Trolejbus 52 je jedinstven u svetu iz jednog posebnog razloga, a i turisti ga obožavaju (FOTO)
Od Simferopolja do Jalte vodi neobična trolejbuska linija. Turistkinje iz Nemačke putovale su do Jalte trolejbusom skoro 100 kilometara kroz planine i duž mora, umesto da dođu taksijem, i ispričale o iskustvu stečenom na ovom putovanju, a njihovu priču preneo je sajt "Ruska reč".
Danas su SAD i Rusija "zakleti neprijatelji" po pitanju Krima, a nekada su baš tamo bili saveznici
- Čim smo avionom doputovale u Simferopolj iz Moskve i izašle iz aerodroma, odmah nas je saletela gomila taksista i ponudila da nas odveze u bilo koji grad poluostrva, bilo u Aluštu, u Sevastopolj ili Bahčisaraj. Mi smo, međutim, unapred odlučile da usput isprobamo jednu neobičnu znamenitost Krima - najdužu trolejbusku liniju na svetu, od Simferopolja do Jalte - pričaju one i nastavljaju:
"Svakih 20 minuta trolejbus broj 52 kreće na južnu obalu Krima i to putovanje košta samo 129 rubalja (2 evra). Polazna stanica je blizu aerodroma. Za tri sata on treba da prevali 96 kilometara kroz grad Simferopolj preko Krimskih planina i duž Crnomorskog primorja. Krimski trolejbus je jedini trolejbus na svetu koji saobraća kroz planinu.
To je najjeftiniji način da se iz Simferopolja dođe na turističku južnu obalu Krima, ali je zato i najsporiji. Zašto je to turistima uopšte potrebno? Zato što na taj način oni na miru i detaljno mogu da posmatraju i ljude, i prirodu koja se usput postepeno menja.
Brzo smo kupile karte u malom belom kiosku pored stanice. Trolejbus je bio gotovo prazan. Samo jedan stariji par je čekao polazak. Vozač je bila žena. Na Krimu i u celoj Rusiji, iz nekog razloga, trolejbuse voze uglavnom žene. Ona je najpre oprala prozore, a zatim je proverila karte, i trolejbus je najzad krenuo. Naše putovanje je počelo.
Kroz Simferopolj
Od aerodroma put vodi pravo u centar Simferopolja. Dok smo kroz prozore razgledale brda u daljini, na drugoj traci kolovoza su građevinske mašine proširivale i asfaltirale ulicu. Na stanicama ulaze novi putnici: radnici, đaci sa rančevima i bake sa torbama.
Krećemo se polako, bez žurbe prelazimo most preko železničkih šina. Blizu zgrade železničke stanice nema ni žive duše. Peroni su pusti. "Ništa ovde kod nas ne saobraća", kaže mi jedan putnik. "Ujutro samo dva-tri međugradska električna voza i to je sve". Putnički vozovi su ukinuti posle referenduma 2014. godine.
Prošli smo autobusku stanicu gde je, naprotiv, puno naroda: ljudi žure, jedu, viču, kupuju karte i u poslednjem času uskaču u autobuse. Naš trolejbus je sada već prepun. Preko puta sedoše dva đaka, a tu priđoše i dve bake. Đaci ustadoše i ponudiše im mesto, a one im se zahvališe. Zatim uslediše beskrajni razgovori o vremenu, putevima i predstojećem vikendu.
Krećemo se glavnom i najdužom gradskom ulicom koja se zove Kijevska. Simferopolj je neočekivano siv grad: puno je šarenila u plakatima, reklamama, ljudima i gradilištima, a same zgrade su sive. Svuda unaokolo je peščana prašina koju raznosi kasni jesenji vetar. Đaci preko puta nas zajedno jedu belu čokoladu. Trolejbus izlazi iz centra grada i ulazi u selo.
Trolejbusi saobraćaju ovom linijom već preko 50 godina. Prvi deo linije, Simferopolj – Alušta, otvoren je 1959. godine, a nastavak do Jalte 1961. I sada putovanje traje isto koliko je trajalo i tada. Promenila su se samo vozila. Pre 40 godina po krimskim planinama su saobraćali modeli marke "Škoda", a danas su to ruski trolejbusi, na primer novi "Avangard" Vologodske fabrike sa niskim podom.
Kroz planine
Iznenada se na vidiku pojaviše planine. Trolejbus polako i spokojno vijuga po serpentinama. Sa desne i leve strane su litice i šume. "Koliko li ovde ima pečuraka, a kako bi se visoko trebalo popeti da se uberu?", pomislih ja.
U jednom trenutku put postade strm i trolejbus poče da "stenje". Negde usred Krimskih planina naiđosmo na veliki krst. To smo se mi popeli na kontolnu, tj. najvišu tačku trolejbuske linije koja se zove Perevaljno. Nalazi se na 752 m iznad nivoa mora. Tu je podignut spomenik trolejbusu. Ovo mesto je bilo granica iznad koje prvi ruski trolejbusi nisu mogli da se kreću. U međuvremenu je trolejbus popunjen do kraja. Više nema mesta ni za stajanje. Dalje se spuštamo prema moru.
Spust prema moru
More počinje odmah posle Alušte, prvog odmarališta na našem putu. Ženu za volanom zamenila je koleginica. U trolejbusu je gužva postala već skoro nepodnošljiva jer se na stanicama ovdašnjim žiteljima pridružuje sve više turista. "Gde je stanica Botanička bašta?", pita jedna putnica. "U Nikiti, pokazaću vam", odgovara neko. Njemu se pridružuje drugi: "I ja tamo izlazim, pokazaću vam". Do Nikitske botaničke bašte ostaje nekoliko kilometara u pravcu Jalte, ali uznemireni turisti još mnogo puta pitaju da nisu možda prošli tu stanicu.
U Evropi je retko gde tolika gužva u javnom saobraćaju. Zbog toga su Evropljanima zanimljive situacije u autobusima, vozovima ili trolejbusima, koje iritiraju mnoge Ruse. To je isto kao u vagonima bez kupea: vozićete se nedelju dana od Moskve do Vladivostoka, ali ćete zato moći da se upoznate sa lokalnim stanovništvom, u zavisnosti od toga koliko znate ruski jezik. Za upoznavanje zemlje nije dovoljno voziti se taksijem do hotela i ići na ekskurzije.
Od Alušte do Jalte ima 33 km i put vodi duž strme obale Crnog mora. Tu i tamo nailazimo na šatore sa suvenirima, povrćem, voćem i vinom. U svakom naselju put se čas udaljava od obale i penje uvis, čas se opet spušta i približava moru. Krimska trolejbuska linija pomalo podseća na "voz smrti".
Prolazimo pored Masandrovskog dvorca, omladinskog kampa "Artek" i Botaničke bašte, i svuda izlaze i ulaze turisti. Mnogi nose fotoaparate i naočare za sunce. Sa leve strane kroz prozor trolejbusa vidimo krimske gradiće i dole veliko i sjajno more. Sa desne strane su vinogradi i rezidencije njihovih vlasnika.
Prođosmo poslednji spusk pored vinarije "Massandra" i izađosmo na Jaltinsku autobusku stanicu. Ponovo nas saleću gomile taksista. Mi smo "turisti-početnici" na Krimu, ali smo tokom svog "trolejbuskog putovanja" saznali da će odmor na Krimu biti prepun lepih pejzaža i dobrih, opuštenih ljudi".
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.