"Odsekao sam 3 glave, ali sam mnogo više njih ubio" - priznanje poslednjeg ubice plemena Negaland (FOTO) (VIDEO)

U planinskim divljinama između Indije i Mijanmara živi pleme lovaca na glave, jedno od poslednjih na svetu te vrste.

Preporučujemo

Poživeo je 147 godina: Preminuo najstariji čovek na svetu (FOTO)

Niko ne zna kada i zašto je tradicija lova na glave započeta u Naganeseu, ali je sigurno da je u vreme kada su Britanci došli u severnu Indiju, početkom 19. veka, ta tradicija bila toliko rasprostranjena da niko iz plemena nije mogao da oženi lepu devojku ako bar jednu glavu nije "ulovio" dok je rat među plemenima bio u zamahu.

- Naga selo ne može da bude u miru i da napreduje sve dok se poštuje verovanje da povremena odsecanja ljudskih glava doprinose preosperitetu sela i plodnosti seoske zemlje - napisao je Firer-Haimendorf, nemački antropolog koji je živeo u Nagalendu pre skoro 100 godina.

Lov na glave u ovom selu je zabranjen nakon što je Indija stekla nezavisnost kasnih 1940-tih, ali se tradicija održala još skoro pola veka u vidu sporadičnih slučajeva, sa jednim slučajem spora između plemena 1990, kada je ovaj običaj opet uzeo maha.

Foto: Profimedia/Media Drum World

Tek 2011. indijske vlasti povukle su zabranu posete ovom delu zemlje, otvorivši ga tako za znatiželjne turiste.

Ali doći do Nagalenda nije tako lak zadatak. Putevi su uglavnom prašnjavi i blatnjavi, puni rupa i često blokirani poplavama i odronima. Ali indijski novinar Husein iz Nju Delhija, usudio se na ovo putovanje, ako se mnogi ljudi u Indiji i dalje boje lovaca na glave Nagalenda.

- Ovo je bio poslednji deo Indije koje se opirao britanskoj okupaciji, i celih 50 godina držali su ih na odstojanju. Naga ratnici su čak imali puške i znali su kako da upotrebe barut za njihovo punjenje i pucanje. Kada o njima pričam prvo pitanje koje dobijem je, da li je tamo sigurno? - počinje svoju priču Husein.

- Prvi put kada sam otišao u Longva, jedno od njihovih sela, našao sam se u trščanoj kolibi sa još tri bezuba starca, naizgled sasvim bezazlena, ali u svoje vreme opasne lovce na glave, kako sede pored ognjišta i greju noge.

- Delovali su potpuno nevino starački, ali su ih odavale njihove tetovaže i ožiljci po glavi i telu, koji su prikazivali obezglavljene ljude, svakog za po jednu glavu koju su odrezali. Jasno je bilo da sedim sa opsanim ubicama. Pčeo sam priču sa njima - priča Husein.

Prema njegovim rečima, starci su mu objasnili da se glave i dan danas love i kače kao ukrasi za ogrlice u stilu "što više glava sakupimo, bće bolja žetva a stoka snažnija".

Jedan od lovaca na glave, Vangčah, rekao je: "Uzeo sam tri glave, ali sam ih ubio mnogo više".

Ono što začuđava, priča Husein za portal "news.com.au" je činjenica da turisti masovno dolaze u ove udaljene krajeve i bivaju oduševljeni upoznavanjem ljudi koji su odsecali glave drugim ljudima, ne shvatajući koliko je to užasno i da je to maltene bila obaveza njihove kulture, iako se sve više njih preobraća u hrišćanstvo i pokušava da vodi miran život uzgajajući pirinač.

- Pokušavamo da prestanemo da odsecamo glave, ali i dalje ako u selu postoji neki spor i neko se proglasi za krivca, a neće da ispoštuje propisanu kaznu, imamo liticu u blizini na koju ga odvedemo, vežemo mu ruke i noge i bacimo ga u ponor - priča Njei, poglavica plemena.

On objašnjava kako pleme pokušava za turiste da napravi zanimljive suvenire i proda im, da pokušavaju da se predstave kao normalni i prijatni ljudi, ali da turisti i dalje u njima traže i vide samo lovce na glave.

(Telegraf.rs)