoj ili onoj boji javlja još od vremena kneza Miroslava od Huma, sina Zavidinog i starijeg brata velikog župana Stefana Nemanja.

Za sve vreme vlasti ovog vladarskog doma korišćene su razne zastave i stegovi, i teško je tu raščivijati šta je šta. Naravno, i vlastela je imala svoje zastave i stegove, ali se vlastelinski grbovi po svemu sudeći počinju razvijati tek u XIV veku.

Treba pored toga i praviti razliku između državne i dinastičke zastave koja je mogla ali nije morala da bude identična, zatim vladarskog stega, konačno zastave ovog ili onog dela vojske. Konkretno je kod cara Dušana postojala ova razlika pa je njegov lični carski steg (divelion) bio kvadrat purpurne boje sa zlatnim jednakokrakim krstom u sredini, a zastava carske konjice trouglasta sa crvenim i zlatnim vodoravnim poljem.

Izgled zastave carske konjice iz vremena Dušana Silnog koja se čuva u Hilandaru. Foto: Wikimedia Commons/Zoupan Navodni izgled zastave carske konjice iz vremena Dušana Silnog koja se čuva u Hilandaru. Foto: Wikimedia Commons/Zoupan

Uglavnom se veruje da je zastava Carevine Srbije za vreme Dušana Silnog bila zlatna sa crvenim dvoglavim orlom raširenih krila, ali bi to mogla ipak biti samo dinastička zastava. Zašto to kažemo? Zato što je državna zastava Carevine Srbije, ako je verovati našem slikaru Dimitriju Avramoviću koji je sredinom XIX veka boravio u Hilandaru, bila crveno-belo-crvena vodoravna trobojka, ista kao današnja austrijska.

Avramoviću je, naime, predočeno nekoliko zastava od strane bratstva našeg najslavnijeg manastira, a za tu trobojku mu je posebno objašnjeno da ju je sam car Dušan ostavio na Atosu te da je to bila ili njegova lična ili zastava carstva. O ovome je 1934. godine u knjizi "Iz naše prošlosti" a u izdanju Gece Kona, pisao Stanoje Stanojević.

Jedna od dve istaknutije zastave Karađorđeve Srbije iz perioda Prvog ustanka. Foto: Wikimedia Commons/Milan Jovanovich/ZooFari Jedna od dve istaknutije zastave Karađorđeve Srbije iz perioda Prvog ustanka. Foto: Wikimedia Commons/Milan Jovanovich/ZooFari

U svakom slučaju, u vremenu u kome je vladar zapravo bio država, teško je reći gde počinje državna zastava a gde se završava vladarska. Uostalom, i današnje austrijske boje zapravo su prvobitno bile boje Kuće Babenberg koje su postale boje Austrijskog vojvodstva; kada su Habzburzi preuzeli posed nad tim oblastima, preuzeli su i boje vojvodstva.

Da se vratimo na Prvi srpski ustanak. Interesantno je to što je jedna od dve istaknutije zastave iz tog perioda zapravo trokraka crveno-belo-crvena trobojka koja se danas čuva u Vojnom muzeju. Ona na svom gornjem polju ima pun mesec, na donjem polumesec, a u srednjem zrakasti krst zaobljenih ivica pored kojeg je ruka sa dignutom sabljom.

Značaj ove kombinacije boja očit i na zastavi Drugog srpskog ustanka koja je po obliku bila identična Dušanovom stegu: bela, sa jednakokrakim crvenim krstom tačno po sredini.

(O. Š.)

Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • Дератизатор

    25. maj 2017 | 10:40

    Дакле, Звездина застава је застава Душана Силног, а застава нк партизана је застава Бана Јелачића ;-)

  • stvarno?

    25. maj 2017 | 11:12

    Ja sam srbin. Za srpstvo, sam i bih ratovao. Ali brate od nebuloza me boli glava. I zivot je nastao u srbiji i kultura i prosveta nastala u srbiji i pola sveta su poreklom srbi i naj pametniji smo i nal bolji dmo i sve u superlativu o srbima. Sad nam i austrijanci ukrali zastavu. Da mi nacionalno ne bolujemo od kompleksa vishe vrednosti. Oola sveta dam proputovao i jedina razlika od ostatka sveta je to da smo mi naj arogantniji. Ni u kom sluchaju bolji.

  • Kolle

    25. maj 2017 | 10:51

    Vratite Dusanov zakonik!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA