RUSKI HOROR 1942. U KOLORU: Fotografija sa Istočnog fronta koja nas podseća na nekoliko važnih stvari (FOTO)

Obešeni sovjetski partizan ili politički komesar, ili jednostavno komunistički pristalica. Stari Oskol, Rusija, 1942. godina. Foto: Wikimedia Commons/fortepan.hu

Preporučujemo

Rat je strašan i prepun užasa, pa ga zato treba izbegavati. Postoje, ipak, ratovi koji se iz mnoštva razloga ne mogu izbeći. Istorija, naime, ide svojim tokom i ljudi, ma koliko mislili da sve konce drže u svojim rukama, ne drže u svojim rukama nikakve konce. O tome je još Tolstoj pisao u romanu "Rat i mir".

Drugi svetski rat je možda u celini bio takav sukob, a rat na Istočnom frontu svakako. U krajnjoj liniji, bio je neizbežan iz sovjetske perspektive. Rusi nisu napali Nemce, bilo je obrnuto. Rusi nisu mogli da biraju. Sa druge strane ni Nemci nisu baš mogli da biraju, niko nije nekog Hansa ili Frica pitao šta misli o tome. Na kraju je ispalo da je period 1939-1945. godine najkrvaviji period u istoriji ljudske vrste. Posebno je krvavo bilo ono što se od juna 1941. i pokretanja Operacije Barbarosa odigravalo na Istoku.

Tačne okolnosti pod kojima je nastala ova fotografija nisu poznate. Poznato je, međutim, da je uslikana 1942. godine na uglu Lenjinove i Komsomolske ulice u Starom Oskolu, u današnjoj Belgorodskoj oblasti Ruske Federacije. Obešeni čovek je verovatno bio politički komesar, možda i obični partizan koji se iza neprijateljskih linija borio protiv mrskog nemačkog okupatora. Treba imati u vidu da je ova fotografija nastala u krajevima koji su u tom trenutku bili duboko na neprijateljskom zemljištu.

Slika pred vama nas podseća ne samo na brutalnost nacističke silesije, već i na brutalnost svih zaraćenih strana u Drugom svetskom ratu. Takođe nas podseća na vrednost i važnost slobode, na ljude koji su sami sebe prinosili kao žrtve na njenom svetom oltaru. Podseća nas na cenu koja je morala da bude plaćena. Podseća nas na činjenicu da sloboda nije nešto što pada sa neba, da je sloboda nešto za šta se čovek mora boriti. Podseća nas, možda, i da je sloboda jedino za šta se vredi boriti.

Ali, šta je tačno sloboda, drugo je pitanje. Da li je sloboda sloboda-za-nešto ili sloboda-od-nečega? Da li je apstraktna nacionalna sloboda dovoljna ako te tirani iz tvoje nacije ugnjetavaju, ili nije? Da li je moguće ostvariti konkretnu individualnu slobodu bez te apstraktne nacionalne? Srbi već stotinama godina pokušavaju da odgovore na neka od ovih pitanja, i ne može se reći da smo u tome uspeli.

(O. Š.)