ČOVEK IZA HITLERA IMA SVOJU STATUU USRED BEOGRADA: I za to postoji jako dobar razlog (FOTO)

Vojna parada u Berlinu juna 1939. godine prilikom posete kneza Pavla Nemačkoj. Na slici se iza Hitlera i kneza vidi Ivo Andrić, tada ambasador Kraljevine Jugoslavije pri Trećem rajhu. Foto: Wikipedia/Arhiva

Preporučujemo

Ivo Andrić je, uz Mešu Selimovića i Borislava Pekića, jedan od tri naša najznačajnija pisca XX stoleća, ali je jedini koji se našao u vihoru visoke politike tokom prelomnih godina pre i oko Drugog svetskog rata, i jedini kojeg je čitav svet priznao kao velikana književnosti.

Fotografija gore priložena mnoge će ljude začuditi i iznenaditi: otkud Andrić na slici sa Adolfom Hitlerom?

Objašnjenje je zapravo jako jednostavno.

Krajem marta ili početkom aprila 1939. godine vlada Kraljevine Jugoslavije imenovala ga je za ambasadora u Nemačkoj, a ova fotografija je nastala juna 1939. tokom posete kneza Pavla Trećem rajhu.

Vojna parada u Berlinu juna 1939. godine prilikom posete kneza Pavla Nemačkoj. Na slici se iza Hitlera i kneza vidi Ivo Andrić, tada ambasador Kraljevine Jugoslavije pri Trećem rajhu. Foto: Wikipedia/Arhiva

Što se tiče Andrićeve uloge u jugoslovenskom pristupanju Trojnom paktu, postoje različita tumačenja.

Dok jedni tvrde da je u tome aktivno sudelovao, drugi kažu baš suprotno. Navodno su se pregovori odvijali iza njegovih leđa, i navodno je osam dana pre pristupanja tražio od ministarstva da ga oslobodi dužnosti.

U skladu sa tim, njegovo prisustvo na potpisivanju jugoslovenskog pristupanja silama Osovine 25. marta objašnjava se moranjem: morao je da bude tu u svojstvu ambasadora.

Njegovoj nedužnosti u prilog idu naredna zbivanja. Nešto pre početka Aprilskog rata Nemci su mu ponudili slobodan prolaz u Švajcarsku, ali je on to odbio i vratio se u Jugoslaviju. Mogao je da ode u Zagreb da je hteo, to mu je i nuđeno, ali nije.

Andrić je došao i ostao u Beogradu, u kome je povučeno proveo ceo rat, odbijajući bilo kakvu pomoć od ili saradnju sa kvislinškim vlastima Nedića i Ljotića. A upravo je tih ratnih godina napisao svoja dva najznačajnija dela: romane "Na Drini ćuprija" i "Travnička hronika".

(O. Š.)