VELIKA STVAR SPAJA SRBE I AUSTRIJANCE: Autorka stihova njihove himne je pesnikinja srpskog porekla (VIDEO)

"Zemlja planina, zemlja reka" (Land der Berge, Land am Strome) zvanična je austrijska himna usvojena kao takva 1946. godine, nakon Drugog svetskog rata kada je Austrija obnovila svoju državnost sedam godina posle Anšlusa i pripajanja te države Trećem rajhu.

Preporučujemo

Tekst himne glasi:

"Planinska zemljo, zemljo na reci,

bogata poljima, zemljo katedrala,

zemljo čekića, bogate budućnosti,

dom si mnogim velikim sinovima,

naroda blagoslovljena smislom za lepotu,

hvaljena Austrijo,

hvaljena Austrijo.

Za koju se jako svađalo, oštro borilo,

u središtu si kontinenta,

poput snažna srca,

od najranijih si dana nosila

breme velikog poslanja,

napaćena Austrijo,

napaćena Austrijo.

Gledaj nas slobodne,

kako hrabro verujemo u nova vremena,

veselo radeći i puni nade,

dozvoli nam da se ujedinjeni u bratski zbor

zaklinemo na vernost tebi, naša domovino,

voljena nam Austrijo,

voljena nam Austrijo."

Muziku je napisao devetnaest dana pre svoje smrti 1791. godine izvesni Volfgang Amadeus Mocart, mada se njegovo autorstvo danas smatra spornim i najčešće se pripisuje Johanu Holceru (1753-1818).

Tekst je napisala Paula Molden, austrijska spisateljica i pesnikinja koju Hrvati svojataju na bazi činjenice da je bila katolkinja, a Srbi da se na to ne obaziru upravo zbog iste činjenice. Međutim, i jedni i drugi ignorišu njeno poreklo. Paula Molden (koja je bila udata za Ernsta Moldena) rođena je u Beču 12. oktobra 1887. godine kao Paula fon Preradović, i bila je i ostala poznata baš po svom devojačkom prezimenu. Ona je bila unuka pesnika i general-majora Petra Preradovića, još jednog čoveka kojeg Hrvati svojataju, ignorišiću njegovo poreklo.

Austrijski pesnik i general-major Petar Preradović. Foto: Wikimedia Commons/poezijaonline.com

Preradovići su rodom iz Stare Srbije odakle su se pre Velikih seoba u XVII veku doselili u Bačku (kada im je porodični starešina bio pravoslavni sveštenik) pa produžili dalje ka Slavoniji. Bili su posvećeni službi Vojne krajine i upravo se u porodici jednog krajiškog oficira, Jovana Preradovića, u srpskoj pravoslavnoj porodici, rodio Petar 1818. godine. Majka mu se zvala Pelagija.

(Inače je bilo nekoliko grana Preradovića. Jedna je dobila ugarsko plemstvo 1704. godine i dodala predikat "de" ispred prezimena te postala de Preradović; od njih se razvio ruski vlastelinski dom Depreradović koji je dao niz generala Ruske imperije među kojima i Nikolaja Ivanoviča Depreradoviča koji se proslavio u Napoleonskim ratovima.)

Petar je upisao Vojnu akademiju u Bečkom Novom Mestu i tu je proveo osam godina. Da li je formalno ikada prešao u katoličanstvo, ili se to desilo spontano jer je morao kao pitomac da prisustvuje misama, ne zna se. Vremenom je čak i zaboravio srpski pa se po povratku kući jedva sporazumevao sa majkom i sestrom. Tek je nakon toga postao veliki slavenofil. Bio je kandidat i za bana Kraljevine Hrvatske koja je bila u sklopu Kraljevine Ugarske koja je bila u sklopu Austrougarske monarhije, ali je iznenada umro u 54. godini života. Dva puta se ženio, prvo Italijankom pa onda Nemicom, te je imao sedmoro dece i brojne unuke i praunuke.

Statua Petra Preradovića na zagrebačkom trgu koji nosi njegovo ime. Foto: Wikimedia Commons/Charlie

Kako je on sam sebe nacionalno doživljavao složeno je pitanje. Tu je, recimo, njegova pesma "Kosovo polje", ali gledati samo jednu stvar pruža jednodimenzionalni odgovor. Najverovatnije je bio, uopšteno govoreći, jugoslovenskih osećanja. No, bio je i Austrijanac. Možda u prilog jugoslovenskih osećanja ide i njegova pesma "Hrvat ili Srbin" koju piše kao odgovor na kritiku nekog prijatelja:

"Ti se na me srdiš, mili pobratime,

Veliš: 'Srbin jesi, srbsko imaš ime,

Tvoji pradjedovi svi su Srblji bili,

Na Kosovu polju modru krvcu lili,

A ti, njihov unuk, za Srblje, ne mariš,

Već se u Hrvatsvu pokvarenu kvariš!'

Tvoj me ukor, pobre, tišti, odveć jako

I da niesam vojnik, pod tiskom bih plako;

Al ovako znadeš, lake su mi misli,

I popuštam ondje, gdje bi drugi stisli.

Izvan ako hoćeš da se porvamo,

A ti sedlaj noge, pak dojaši amo,

Ustanovi mjesto, vrieme i drugara,

Pa ćemo razpačat, što nam srce para,

A u cielom svietu neka spomen bude,

Da su do dva brata bili dvije lude."

Preradovići su jako stradali tokom Drugog svetskog rata i tzv. Nezavisne Države Hrvatske. Samo u Jasenovcu ih je na spisku ubijenih bilo preko stotinu.

(O. Š.)