Topi se led i oslobađaju se zamrznute bolesti: Ispod kristalnog pokrivača krije se sama smrt! (FOTO)
Tokom vekova ljudi su opstajali zajedno sa raznim virusima i bakterijama, od kuge do boginja, i to sve zbog razvoja imuniteta i medikamenata. Međutim, šta bi se desilo kada bismo odjednom bili izloženi virusima i bakterijama koje su hiljadama godina bile uspavane u večnom ledu i sa kojima se nikada nismo susreli?!
Prema istraživanju BBC-ja, svet je možda na korak od toga, jer je sve veća opasnost od otopljavanja polarne ledene kore usled globalnog zagrevanja, što će sigurno osloboditi neke od drevnih mikroorganizama zarobljenih u večnom ledu, permafrostu.
Tako je u avgustu 2016. godine u udaljenom delu Sibira, u Jaman Peninsuli preminuo 12-ogodišnjak, a još 20 ljudi je hospitalizovano zbog iznenadne pojave antraksa. Naknadna istraga ukazuje na mogućnost da je pre oko 75 godina u tom mestu uginuo irvas zaražen ovom bolešću, koji se zatim zaledio, da bi se u leto 2016. zbog toplote otopio deo permafrosta i virus oslobodio. Dospeo je u zemljište i vodu i pored ljudi zarazio i ubio preko 2.000 irvasa.
Naučnici strahuju da ovo ne mora da bude usamljen slučaj, budući da je globalno zagrevanje uzelo maha. U normalnim okolnostima svakog leta otopi se oko 50 cm leda, i ponovo zaledi, ali ova brojka se svake godine povećava, oslobađajući tako sve starije delove leda i onoga što je u njemu.
- Permafrost je najbolje moguće okruženje u kome mogu da prežive mnogi mikroorganizmi, bakterije i virusi, i to hiljadama godina, a sve zbog niskih temperatura, mraka i nedostatka kiseonika - rekao je Žan-Majkl Klavari, sa Aiks Maršal Univerziteta u Francuskoj.
On je napomenuo da se u permafrostu verovatno nalaze mikroorganizmi koji su u prošlosti izazivali globalne epidemije ljudi i životinja, ako što je španski virus, budući da je leš osobe umrle od ovog virusa pronađen u tundri na Aljasci.
Ovo stanovište je potvrđeno i 2005. godine kada je NASA naučnici uspeli da ožive bakteriju staru 32.000 godina nazvanu Carnobacterium pleistocenium, koja se takođe nalazila na Aljasci. Dve godine kasnije, uspeli su da ožive i bakteriju staru osam miliona godina, nađenu na dubini glečera na Antarktiku.
Virusi, bakterije i drugi drevni mikroorganizmi, pored permafrosta mogu se naći i u dubokim rudnicima, pećinama, morima i okeanima. Tako su u februaru 2017. godine takođe NASA naučnici u meksičkom rudniku pronašli mikrob star 50.000 godina.
Ali ono što o koncu svega svetske naučnike najviše zabrinjava je činjenica da su svi ti mikroorganizmi za današnja poimanja sasvim nepoznati, budući da se medicina razvila tek mnogo godina kasnije. Stoga se i ne zna kakvu bi pošast oni napravili ako bi bili oslobođeni, niti kako bi se svet borio sa epidemijama globalnih razmera.
Ostaje jedino nada da će globalno otopljavanje osloboditi bolesti sa kojima smo se kao ljudska vrsta nekada izborili, te da neće doći do ljudskog istrebljenja, piše BBC.
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mungos
Bice ono sto ce biti
Podelite komentar
Zvezdana Kapija
Kako nešto može da bude živo kad je zamrznuto pre 3 milijarde godina
Podelite komentar
.
Svet je star 6000 godina .Odakle im onda tolike cifre godina tih ameba ili sta vec.
Podelite komentar